"Vinča" ostaje bez vrednih naučnih projekata - nedostatak novca i odlaganje nuklearnog otpada gorući problemi

Ako Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj uskoro ne produži ugovore o realizaciji projekta modifikacije i analize materijala sa jonskim snopovima (FAMA) sa Institutom "Vinča", Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu i Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu i ne uplati sredstva za njihovo sprovođenje, ugasiće se jedan od najznačajnijih projekata srpske nauke, i to u oblasti koja je trenutno svetski naučni "hit", a naučnici iz tri pomenute ustanove, njih 50, praktično će ostati bez posla. To za "Politiku" tvrde dr Damir Kakaš, profesor tehnologije i mašinstva i rukovodilac centra za inženjerstvo površina i nanotehnologije na novosadskom FTN-u, i dr Nebojša Nešković, naučni savetnik u Institutu za nuklearne nauke "Vinča" i rukovodilac projekta FAMA.

– Pored ostalih, u ovom projektu učestvuju četiri najbolja studenta koje je naš fakultet u poslednje vreme iznedrio, kojima sada preti isterivanje na ulicu. Naš tim, slikovito rečeno, atom po atom slaže nove materijale i specijalnim američkim atomskim mikroskopom ispituje posledice eksperimenata nanomodifikacije koju vrši uređaj u Vinči, jedinstven na Balkanu. Primena ovakvih istraživanja je višestruka, a 30 do 40% evropskog budžeta za nauku izdvaja se za slične projekte. Tehnologijom koju ispitujemo mogu se, primera radi, proizvesti alati izuzetne tvrdoće, a materijali koji se dobiju mogu biti korisni i za automobilsku industriju – pojašnjava profesor Kakaš i dodaje da mu nikako nije jasno zašto je Ministarstvo nauke jednostrano prekinulo saradnju sa pomenutim institucijama.

Sagovornik "Politike" tvrdi da niko iz pomenutog organa Vlade Srbije nije hteo ni da ga sasluša povodom novonastalog problema.

– Istraživanja koja sprovodimo su vrlo aktuelna u svetu. Veoma su značajna za napredak srpske nauke, jer moramo imati nešto "kod kuće" kako bismo se priključili Evropi. Inače, tako velikih projekata nema u čitavoj jugoistočnoj Evropi. Primenu mogu naći i u proizvodnji poluprovodnika i polimernih materijala, hemiji, avio-industriji... Govorimo i o stvaranju modernih gorivnih ćelija – vodoniku kao gorivu, što je tehnologija budućnosti – kaže za "Politiku" Nebojša Nešković.

I kada visokoradiaktivno, iskorišćeno nuklearno gorivo bude vraćeno u Rusiju, za šta su u "Vinči" u toku pripremne radnje, gorući problemi ove ustanove i države ostaće trajno dekomisioniranje reaktora "ra" (rastavljanje i stavljanje van pogona za sva vremena), kao i problem odlaganja ostatka otpada, nisko i srednje radiaktivnog, od kojeg ne može da se napravi atomska bomba. Za rešavanje prve stavke sredstava još nema, a Nešković procenjuje da je potrebno bar 60 mil USD. Kada je reč o izgradnji trajnog odlagališta manje opasnog tipa otpada, koji je u Vinču svojevremeno stizao i iz Slovenije i Hrvatske, još nije urađeno ništa, iako je u te svrhe prošle godine formirana i specijalna vladina komisija, kaže Nešković.

– Uz prethodna seizmološka, demografska i druga ispitivanja i obradu otpada, treba izabrati stabilan, nevodoplavan teren, pogodan za odlaganje ovog balasta čije raspadanje traje bar 300 godina. Inače, on mnogo slabije zrači, pa ne predstavlja rizik po zdravlje – zaključuje Nešković.

Dekomisija se ne finansira iz budžeta

Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj dostavilo je juče redakciji "Politike" saopštenje u kojem se navodi da je u toku prošle godine izvršena inspekcija korišćenja budžetskih sredstava određenih i realizovanih za izgradnju Akceleratorske instalacije "Tesla" u Institutu za nuklearne nauke "Vinča". "Utvrđeno je da Institut nije ažurirao knjiženja na ime ulaganja u Akcelerator "Tesla" u ukupnom iznosu od 292,501,475.20 dinara", navodi se u saopštenju ovog ministarstva.

U izveštaju inspekcije, koji se kako tvrde u ministarstvu nalazi u Institutu "Vinča", stoji i da prilikom sprovođenja javnih nabavki nije ispoštovana procedura predviđena odredbama Zakona o javnim nabavkama.

"Od 2009. godine stručni poslovi u oblasti dekomisije nuklearnog reaktora, inspekcije i zaštite nuklearnih materijala neće se finansirati iz budžeta Republike, već preko kreditne linije kod poslovnih banaka uz državnu garanciju", stav je Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Politika od 1.07.2009.)