Epidemija gojaznih u Srbiji - svaki treći debeljuca

Ne iščuđavajte se slikama gojaznih Amerikanaca. Malo bolje pogledajte oko sebe na ulici, u kancelariji, autobusu... Po statistikama, svaki treći stanovnik Srbije ima problem sa težinom. Srbi su sve deblji i slede epidemiološki trend, koji je pre 20 godina postojao u Americi, ali i zemljama u tranziciji.

Epidemijski talas debljine stigao je do Srbije: oko 60 odsto stanovnika Srbije ima višak kilograma, pri čemu je među njima 20 odsto ekstremno gojaznih, podaci su koje sa oznakom alarmantno iznosi profesor dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu na Medicinskom fakultetu.

Krenimo od najmlađih: čak 13,2 odsto dece predškolskog uzrasta ima višak kilograma. Ovo su rezultati pregleda 200.000 dece. Ono što je za lekare gojazno, a za mame i bake slatko i bucmasto dete, potencijalno predstavlja problem koji će se i te kako odraziti na zdravlje školarca, a potom adolescenta i odraslog čoveka. Naša sagovornica kaže da za malobrojne stručnjake koji se u Srbiji ozbiljno bave problemima ishrane i stanja ishranjenosti nacije – nema iznenađenja. Dokle god pred svakom školom budu nebrojani kiosci „brze hrane”, a klizališta kao što su ovog zimskog raspusta na DIF-u, u Košutnjaku i Kalemegdanu tako malobrojna, ništa se neće promeniti. Bićemo sve deblji i sve dok flašica kisele vode bude skuplja od bočice gaziranog, slatkog pića dostupna mladima. Ovo su tek dve, naizgled male, stvari koje moraju da se promene, da bi, kako kaže naša sagovornica, društvo definisalo svoj odnos prema borbi protiv gojaznosti koja se epidemijski širi, a mi okrećemo glavu i ne rešavamo problem.

U Srbiji ima svega 39,2 odsto normalno uhranjenih, a to su osobe čiji je BMI-indeks telesne mase između 20 i 25. Formula izračunavanja BMI je jednostavna: svoju telesnu težinu u kilogramima treba podeliti sa telesnom visinom na kvadrat. Visinu izražavamo u metrima. Tako se dobija dvocifreni broj: ako je manji od 25, kilogrami ne ugrožavaju zdravlje. Ako je BMI između 25 i 30 govori se o gojaznosti prvog stepena, ako je između 30 i 40 – o gojaznosti drugog stepena, a ukoliko je viši od 40 reč je o ekscesivnoj gojaznosti.

Kod nas prvi stepen gojaznosti ima 36 odsto ljudi, drugi ima 15,8, a ekscesivnu gojaznost ima 1,1 odsto stanovnika. Najviše gojaznih je u Vojvodini.

– Dugo je i kod nas vladalo mišljenje da kada neko „lako” nosi višak kilograma, kada mu oni ne smetaju zdravlju, odnosno kada čovek još nema ni dijabetes ni izraženo povećanje krvnog pritiska – ne mora da brine. Danas je stav potpuno drugačiji, pa se i kod ove takozvane nekomplikovane gojaznosti odmah pristupa lečenju. Jer, bolje je da se danas bavimo gojaznošću nego da sutra lečimo dijabetes, hipertenziju, bolesti srca... Osobe koje se hvale da dobro „nose” višak svojih kilograma ne razmišljaju koliko trpi njihova žučna kesa ili kukovi i ostali zglobovi, što će se sve ispoljiti za desetak godina, možda i pre – objašnjava dr Jagoda Jorga.

Tako je kategoričan medicinski stav da je debljina bolest – usvojen i kod nas. Zbog epidemije gojaznosti koja vlada podjednako među Srbima kao i među Nemcima ili Indijcima, država mora da sačini efikasnu strategiju borbe. Doktorka Jorga kaže da je gojaznost problem čitavog društva, a ne pojedinca i dodaje da se onda ne može se reći da „neko ždere, pa je zato debeo”, a da mu se ne pruži pomoć. Zapravo, gojazan čovek, i da donese odluku da se reši suvišnih kilograma, u ovom času to može da uradi samo u Nišu, Novom Sadu i Beogradu – u specijalizovanim savetovalištima i pojedinim domovima zdravlja sa ekipama entuzijasta. Ostali su prepušteni novinskim dijetama i raznim preparatima, od kojih, kaže naša sagovornica, nema nikakve koristi, a ljudi samo bacaju pare i gube vreme, pri čemu „nose pečat da su debeli, ali ne i pečat da imaju visok krvni pritisak, jer 70 odsto ovih osoba ima ozbiljan problem s pritiskom”.

Po rečima doktorke Jorge, sedam odsto svih sredstava koje se iz zdravstvene kase odvaja za lečenje gojaznih jednako je novcu koji se odvaja za lečenje malignih bolesti. Prepoznavanje gojaznosti je prvi korak u efikasnijoj strategiji borbe protiv gojaznosti.

– To treba da rade edukovani lekari iz opšte prakse, koji svoje pacijente moraju jasno da upozore kakav rizik i opasnost nosi višak kilograma, a ne da preko toga prelaze ćutke. Ne može se takvoj osobi savetovati da gladuje ili da šest meseci jede kupus. Ni saveti o strogim dijetama neće pomoći. Takvim pacijentima mora da se ponudi zamena u balansiranim, dugotrajnim dijetama, koje će sadržati namirnice s dovoljno hranljivih materija, ali sa smanjenim kalorijama. Mi imao odličnu mrežu savetovališta za dijabetes, koja su zapuštena, a koja bi mogla brzo da se pretvore u efikasnu mrežu savetovališta koja bi krenula u bitku s gojaznošću na našem području – kaže dr Jagoda Jorga.

Glavni razlog pojave gojaznosti kod nas je u našim navikama i kuhinji – u načinu ishrane koja sadrži više masti nego što možemo da je potrošimo. Jer, odavno smo napustili sela i prestali da radimo u polju, prirodi, šumi gde bismo mogli da „potrošimo” višak unetih kalorija. Opet, čovek u gradu teško prihvata preporuku o redovnoj fizičkoj aktivnosti. Mnogo više se veruje dijetama ili se i dalje čeka čudesna tableta za mršavljenje. Toga nema.

gojaznost

zdravlje