Legalizacija svih kuća bez dozvole - od 2003. u Beogradu izgrađeno na desetine hiljada objekata bez dozvole

Kada bude usvojen zakon o planiranju i izgradnji, vlasnicima objekata koji su sagrađeni ili su počeli da se grade posle 13. maja 2003. godine trebalo bi da bude omogućen rok za legalizaciju do kraja sledeće godine. Takvo rešenje najsvrsishodnijim smatra gradonačelnik Dragan Đilas i Gradsko veće koji su juče (13. jul 2009. godine) pozvali poslanike iz Beograda da u Skupštini Srbije podnesu amandman s takvom odredbom, uz saglasnost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

Gradonačelnik je podsetio da su, po zakonu, građani koji su gradili objekte posle 13. maja 2003. godine činili krivično delo i njihove kuće nisu smele da budu priključene na struju ni da koriste komunalne usluge. On tvrdi da je od tada u gradu izgrađeno nekoliko desetina hiljada objekata i da su u 99 % slučajeva kuće podizane mahom na periferiji, zbog čega bi rok za legalizaciju trebalo pomeriti.

– Ljudi koji su ih gradili nisu to činili da bi ih preprodavali. Na to ih je muka naterala da bi imali gde da žive. Smatram da bi novi zakon trebalo da prati realno stanje na terenu. Sutra ćemo o ovoj inicijativi razgovarati sa Ministarstvom za prostorno planiranje i očekujemo pozitivan odgovor. Očekujemo i da nas u Skupštini Srbije podrže poslanici iz Beograda, bez obzira na stranačku pripadnost, i da podnesu odgovarajuće amandmane – rekao je Đilas najučerašnjoj konferenciji za novinare u Starom dvoru.

Gradonačelnik je najavio da će procedura za legalizovanje objekata bez dozvole biti maksimalno uprošćena. Novčane naknade plaćaće se u više rata i zavisiće od lokacije, a biće prilagođeneekonomskom trenutku. Vlasnici neće za ozakonjenje kuća plaćati više desetina hiljada evra, jer to ne bi bilo pošteno. Đilas očekuje da broj zahteva za legalizaciju neće biti veći od 200.000.

– Trudićemo se da legalizujemo sve što je moguće, osim objekata koji su izgrađeni na važnim infrastrukturnim koridorima. Odlučni smo da posle usvajanja ovog zakona onemogućimo svaki vid nelegalne gradnje. Republika i grad će, uz pomoć inspekcijskih službi, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i od sledeće godine sa komunalnom policijom podvući crtu i rušiti svaki objekat izgrađen bez dozvole – istakao je Đilas.

Da bi sprečili zloupotrebe i otezanje postupka legalizacije, ideja je da bude zaposlen veliki broj mladih ljudi koji su završili Pravni fakultet i nemaju posao. Oni bi bili obučeni da rade zajedno sa ministarstvom i besplatno bi bili na usluzi građanima kojima treba savet.

Nazivajući novi zakon o planiranju i izgradnji "zakonom pravde", gradonačelnik očekuje da će ovaj akt rešiti mnogo problema koji u Beogradu postoje oko građevinskog zemljišta, vratiti imovinu lokalnim samoupravama, ali i ispraviti manjkavosti do kojih je došlo u privatizacijipojedinih preduzeća.

– Zakon treba da reguliše i prava i obaveze onih koji su u privatizaciji kupili preduzeća, a potom im promenili namenu i iskoristili ekskluzivne lokacije da bi podigli na hiljade novih kvadrata. Oni koji su počeli da se bave drugim poslom moraju platiti nadoknadu između cene privatizacije i realne cene zemljišta posle promene namene – kaže Đilas.

On je svestan da će biti mnogo otpora novom zakonu i da će neki moćni ljudi koji su mislili da će vredno gradsko zemljište kupiti za malo novca prvi protestovati, ali gradonačelnik je siguran da će ga podržati većina građana. Đilas je čestitao ministru Oliveru Duliću i njegovim saradnicima na hrabrosti da predlože jedan ovakav zakon. Vlasništvo nad zemljištem koje je nekada dodeljivano državnim preduzećima administrativnim odlukama, bez naknade, a na kome se danas grade ekskluzivni stambeni i poslovni objekti, biće takođe regulisano ovim zakonom.

Bez promene u povraćaju imovine

Gradonačelnik tvrdi da predlog zakona ne donosi nikakve promene o povraćaju imovine. On "gleda" realnost i pokazuje jasnu želju države da se zaista obeštete ljudi kojima je nekada uzeta zemlja. Naglasio je da nije realno da neko očekuje da država može da izdvoji 20.000.000.000 EUR, na koliko se procenjuje vrednost te imovine.

– To će biti proces koji će trajati, ali onima kojima je oduzeto mora da se vrati. Poljoprivredno zemljište je već vraćeno, a ostaje građevinsko. U poslednjih četiri, pet godina grad nije na licitaciji stavio nijednu parcelu na kojoj postoji zahtev za restituciju. Svi treba da budu realni u zahtevima. U Novom Beogradu, recimo, gde je pre pola veka bilo močvarno zemljište kada se dogodila otimačina, zemljište nije imalo gotovo nikakvu vrednost, a sada je zahvaljujući ogromnim ulaganjima države i grada to najskuplji i najbolji deo za investicije. Mora se naći srednje rešenje koje će zadovoljiti obe strane – naglasio je Dragan Đilas.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Politika od 14.07.09.)