Aca Marković, predsednik Upravnog odbora EPS - Možemo da plaćamo struju socijalno ugroženima

Aca Marković

"Elektroprivreda Srbije" ne pristaje da postane akcionar društvenih preduzeća, dužnika za struju i velikih gubitaša koji ne mogu da se privatizuju. To je Upravni odbor EPS-a jasno rekao.

- Mi želimo da te firme plate dugove za struju. Ali, Vlada Srbije, jer je država vlasnik i RTB "Bor" i EPS-a, odlučila je da se krene u taj proces i da EPS postane suvlasnik tog dužnika koji godinama ne plaća struju a od 1. januara ove godine nije platio ni jedan jedini dinar za robu koju mu EPS svake sekunde šalje - tvrdi dr Aca Marković, predsednik Upravnog odbora "Elektroprivrede Srbije".

Posle RTB "Bora" sada se sve češće spominje i nagoveštava da će EPS i od drugih dužnika, društvenih preduzeća, dobiti akcije i postati njihov delimični vlasnik. Kako Upravni odbor gleda na tu ponudu?

Nismo zainteresovani da dug bude pretvoren u akcije tih preduzeća. Mi želimo da bržom i boljom naplatom dođemo do novca preko potrebnog za investicije. Ako naplatom rešavamo te probleme, biće manje kandidata čiji ćemo biti suvlasnici. Upoznali smo vladu i sva nadležna ministarstva s našim stavom po ovom pitanju i posledicama ovakve operacije.

Šta je posledica takve prakse?

Te firme odmah prestaju da plaćaju struju, a EPS na ime te struje odmah i redovno plaća PDV, stotine miliona dinara. Dužnik samo čeka da jednog dana EPS, novim zaključkom vlade, poveća učešće u njihovom kapitalu. Stopama RTB "Bor", koji je poručio našoj distribuciji "Jugoistok" Niš da mu ne pada na pamet da plaća struju, idu i druga preduzeća koja će biti pod državnom kapom.

Država kao vlasnik EPS-a ne uvažava tu argumentaciju?

Ministarstvo energetike razume naš stav i podržava ga. Ono je, kao i EPS, odgovorno za stabilnu energetsku situaciju u državi. Nijedno drugo ministarstvo neće biti krivo ako se stvori neki energetski problem zato što EPS nije imao para za neki projekat. Za eksproprijaciju, na primer. Ali, kao što znate, u koalicionoj vladi ne odlučuju jedno ministarstvo.

Da li je Upravni odborEPS-a razmatrao i predložio vladi koliko bi struja trebalo da poskupi dogodine?

Upravni odbor EPS-a će se obratiti vladi s predlogom cene za sledeću godinu. Poslednji put struja je poskupela u avgustu 2008. godine, ove godine je trebalo da poskupi 30% da bi EPS imao ekonomsku cenu i to znaju u Agenciji za energetiku. Međutim, nadležni su uvažavali stanje u kojem se naša zemlja nalazi i od toga se odustalo.

Uskoro ćemo doneti plan za 2010. godinu. Mi sada moramo da znamo na koliki prihod možemo da računamo da bismo mogli da planiramo rashode, da znamo koliko para će biti za remonte, investicije... Nije dobro da radimo plan više puta. Za ovu godinu tri puta smo ga menjali a vlada je dala saglasnost tek u julu. Gubitak u 2008. je bio 27 milijardi dinara. U ovoj godini, bez poskupljenja, gubitak će biti takođe znatan. Sledeće godine ne sme da se desi da struja ne poskupi.

Stručnjaci Ekonomskog fakulteta su svojevremeno uradili analize po kojima porast cene električne energije od 9,5% utiče na porast cena industrijskih proizvoda za 0,17 posto. Dakle, nije tačno da je poskupljenje struje generator inflacije.

Može struja i da pojeftini, a ne da poskupi kao što mi tražimo. Ali tada neće biti novca za investicije, a ako njih nema neće biti struje, srpska privreda će stati. Da bismo otvorili nove kopove uglja u "Kolubari" mi 2010. godine treba da uložimo 19 milijardi, a u Kostolcu 14 milijardi dinara.

Zašto oni koji strujom greju bazene na Dedinju plaćaju istu cenu struje kao oni koji žive ispod egzistencijalnog minimuma?

Socijalna politika treba da se izmesti izvan kompanije koja proizvodi struju i stavi gde joj je mesto, kod državnih i lokalnih organa vlasti čiji je posao da utvrde ko su ljudi koji nemaju para da plate struju i da smisle kako im treba pomoći.

EPS je spreman da iz svog profita izdvaja novac u državne i lokalne fondove za socijalno ugrožene kategorije stanovništva, da ih svi zajedno zaštitimo. Ali, potrebno je da EPS ima realnu cenu i da nju plaćaju oni koji, na primer, greju bazene ili čak i štale.

Ali, tržišna cena struje nije u domenu poslovne politike kompanije, to je kod nas političko pitanje.

Nažalost, problem s neplaćanjem računa za struju ne postoji samo kod onih koji su na nekim spiskovima socijalno ugroženih. Njih je više. Zimi struju najviše troše bogatiji slojevi društva. Tada 3% potrošača troši 11-15% od ukupno proizvedene struje i to naravno za grejanje.

Niskom cenom struje šalje se loš signal građanima da mogu nemilice da troše najplemenitiji i neobnovljivi oblik energije.

Ako se već zbog političko-socijalnih razloga štite sva domaćinstva, zašto industrijski potrošačii dalje plaćaju nižu cenu struje u odnosu na region?

