Sava Marinković, suvlasnik firme Teleskin - Šumadijski japi

Mlad, lep i uspešan.

A nije iz Crne Gore. Iako nosi odelo, tašnu i ima biografiju za pozavideti, nije ni japi. Nije uštogljen, sav važan i “na note”, već neposredan. Pre bi se reklo da je dete iz neke tradicionalne šumadijske porodice koje je “za hlebom došlo u Beograd”. Neobičan. Sava Marinković. Srbin rođen u Americi i Amerikanac sa biznisom u Srbiji

“Ne razmišljam o tome da li sam Srbin ili Amerikanac. Roditelji su me više vaspitavali u duhu renesanse. Volim da učim. Otvoren sam”, konstatuje na početku našeg razgovora ovaj tridesettrogodišnjak.

Inače, najčešće se predstavlja i sebe prvenstveno vidi kao preduzetnika.

“Kad sam prvi put stigao ovde rekao sam da radim jedan novi start ap a oni kažu: a, pa ti si biznismen. Uvek je bilo pitanje: jel’ to praviš pare, što mi je bilo veoma čudno. Inače, ne volim da pričam puno o poslu koji radim jer je dug put ispred nas”.

Rođen je i odrastao u Čikagu. Tamo je završio Elektrotehnički fakultet a na Harvardu magistrirao biznis. Kasnije se zaposlio u General Electric-u.

“Radio sam taj deo o cenama, novim proizvodima u ‘GE’, sve što je digitalno u nekoj bolnici. To je ulaz u ‘GE´. I onda ideš na veće pozicije”.

Ta viša pozicija bila je mesto vođe tehnološkog marketinga u američkoj kompaniji za Evropu i Bliski istok. Pre toga je u Italiji imao logističku obuku.

“Ovde sam bio na nekoj svadbi 2005. U Beogradu sam sreo profesora sa Mašinskog fakulteta Đuru Korugu i primarijusa Jadrana Bandića. Korugu sam znao od 2003. jer sam pratio njegov rad sa nanotehnologijom, ali tada nije bilo infrastrukture za neke ozbiljnije projekte”.

Od 2007. živi i radi u Beogradu gde je sa pomenutom gospodom osnovao preduzeće Teleskin. Tamo su nastali uređaj i softver za rano otkrivanje melanoma kože koji je pokazao odlične rezultate prilikom testiranja.

„Napravili smo mali aparat koji može da pravi dijagnoze melanoma, kožnih tumora, sa vrhunskom tačnošću. Danas lekar gleda okom i može da prognozira sa 65 odsto tačnosti, što je malo bolje nego da baca dinar. Ovo što smo mi napravili je jeftina tehnologija koja može da gleda ispod kože i da proceni sa veoma visokom tačnošću”. O uspešnosti ovog patenta govori i to što je Evropska komisija izabrala našeg sagovornika da ispred Teleskina predstavlja Srbiju na otvaranju Evropske nedelje malih i srednjih preduzeća i na Evropskoj dodeli nagrada preduzeću koja je održana u Briselu 25. maja ove godine.

Kaže da mu je u privikavanju na posao u Srbiji veoma pomogao rad u Parizu. “Tamo se više radi na evropski način pa sam se nekako privikao. Ali nije lako. Takođe, nije ni malo jednostavno i lako kad spojite inženjera, lekara, profesora, i nekog čoveka iz marketinga. Pa još na sve to dodate srpsku poslovnu kulturu”. A kad smo kod poslovnog ambijenta u Srbiji, Sava se žali na velike poreze.

“Ako dam platu 1.000 evra moram da platim 700 evra poreza. Takođe, administracija je velika. Samo sedim i pečatiram. Postoje pečati za sve. Jednom sam pečatirao 60 pisama jer smo pogrešili datum na jednom dokumentu. U Americi se to veoma brzo radi. Isto tako je velika i carina a nisam najzadovoljniji ni kulturom poslodavaca“.

On, kaže, rukovodi firmom drugačijom dinamikom nego drugi direktori.

“Imate četiri modela ophođenja sa podređenima. Štap, šargarepa, stručnost i inspiracija. Moraš da primeniš po deo od sve četiri”.

Sava je radoholik. To se odmah da zaključiti.

“Nekad radim od osam ujutru do osam uveče. Izađem na večeru, vratim se u devet, pa završim sa poslom u ponoć”. Kaže da je u jednom periodu dok je još radio u Parizu a počinjao biznis u Srbiji imao strašan tempo života.

“Došao bih ovde u petak i radio čitav vikend. U ponedeljak bih leteo za Pariz i pravo bih išao na posao. Bio sam jako umoran a sve kolege: ´e, šta si radio ovaj vikend, kako si se proveo´”.

Sad je, kaže, lagodnije. Ali opet ima puno posla.

“To je tipično u ovoj fazi. Ali nađem vremena za sport. Igrao sam vaterpolo na fakultetu. Leti igram košarku i tenis. Sve je pitanje društva. U Americi je više golf a ovde igram košarku na Adi. Ili plivam”.

“Kažu balans. Balans ne znači pola-pola. To znači da imaš bar malo vremena da odvojiš za sebe. Sad planiram da idem na rafting na Taru”.

Voli da pogleda i neki dobar film, ali i da čita. “Sad najviše čitam poslovne knjige. Ali i svaki dan novine, vesti iz sveta. Malo sporije čitam ćirilicu”. Ima onaj karakteristični naglasak.

“Zaboravio sam mnogo od detinjstva. Sad učim jezik. Tipično u Americi je da roditelji pričaju na srpskom a ti odgovaraš na engleskom. Prvi put sad ozbiljno pričam srpski”. Igrao je folklor, voli starogradske pesme...

Živi u porodičnom stanu u Beogradu. Hvali društvo, neposrednost i atmosferu. “Ono što mi je čudno je da svi ‘oće da znaju sve od svašta. Privatni život. Ljudi me pitaju neke stvari i ja im kažem, ali ako ne bih hteo da kažem sve, oni bi se pitali: zašto nije hteo da kaže”.

Nikad ne priča o politici, ali voli istoriju. “Kad je Obrenović vratio zemlju seljacima, ovde je bilo više vlasnika zemlje nego u Evropi”. Kaže nije ni za Zvezdu ni za Partizan, ali voli da gleda basket.

Trenutno je zbog posla u Srbiji, a njegov dalji boravak zavisiće od osobe koju upozna i pitanja formiranja svoje familije. “Majka me pita kad ću da se ženim. Kaže: ‘ajde se vrati, šta radiš tamo. Ona ne razume dinamiku preduzetništva, ne voli da putuje. Ona hoće da budem više vremena sa braćom”.

Ko je Sava Marinković ?

- Rođen 1977 u Čikagu

- Završio Elektrotehnički fakultet i magistrirao biznis na Harvardu

- Živeo u Čikagu, Italiji i Francuskoj

- Radio za General Electric

- Suvlasnik firme Teleskin u Beogradu

- Igrao vaterpolo i folklor, danas se bavi tenisom, golfom i košarkom

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs