Miodrag Salai, predsednik IO Privredne banke Beograd - I država može biti dobar gazda

Vlada Srbije dokapitalizovala je sa 18 mil EUR Privrednu banku Beograd čime je značajno podignuta njena, prethodno ugrožena, adekvatnost kapitala. Time je država stigla, što direktno, što indirektno do skoro 70% vlasništva u ovoj banci. Osim što je banka dobila dodatni kapital, čini se da država pokazuje da joj je stalo do očuvanja celokupnog bankarskog sistema koji je u sve težem položaju.

Da li i država može biti dobar gazda ili će ipak spremati "devojku za udaju" i tražiti odmah strateškog partnera u intervjuu za "eKapiju" govori predsednik Izvršnog odbora Privredne banke Beograd, Miodrag Salai.

- Privredna banka je uspešno poslovala do 2008. godine, nakon čega je došlo do značajnog pogoršavanja njenih poslovnih rezultata. Razloge za ovo pogoršanje pre svega treba tražiti u strategiji bivšeg rukovodstva Banke, koja se u prevelikoj meri oslanjala na brzu ekspaniziju poslovne mreže i kreditnog portfolia privrede. Ispostavilo se da ovi potezi nisu doveli do željenih efekata, pa ni do prodaje banke strateškom partneru, već da je kao krajnji rezultat bila značajno pogoršana kapitalna pozicija banke, zbog realizovanih gubitaka i rezervisanja. Zbog svega toga, kao i posledično narušene kapitalne adekvatnosti, Narodna banka je izdala mere kojima je suštinski tražena dokapitalizacija, kako bi se svi parametri poslovanja, a pre svega kapitalna adekvatnost, sveli na zakonom regulisan nivo. Privredna banka je izabrala novo rukovodstvo i novi Izvršni odbor je preuzeo formalno vođstvo od septembra 2011. godine. Od toga trenutka se u kontinuitetu radi na pronalaženju strateškog partnera, ali istovremeno se razmatrala i opcija dokapitalizacije od strane države. Ta dokapitalizacija se praktično pojavila kao jedino moguće rešenje u situaciji ekonomske krize kada nije bilo moguće naći adekvatnog strateškog partnera. Zato je država, kao deo napora da se konsoliduje deo bankarskog sektora, dokapitalizovala Privrednu banku sa 18 mil EUR.

eKapija: To znači da je sa tih 18 mil EUR u potpunosti zadovoljena kapitalna adekvatnost?

- Adekvatnost kapitala sada je značajno iznad zakonski propisanog minimuma, što je na neki način i namerno projektovano na tom nivou, da bi mogli da izvršimo određena iščišćavanja bilansa banke od problema koji su akumulirani u periodu od 2008. do 2011. godine.

eKapija: Kako je banka u međuvremenu poslovala? Ima li naznaka oporavku?

- U međuvremenu smo značajno smanjili troškove banke. Praktično smo postigli da se razlika između operativnih prihoda i rashoda značajno smanji i taj trend se nastavlja. Uspeli smo da u jednom teškom periodu promene rukovodstva, koji je obično osetljiv i kada se dešava da depozitni klijenti, pre svega, počnu da odlaze iz banke, sačuvamo našu depozitnu bazu. Ne samo da smo prošlogodišnju Nedelju štednje prošli dobro u smislu da nismo izgubili depozite, već smo ih i blago povećali. Uspeli smo i da značajno smanjimo kamatne rashode po tom osnovu, što znači da smo uspeli da napravimo jednu vrstu "transfuzije" tih depozita - neke skupe depozite da zamenimo jeftinijim sa dužom ročnošću. To je naravno, blagotvorno delovalo na depozitnu bazu u delu štednje stanovništva.

eKapija: A kada je reč o privredi?

- Što se tiče privrede, banka je u periodu od 18 meseci, do oktobra prošle godine, imala značajan pad depozita privrede. Taj pad je obustavljen prvi put krajem oktobra kada je ubeležen rast depozita privrede koji nije velik ali je značajan jer je preokrenuo negativan trend višemesečnog pada. Pri tome ostvarili smo odličan odnos sa Gradom Beogradom i sa javnim komunalnim preduzećima koja su pod ingerencjom grada i koja su takođe počela da obavljaju platni promet preko nas.

Mi ćemo sada kao državna banka (država je vlasnik oko 70% udela) da se ponašamo tržišno, ali ćemo voditi računa da deo naših poslova obavljamo i sa javnim, državnim sektorom.

eKapija: Slučaj Agrobanke, kao i problem banaka koje su plasirale sredstva u "Habitpharm" koji je otišao u stečaj, u prvi plan stavljaju problem rizičnih kredita (NPL- non perfoming loans)? Kako Privredna banka stoji sa NPL- ovima?

