Cene komunalija, struje i lekova neće rasti do zime - poskupljenja pogurala inflaciju na 9%

Država će narednih meseci morati da povuče kočnice i obuzda rast cena koje ona kontroliše, jer će u suprotnom morati da se pravda MMF-u zašto imamo najveću inflaciju u Evropi. Većina robe i usluga pod njenom kontrolom su skočile od početka godine za čak 14%, a maksimalni dogovoreni limit je 15% za celu godinu. Zato ovog leta ne treba strahovati od rasta cena struje, komunalnih usluga, lekova, TV pretplate, putarina. Jedino nafta može sve da zabiberi.

Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, upozorio je da je ukupna inflacija u Srbiji veća od poželjne i to baš zbog rasta regulisanih cena.

- Da je dosadašnji rast kontrolisanih cena bio upola manji, inflacija bi umesto devet, koliko sada iznosi, bila oko šest odsto, a referentna kamatna stopa devet ili deset odsto - objasnio je nedavno prvi čovek NBS.

Ipak u narednom periodu u ovoj instituciji očekuju pad ukupne inflacije pre svega zbog usporavanja rasta onih cena koje aminuje država, i to za oko 1,1 odsto.

Nije za utehu, međutim, to što neće biti stavljena tačka na rast svih cena koje su pod šapom države, a centralna banka procenjuje da će u trećem tromesečju cena nafte skočiti za još 2,8%, komunalno-stambene usluge za 2,5% i cigarete za dva odsto.

Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera, kaže za "Blic" da guverner voli da pravi razliku između regulisanih i neregulisanih cena kako bi se pokazalo da Narodna banka Srbije ispunjava dogovore u okviru svojih nadležnosti.

- Međutim, građane zanima koliko njih mesečno život više košta. Što se tiče kontrolisanih cena, država je bila primorana da pojedine cene podigne i to iz dva razloga. Prvi je automatsko primenjivanje rasta cena energenata, odnosno nafte i gasa, na šta se praktično ne može uticati jer se cene usklađuju po ustanovljenoj formuli i u direktnoj su zavisnosti od kretanja ovih cena na svetskim tržištima. Drugi razlog bio je dogovor sa MMF-om kada su umesto uvođenja solidarnog poreza i povećanja PDV-a, od kojih se odustalo, podignute na primer akcize na gorivo, pivo i cigarete - objašnjava Bajec.

Tako je, kaže Bajec, većinu cena robe i usluga koje kontroliše država vlast povećala u prvoj polovini godine, čime se skoro dosegao godišnji dogovoreni maksimum. Zato država sada mora da bude veoma oprezna.

- Zbog probijanja ovog limita, država će se uzdržati od poskupljenja struje iako je njena cena ispod svake ekonomske logike. Do kraja godine, moraće se kočiti svako dalje povećanje regulisanih cena. To znači da će tokom leta ove cene mirovati, a probijanje limita od dogovorenih 15% poskupljenja za celu godinu država ne sme dozvoliti ni na jesen. To se mora imati u vidu ne samo zbog aranžmana sa MMF-om već i zbog kupovne moći stanovništva. Pretpostavljam da će planirana inflacija do kraja godine biti probijena, ali i ako dosegne nivo od 11 do 12 odsto, neće biti dramatično - kaže Bajec i dodaje da bi cene u svakom slučaju bile manje kada bi se razbili kartelski sporazumi i monopolski položaji koji diktiraju vrednost robe i usluga na tržištu.

Ivan Nikolić, saradnik biltena "Makroekonomske analize i trendovi", kaže da je izuzev nafte i gasa, država mogla da spreči povećanje cena komunalnih usluga, taksa, akciza.

- Ne možete da nađete opravdanje za podizanje regulisanih cena u smislu punjenja budžeta, jer je takvo povećanje samo otklanjanje dispariteta u globalnom rastu cena. Rast regulisanih cena se približio dogovorenom nivou od 15%, ali to ne znači da će se do kraja godine on i probiti. Novi izazovi za državu su da se ne dogodi uvećanje PDV-a, koje bi imalo za posledicu rast inflacije, povećanje cena električne energije koja je najniža u regionu i koja mora da se poveća, ili mogućnost podizanja cena komunalnih usluga budući da jedan deo prihoda lokalnih samouprava odlazi u državni budžet, i da taj gubitak mora da se nadomesti - navodi Nikolić.

Nikolić ističe da mnogo toga zavisi od kretanja cene nafte koja bi mogla čak i da pojeftini. Čak i da se to desi, Srbija će probiti dogovoreni nivo inflacije što će biti još jedna glavobolja vlasti u razgovoru sa MMF-om, kojima se mora objasniti kako se i zbog čega to dogodilo. Dogovorena stopa inflacije je osam odsto plus-minus dva odsto, a inflacija koju pominje Nikolić ide i do 15% do kraja godine.

- Svakako je da će biti jako teško MMF-u na jesen objasniti zašto Srbija ima najveću inflaciju u Evropi. Mnogo gore od toga može biti ako se nastavi trend povećanja nezaposlenosti i nižeg standarda građana - kaže Nikolić.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 14.07.09.)