Biodizel, sve traženija zamena nafti, ima brojne prednosti ali i mane koje koče masovniju primenu

Biodizel, sve traženija zamena skupoj nafti, ima brojne
prednosti ali i mane koje koče masovniju primenu

VOŽNJA NA REPICU

Iako je obnovljivo i ekološki čisto, ovo gorivo se retko koristi, mada se većina proizvođača motora slaže da petoprocentna mešavina sa standardnim dizelom ne može škodi

Sve skuplja nafta i poremećaji u snabdevanju, ponovo u prvi plan stavljaju alternativna goriva. U našim uslovima posebno je interesantan biodizel, ekstrat repičinog ili nekog drugog ulja, koje se, kako saznajemo, eksperimentalno pravi i kod nas, a u svetu se smatra jednim od najperspektivnijih i najuspeiinijih zamena dizel gorivu za pogon motornih vozila.

Pored toga što spada u kategoriju obnovljivih izvora energije koji doprinose smanjenju zagađenja u atmosferi, postoji još niz njegovih povoljnih karakteristika u poređenju sa klasičnim fosilnim dizelom. To navodi i grupa stručnjaka beogradskog mašinskog fakulteta (S. Petrović, M. Radovanović, M. Tomić; D. Knežević) koji su nedavno objavili zaključke obimnog istraživanja o mogućnosgima, prednostima i manama primene goriva čija „baza“ raste na njivi.

Kao jednu od pogodnosti ovog eko-gorivo, oni istkču viši cetanski broj, što omogućava dobru upaljivost u dizel motoru. Biodizel ne sadrži sumpor, a ima 11% kiseonika, što garantuje potpunije sagorevanje, bolje podmazivanje, olakšava rad i produžava vek pumpe visokog pritiska. Ovo gorivo je razgradljivo, pa motor ne truje okolinu.

Tokom ispitivanja, stručnjaci su konstatovali da, zavisno od tipa dizel motora, dolazi do znatnog smanjenja emisije štetnih i otrovnih čestica i gasova. Motor manje dimi za 20-60 odsto. U vazduh stiže do 40 procenata čestica manje, uz smanjenje emisije ugljenmonoksida, nesagorelih ugljovodonika i opasnih azotovih oksida.

Pri korišćenju biodizela, međutim, mogu da se jave i neke neželjene pojave. Prva je smanjenje snage motora.

Ona opada za 4-7% zbog manje toplotne moći gorivo. Pri korišćenju mešavina bio i staidardnog dizel goriva, taj gubitak se proporcionalno smanjuje.

Naredni „minus" je povećanje potrošnje - goriva.

Zbog manje toplotne moći biodizela, rezevoar se prazni za desetak procenata brže. Njegova loša osobina je i slaba oksidaciona stabilnost, zbog čega dolazi do teškoća pri dužem uskladištenju. Biodizelu ne prija niska temperatura koja povećava viskozitet i otežava napajanje motora gorivom. Velike muke zadaje i prisustvo vode u rezervoaru, jer pojačava dejstvo mikroorganizama i izaziva degradaciju biodizela.

Jedna od mana je stvaranje taloga u motoru. Najugroženiji su brizgači (gde dolazi do stvaranja naslaga i zapušenja - otvora), klipni prstenovi i njihovi žljebovi u klipu (mogu da zapeku i slome se), čelo klipa i ventili motora (dolazi do stvaranja naslaga). Ovi kvarovi su ozbiljni i dovode do isključenja motora iz eksploatacije.

ZAPUŠEN NOS

Pri sagorevanju biodizela, uglavnom onda kada je motor hladan, može da se oseti karakterističan miris. "Osećaju" se delimično sagoreli ugljovodonici. Kod novih vozila sa dizel motorom koja poseduju katalitičke konvertore, nos ne mora da se zapušuje.

JEDE GUMU

Biodizel deluje negativno na zaptivke, gumene proizvode i plastične materijale, ubrzavajući njihovo starenje. Zbog toga, pri njegovoj , primeni ovi delovi moraju češće da se proveravaju i menjaju.

NAJBOLJE MEŠAVINA

Zahvalvujući ekološkim i energetskim prednostima, pre svega kao zamena fosilnih goriva obnovljivim, pristalice biodizela osnovale su u svetu brojne forume koji propagiraju upotrebu biodizela, ali i države stimulišu njegovu primenu. Proizvođači motora, takođe, podržavaju primenu biodizela, ali retko čistog, nego uz mešanje sa standardnom naftom. Većina preporučuje da se sipa samo pet procenata ekološkog goriva.