- Privredna banka deli sudbinu celog bankarskog sektora. To znači da je i kod nas došlo do određenih pogoršanja. Učešće loših kredita je na nivou od oko 20%, ali ne bih voleo da se iz toga izvlače pogrešni zaključci, budući da su ti procenti različiti u različitim segmentima poslovanja i da naš prosek NPL-ova nije bitno veći od proseka na tržištu. Međutim, suočavamo se sa jednom opasnom situacijom da postoje trendovi pogoršanja u tom delu i da treba očekivati da će ove godine čitav banarski sektor biti suočen sa velikim izazovom restrukturiranja plasmana koji, ako ne budu dobro restruktuirani, mogu da postanu ozbiljni NPL-ovi.

Mi konkretno sprovodimo rigorozniju politiku naplate i razvili smo parametre za reprogramiranje kredita, pre svega sa ciljem da se gde god je moguće u što kraćem periodu otpočne sa naplatom, makar i u skromnijim iznosima. Tu imamo veliku uspešnost, poštovanje otplate kredita po reprogramu je oko 70%, mada je rano donositi zaključke jer su reprogrami dugoročnog karaktera.

eKapija: Budući da ste se pojavljivali i kao kupac korporativnih obveznica nekih srpskih kompanija, da li planirate aktivnije učešće na tom tržištu?

- Trenutno ne. Banka se sada bavi konsolidacijom i želimo da učvrstimo svoju poziciju u standardnim bankarskim operacijama. Kada to budemo uspeli da uradimo, siguran sam da ćemo onda moći i da se okrenemo ka ovim inovativnijim bankarskim proizvodima, kakve su i korporativne obveznice.

eKapija: Ima li naznaka za ulazak u poljoprivredu ili sektor energetske efikasnosti, čiji rast mnogi predviđaju?

- Privredne banka je tradicionalno orijentisana prema privredi, nikada nije bila retail banka. U suštini, iako je prethodni menadžment pokušao da u relativno kratkom roku razvije mrežu to nije donelo značajnih uspeha. Plan je da i dalje ostanemo orijentisani na privredu, uglavnom na mala i srednja preduzeća i to na široj teritoriji grada Beograda.

eKapija: Kada je realno očekivati prodaju banke?

- Banka je na bazi zaključka Vlade potpisala sporazum sa državom čiji je jedan od najvažnijih elemenata i pronalaženje strateškog partnera. Dakle sve one one aktivnosti koje su se i ranije događale, doduše bezuspešno, mi ćemo nastaviti zajedno sa državom. Ovoga puta pregovaračka pozicija je mnogo bolja, budući da je banka dokapitalizovana i da su svi parametri poslovanja, pre svega kapitalna adekvatnost, podignuti na zavidan nivo. Ponavljam da imamo ojačan menadžment i pre svega veliku franšiznu vrednost za nekoga ko bi želeo da bude strateški partner.

Mislim da je nerealno očekivati da imamo brzo rešenje u trenutku kada se bankarski sektor praktično skuplja. Dakle, postoji mogućnost da će jedno vreme biti potrebno da država vodi banku, do momenta kada će se pojaviti kvalitetan strateški partner. Naravno, mogućnosti uvek postoje, čak se i u ovom trenutku vode određeni razgovori... Ne vidim međutim ništa loše u tome da država bude vlasnik banke. Smatram da banka sa dobrim menadžmentom i poštovanjem bankarskih principa može uspešno poslovato i zato niko ne bi trebao prisustvo države da doživljava apriori pežorativno. Primera radi, u Nemačkoj je država prisutna u bankarskom sektoru sa oko 40%.

eKapija: Već je poznato da je banka ranije pregovarala o prodaji sa NKB Maribor, koja u Srbiji kontroliše Credy banku. Da li razlog neuspešnih pregovora leži u činjenici da je Vlada Srbije tražila previsoku cenu?

- Ne mogu da potvrdim tu informaciju jer nisam učestvovao u pregovorima. Postoji mogućnost da je to tako, ali u ovom slučaju nije rađen "due diligence", da bi mogli da odredimo cenu banke. Mislim da je tenutak u kome su se oni pojavili kao investitori bio nepovoljan, budući da je banka bila potkapitalizovana, sto je donekle moglo da dovede do određene "distorzije" kada je u pitanju određivanje cene. Ne smemo zaboraviti da je Privredna Banka Beograd institucija sa vise od 40 godina tradicije, sa solidnom mrežom i pozicioniranošću, posebno u Beogradu, sa iskusnim bankarskim stručnjacima i onim sto je mozda najbitnije, a to je dobra i lojalna baza klijenata, od kojih su mnogi prisutni u banci i više od 20 godina. Sve ovo svakako doprinosi i njenoj vrednosti.

Jelena Đelić