Napravili ljudsku kožu u laboratoriji - podvig kragujevačkih stručnjaka

Stručnjaci Instituta Medicinskog fakulteta u Kragujevcu na korak su do krajnjeg cilja: da naprave ljudsku kožu u laboratorijskim uslovima. Prvi u Srbiji uspeli su posle skoro trogodišnjeg istraživanja da u in vitro uslovima formiraju potkožno tkivo i potkožicu.

Profesor Zoran Milosavljević, vođa istraživačkog tima i šef katedre za histologiju i embrionologiju, kaže za "Blic" da je cilj stručnjaka koji se bave inženjeringom ljudskih tkiva iz Kragujevca da razviju sopstvenu metodologiju po kojoj će u laboratoriji moći da prave velike površine kože.

- Delove humane kože preostale od operacija, koje koristimo kao repromaterijal, rastavljamo na sastavne delove, odnosno ćelije. One se u laboratorijskim uslovima zasebno gaje, umnožavaju geometrijskom progresijom i formiraju tkivo. Prema mojim saznanjima, prvi u našoj zemlji uspeli smo da u laboratorijskim uslovima formiramo dermis, odnosno potkožno tkivo i epidermis - potkožicu. Na korak smo do velikog uspeha. Preostaje nam da spojimo ta dva dela i tada ćemo imati sopstvenu modifikovanu metodologiju, koje drugi instituti u svetu štite kao svoj patent - objašnjava profesor Zoran Milosavljević.

Koža napravljena u laboratorijskim uslovima koristi se u lečenju opekotina, velikih defekata kože, zaceljivanju rana od proširenih vena. Po Milosavljeviću, konačan cilj ovog skoro trogodišnjeg istraživanja jeste da se u in vitro uslovima od male količine kože naprave velike površine ovog najvećeg ljudskog organa.

- Posle kliničkih ispitivanja koža napravljena u laboratoriji može da se zamrznuta čuva u tečnom azotu na minus 196 stepeni. To bi stvorilo uslove da se formira i banka kože, što bi u lečenju pacijenata bilo višestruko korisno. Tako pacijenti kojima je koža potrebna ne moraju da čekaju da im se presađuje koža sa sopstvenog ili sa tela njihovih rođaka. U lečenju, sa kožom dobijenim na ovaj način, dostiže se kvalitativan skok za 200%, jer nema skoro nikakvih reakcija niti odbacivanja - napominje profesor Milosavljević.

U Institutu Medicinskog fakulteta u Kragujevcu kažu da se u idealnim uslovima od parčeta kože veličine nokta za desetak dana u laboratoriji može da dobije površina pisaćeg stola, čime mogu da se izleče veći defekti kože. Profesor Milosavljević kaže da stručnjaci iz Kragujevca na ovom projektu rade u minimalnim uslovima, ali da bi im za otvaranje banke kože bila potrebna finansijska pomoć u opremi, čija vrednost ne prelazi 100.000 EUR.

Ljudsku kožu dobijenu u laboratoriji velike kozmetičke kuće uveliko koriste za svoja ispitivanja, tako da se dermatološki eksperimenti u razvijenim zemljama ne obavljaju na životinjama. Institut Medicinskog fakulteta u Kragujevcu već u ovoj fazi mogao bi da učestvuje u tome.

Kvadratni centimetar 200 USD

Profesor Milosavljević kaže da je koža stvorena u in vitro uslovima u svetu skupa. Po završetku istraživanja u Kragujevcu ona bi bila daleko dostupnija pacijentima. Recimo, u Kanadi kvadratni centimetar kože košta oko 400 USD, tako da površina koja ne prelazi površinu paklice cigareta dostiže cenu od skoro 20.000 USD.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 04.08.09.)