Srbija u EU – dobit veća od troška

Ana Trbović

Koštaće nas i to mnogo, ali će se isplatiti – i te kako.

To bi u najkraćem mogao da bude zaključak analize dobiti i troškova ulaska Srbije u Evropsku uniju ili bolje reći reformi koje ionako mora da sprovede radi sebe i svojih građana.

Analize čiji su zaključci prvi put pretočeni u novac obavio je tim stručnjaka, od makroekonomije do kinematografije, koji je okupio Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju.

Brojke kažu da će razlika između onoga što ćemo morati da platimo – uložimo i onoga što ćemo dobiti ili, kako to ekonomisti stručno definišu, neto finansijski efekat biti jednak vrednosti 1,5% bruto domaćeg proizvoda (što je prema sadašnjem BDP-u oko 45 milijardi dinara). Pod pretpostavkom da se ostvari zacrtani politički cilj – da 2014. postanemo članica EU i da se u međuvremenu upakujemo u njen naredni sedmogodišnji budžet na kome se već sada radi, iako aktuelni ističe tek 2013. godine.

Prvi udar na budžet

Bez ulaska u Uniju naš bruto domaći proizvod 2015. bi bio 5.530 EUR, a ako 2014. dobijemo člansku kartu, iznosiće 6.075 EUR po stanovniku. Kumulativna razlika u visini dostignutog nivoa BDP-a po stanovniku samo naizgled nije značajna, ali je ključna razlika koju proizvodi proces pristupanja EU lakši i obimniji pristup, pre svega, nekreditnim izvorima za finansiranje tekućeg deficita i to po osnovu razlike u visini stranih direktnih investicija i sredstava koja bi se koristila za makroekonomsko prilagođavanje. A njih bi Srbija u slučaju odustajanja morala da obezbedi na teret poreskih obveznika ili i iz deviznih rezervi, objašnjava Ana Trbović, direktorka FEFA Centra za evropske integracije, koja je, sa prof. dr Mihailom Crnobrnjom, urednik knjige "Efekti integracije Srbije u EU", u koju su upakovane analize stručnih timova.

Razlika između scenarija "bez" i "sa" članskom kartom EU lomi se na: potrošnji stanovništva (prosečna godišnja stopa rasta je 1,2 prema 2,8% u korist onog sa pristupanjem EU, odnosno potrošnje koja će 2015. iznositi 3.820 ili 4.250 EUR po stanovniku), zatim na obimu investicija (1.380 ili 1.880 EUR godišnje po stanovniku), a posebno stranih direktnih ulaganja (1.400 prema 2.300 EUR u petogodišnjem periodu). Bitna je razlika i u izvozu (2.250 prema 2.850 EUR godišnje po stanovniku), koji će istina pratiti i veći uvoz, uz dobit za potrošače. Dominantni deo makroekonomskih dobitaka dugoročnog je karaktera i proističe iz efekata proširenja tržišta za domaće proizvođače i jačanja konkurencije na domaćem tržištu, objašnjava Trbović.

U prvim godinama, kao i kod drugih zemalja pristupnica, budžet će preživeti udar, pre svega zbog gubitka carinskih prihoda i prihoda po osnovu PDV-a na uvoz, što će zahtevati znatnije uštede na rashodima. U kasnijim godinama pritisak na javne finansije će se smanjivati, tako da se celokupan efekat procenjuje na oko 1% BDP-a godišnje, pre svega kao rezultat višeg privrednog rasta. Jer, članstvo doprinosi privrednom rastu oko 2-3%, a rast bruto proizvoda od oko 1% poboljšanju fiskalnog rezultata od oko 0,4%, ukazuju makroekonomske računice iz navedene studije.

Jeftiniji krediti

Ni građani ne moraju da budu zabrinuti. Iako se očekuje da će neki poljoprivredni proizvodi poskupeti, Srbija u narednom periodu neće imati ozbiljniji cenovni pritisak. To ne znači da inflatornih neće biti, ali ne usled priključenja jedinstvenom tržištu. Ulazak u Uniju doneo bi i jeftinije kredite, niže kamate i državi kao dužniku, ali i građanima i privredi. Što se kursa tiče, procenjeno je da bi dinar godišnje realno apresirao za oko 1%. Devizne rezerve bi bile veće, dug viši, ali ne i teret njegovog servisiranja s obzirom na izvozne prilive i visinu bruto domaćeg proizvoda.

Uprkos ogromnim privatnim i javnim troškovima, od administrativnih, preko uvođenja standarda do gašenja prekobrojnih prerađivačkih kapaciteta (od 200 mlekara, očekuje se da ostane oko 5–6 velikih i 15–20 srednjih), poljoprivreda je možda najbolji primer da će se izdaci, kako se budemo približavali EU, smanjivati, a koristi povećavati. Po ulasku u EU, subvencije će se dodatno uvećati.

Ukupan "ček" za Srbiju trebalo bi da se kreće oko 10 mlrd EUR za budžetski ciklus (sedam godina), pri čemu će se iznos sredstava iz godine u godinu povećavati.

Biće i više stranih investicija u poljoprivredu, procene su iz analize.

I javni i privatni sektor ubuduće će, iz sopstvenih sredstava i evropske pomoći, morati mnogo da ulažu u zaštitu životne sredine, kako bi se upodobili evropskim zahtevima. Bugari su recimo investirali čak 11 odsto BDP-a. Ali će dobit, bar ona koja se može novčano izraziti biti značajna, na nešto duži rok. Počev od 2020, godišnja dobit od recimo, investiranja u zaštitu vazduha iznosila bi od 351 do 621 mil EUR. Puno sprovođenje direktiva za zaštitu pijaće vode donelo bi 422,3 mil EUR svake godine.

Više posla, manje nezaposlenih

Već sa dobijanjem statusa kandidata za članstvo u EU, u narednih šet godina očekuje se povećanje broja zaposlenih za 250.000, uz smanjenje liste nezaposlenih za oko 200.000. Ako bismo status kandidata za članstvo dobili 2010. godine, stopa nezaposlenost bi do 2014. opala na oko 12%. Stopa zaposlenosti porasla bi sa sadašnjih 51 na 58%, čime bi se smanjilo zaostajanje Srbije u odnosu na EU na oko 10 procentnih poena.

Stop piratima

Prihvatanje evropskih pravila u kinematografiji otvara nove mogućnosti za finansiranje ove oblasti (ubuduće uz subvencionisanje filmske industrije) i efikasnu borbu protiv filmske i video piraterije. A šta to znači najbolje govore procene da zbog priraterije u reproduktivnoj kinematografiji Srbija gubi 32,7 mil EUR nenaplaćenih poreza. Ili jasnije, zbog smanjenja broja posetilaca u bioskopima za 2,7 miliona, od 2002. do 2007. godine, uz prosečnu cenu bioskopske ulaznice od 2 EUR, direktan gubitak iznosi 5.47 mil EUR.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 02.10.09.)