Nadzor domaći, merila svetska - sručnjaci "Mihajla Pupina" isključiće zastoje u protoku podataka u TE "Kostolac"

TE Kostolac: daljinsko nadgledanje

"Uspeh je uvek dete smelosti" (Volter), a u dostignuće koje izrasta pred našim očima i te kako je utkano vrhunsko znanje. Istraživači "Mihajla Pupina" iz Beograda, najuglednijeg tehničkog instituta u nas (iz kompanije-ćerke "Automatika"), odvažili su se da još jednom pregaze "visokotehnološki Rubikon". Prvi put su to učinili pre tri i po godine u termoelektrani "Nikola Tesla" (blok A2) u Obrenovcu.

Iz veoma savremene komandne sobe s tri velika ekrana od tečnih kristala (LCD), dijagonale duže od 130 centimetara, i osam upola manjih (61 centimetar) kroz svetlosnu (optička vlakna) mrežu od decembra sledeće godine upravljaće se blokom B2 termoelektrane Kostolac. Ogromnim kolopletom kablova koji se protežu oko 100 kilometara brzinom od deset hiljaditih delića sekunde (10 milisekundi) juriće tamo i ovamo podaci (pretežno prikupljeni merenjima), pretočeni u digitalne "jedinice" i "nule". Ugovor za osavremenjavanje upravljanja, potpisan u julu sa Elektroprivredom Srbije, vredi 492 miliona dinara i podrazumeva da poduhvat ne zaostaje za sličnima u svetu. I svakako da bude u saglasnosti s čuvenom poslovnom poštapalicom – "ključ u ruke".

TE Kostolac: daljinsko nadgledanje

Tehnološki vremeplov

Znalci predočavaju da je najsloženiji zadatak u vođenju ovakvog energetskog postrojenja – daljinsko nadziranje termoenergetskog dela, koji obuhvata mlinove za ugalj, kotao, turbinu, generator i trafo-stanicu. Udesiti da sve to nadgledate na računaru i da se na zidnim ekranima neprekidno ispisuju tehnički podaci, veliki je zalogaj i za najpoznatije inostrane kompanije. Najnovija elektronska oprema podešena je da nadzire u stvarnom vremenu, istog trena kada nastaju, za šta je zaduženo 12 računara povezanih u jedinstvenu udvojenu mrežu, u koju stiže približno 9.000 mernih i signalnih iz 12 kontrolera (12-15 PLC).

Svi pogonski podaci se skladište i prikazuje u numeričkom ili grafičkom obliku. Da bi se izbegle greške i kvarovi, sve što je bitno za nadzor i upravljanje sakuplja se na dva mesta: otkaže li jedan tok, smesta se uključuje drugi. Jednostavno: zastoja ne sme da bude! Institut "Mihajlo Pupin" je početkom osamdesetih prošlog veka započeo da isporučuje opremu i programe za sakupljanje i nadgledanje podatka (SCADA), nekoliko godina posle prvih koraka u svetu. U Kostolac odlazi osmi po redu distrubirani sistem (DCS VIEW-POWER), kako se to tehnički naziva, osmišljen u dotičnoj naučnoistraživačkoj ustanovi. Novo potiskuje staro, kao u nekakvom vremeplovu.

Uporedo s visokorazvijenima

Dosadašnje iskustvo potvrdilo je da je to bio odličan izbor, smatra mr Milenko Nikolić, direktor kompanije "Mihajlo Pupin-Automatika", jer se u međuvremenu uvodi četvrto pokolenje uređaja. A prve daljinske stanice za elektroenergetske potrebe isporučene su krajem sedamdesetih. Postojana krivulja tehnološkog napredovanja koja potkrepljuje opredeljenje da je ulaganje u domaću nauku i struku ispravno, naročito u ovim godinama velikih ekonomskih iskušenja. Možete i sami zamisliti koliko se puta oplodio tako potrošeni dinar.

Osmišljavanje dotične elektronske opreme i računarskih programa, koji će se koristiti u Kostolcu, pokrenulo je lanac novog upošljavanja: u samom "Mihajlu Pupinu" broj novozaposlenih povećao se za 50", uz istovremeno proširenje zbira kooperanata u celoj zemlji. Možda to nije toliko zadivljujuće, prema prečima mr Milenka Nikolića, koliko činjenica da je znatno smanjen odlazak mladih stručnjaka i nastavljeno koračanje uporedo s visokorazvijenim zemljama u ovoj oblasti. Na vest da će otpočeti obnavljanje elektroenergetskih postrojenja u Srbiji, ova kompanija je dodelila deset stipendija za tehničke fakultete.

Iako je to krupan i složen tehnološki izazov, stručnjacima "Mihajla Pupina" je, donekle, put do uspeha bio olakšan jer su ostvarili svetski domet na najvećem zahvatu uvođenja savremenog digitalnog upravljanja na jednoj elektrani u našoj zemlji (TE "Nikola Tesla"). Svojevrsno "vatreno krštenje" imali su na Termoelektrani "Morava", na kojoj je sličan posao obavljen 2005. godine. Do sada je obuhvaćen kotlovski deo u svakoj termoelektrani (s pomoćnim odsecima), od sledeće godine nadgledaće se i turbinski, što predstavlja zaokruživanje digitalnog upravljanja postrojenjem.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 28.09.09.)