Takav je tarifni sistem koji odražava strukturu troškova prenosa i distribucije električne energije. Pošto su veliki potrošači na visokom naponu onda su troškovi dostavljanja električne energije najniži.

Da li ćete menjati taj tarifni sistem?

Možemo da podnesemo zahtev za promenu tarifnog sistema, ali o tome odlučuje Agencija za energetiku, uz saglasnost vlade. Da bi se promenio sistem cena za velike industrijske potrošače potrebno je nekoliko meseci i pažljiva tehničko-ekonomska analiza. Pre godinu i po dana su donete tarife, metodologije za pristup i korišćenje električne mreže. Trebalo bi do kraja godine da stupi na snagu i cenovnik za pristup i korišćenje distributivne mreže. U ne tako dalekoj prošlosti imali smo situacije da se neki diplomatski predstavnici veoma interesuju za cenu struje, štiteći interese svojih velikih kompanija. Sada to nemamo, ali imamo nisku cenu struje.

Šta to znači?

Ako recimo "Cementara" u Paraćinu bude htela da kupi električnu energiju u Rumuniji, ona će to moći da uradi uz plaćanje tranzita na visokom naponu i kroz distributivnu mrežu. Ali, dok je cena ovakva, svi će kupovati od EPS-a jer nema tržišta, niti će ga biti, sa ovakvom cenom.

A šta će od toga imati EPS?

EPS će morati da razmišlja o tržištu, da se sprema za njega. Nije baš pametno da se tako brzo ostane bez kupca struje koji ravnomerno u toku dana i godine dobro troši našu robu. Uz to, i redovno je plaća.

Je li EPS spreman za tržišnu utakmicu?

Da. EPS jeste monopolista silom prilika. Razlog za monopol je niska cena struje. S realnom cenom stiže tržište, stižu novi investitori u elektrane i novi prodavci struje.

U ekonomiji je poznata ona priča da kada pustite životinju da izađe iz kaveza ona neće odmah krenuti u lov jer nije naučila da lovi. Zato EPS što pre treba da nauči da "lovi" i da se kvalitetnom cenom i uslugom nadmeće s konkurencijom. Menadžment EPS-a treba otvoreno da kaže da se ne plaši promena u sistemu koji stvaraju konkurenciju. Recimo, tada bi mnogo ranije promenili brojila, nego što je to sada slučaj i onda bi mogli daljinski da se isključuju neplatiše i da se na taj način upravlja naplatom.

Kompanija je, po meni, zrela za decentralizaciju. Jer, kada se više ljudi uključi u upravljanje firmom onda se brzo vide efekti. Glomazni sistemi ne mogu odmah da odgovore na promene, potrebno im je mnogo vremena. A suština je da delovi kompanije dobiju veća ovlašćenja i odgovornost i da se troškovima upravlja tamo gde nastaju.

Znači li to promenu poslovne politike i da vam ubuduće neće biti svejedno ukoliko kompanija bude beležila gubitke?

Ovako više ne može. Gubici se povećavaju a idemo u promenu vlasničke strukture. To nije dobro. Mi smo poslednjih godina uradili veliki posao u proizvodnom delu EPS-a. U termoelektranama u Obrenovcu smo na mašinama koje imamo digli proizvodnju kao da smo napravili novi blok od 700 megavata. Projekte imamo, znanje imamo, volje ne nedostaje... Ali, para nema. EPS godišnje samo za održavanje obrenovačkih elektrana, da bi radile na ovom nivou, mora da uloži 60 mil EUR.

Nemamo ništa protiv da država uvede, na primer, pola "zelenog" evro centa za ekološke projekte, jer je nama do 2015. godine za te projekte potrebno 1,2 mlrd EUR. I da onda država kontroliše kako to trošimo. Gubici moraju da postanu prošlost.

Da li mislite i na gubitke u distributivnoj mreži? Zašto tu ne potražite povećanje prihoda? Koliki su oni sada?

Smanjivanjem samo za 1% gubitaka na distributivnoj mreži kompanija bi inkasirala dodatnih 1,6 milijardi dinara. Generalni direktor EPS-a dao je pre nekoliko meseci nalog da se taj problem rešava. Formiran je tim na nivou firme koji prati gubitke. Naš je cilj da te gubitke smanjimo jer, u protivnom, nećemo pred vladom i potrošačima smeti da tražimo višu cenu struje ukoliko ne smanjimo gubitke i povećamo naplatu.

Daću vam samo jedan primer u vezi s ugradnjom novih brojila kako bih pokazao koliko je tehnika napredovala i kako može da nam pomogne da budemo efikasniji u poslovanju. Postoje brojila slična mobilnim telefonima koja dužnike daljinski mogu da ograniče da koriste samo do pet ampera, što znači da u stanu ili kući može istovremeno da radi samo mali broj uređaja–potrošača struje. Ukoliko bi radilo više aparata, a vlasnik ne plaća struju, onda bi osigurači ispadali. Kada bi se uvela takva tehnika onda bi dužnici bili automatski isključivani i niko ne bi mogao da zove i urgira da se nekome to ne uradi. Ali, i to je politika.

Kupovina gubitaka

Koja su druga rešenja za gubitke u distribucijama?

Možda je najbolje rešenje da lokalne distribucije kupuju svoje gubitke. Posle toga će biti ekonomski odgovorniji i naterali bi ih da se racionalnije ponašaju, na primer, da kupuju nova brojila, da otkrivaju kradljivce struje, da većom prodajom struje koju kupuju iz sistema EPS-a povećavaju prihod. Nije dobro da kao do sada ceo sistem u EPS-u pokriva minus pojedinih delova EPS-a.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 06.10.09.)