(Ekonomist) Smiljka Mileusnić Adžić, generalna direktorka Jugohemije AD – O prodaji odlučuje Mišković

Smiljka Mileusnić-Adžić

Na pitanje da li će Delta prodati svoj udeo u Jugohemiji, odgovor može dati samo vlasnik kompanije, Miroslav Mišković. Jugohemija nije zainteresovana za Galeniku, a ukoliko dođe do privatizacije neke od 29 apotekarskih ustanova, njihovo preuzimanje će zavisiti od naših mogućnosti u tom trenutku

Svaki vlasnik, pa i Delta holding Miroslava Miškovića, koji je većinski vlasnik Jugohemije, želi da ima efikasan i samostalan menadžment, a ostvareni rezultati u prethodnih pet godina i odgovornost prema poslu koju smo pokazali, dozvolili su nam, bar do sada, da imamo izuzetno visok stepen autonomije u donošenju odluka, ističe u ekskluzivnom intervjuu za Ekonomist magazin Smiljka Mileusnić Adžić, generalna direktorka Jugohemije, jednog od najvećih distributera lekova i medicinskog potrošnog materijala u Srbiji.

U poslednjih pet godina, od kako je Jugohemija postala deo Delta holdinga, ukupan prihod kompanije povećan je skoro osam puta, sa 20 na 175 miliona evra. Godinama se Jugohemija nalazi u vrhu top-liste srpskih preduzeća sa najvećim rastom poslovnih prihoda. Oni su u 2006. povećani sa 29 na 49 miliona evra, u 2007. su više nego udvostručeni, na 101 milion evra, a lane su porasli za još 70 odsto. I u ovoj godini, u kojoj bi većina kompanija bila sretna ako ponovi prošlogodišnje rezultate, Smiljka Mileusnić Adžić planira, doduše sporiji, ali ipak rast poslovnih prihoda.

Komentarišući činjenicu da je Delta ovih dana ponudila na prodaju 69 objekata bivšeg C marketa i na pitanje da li i Jugohemija može doći na red za prodaju, naša sagovornica ističe da je “u biznisu sve na prodaju” i da na to pitanje odgovor može dati samo vlasnik kompanije, odnosno Miroslav Mišković.

Najveći akcionar Jugohemije je Delta Star doo, sa 68,12 odsto akcija, država preko Akcijskog fonda raspolaže sa 11,79 odsto, a udeo veći od jedan odsto ima još samo privatna firma Miramar doo iz Beograda, koja raspolaže sa 1,35 odsto akcija.

Za Jugohemiju je vezana još jedna zanimljivost. Punih 25 godina na njenom čelu bio je Jovan Mileusnić, sada je jedna njegova ćerka generalna direktorka, a druga, Milka Forcan, predsednica je Upravnog odbora kompanije.

Kakvi su planovi kompanije za ovu godinu? Mogu li prihodi kompanije i dalje rasti po istoj stopi kao u poslednjih pet godina, kada je ukupni promet povećan sa 20 na 175 miliona evra?

Smiljka Mileusnić Adžić: Trend rasta koji je ostvarivan tokom poslednjih pet godina ne može biti nastavljen i u 2009. Ove godine planiramo rast od šest odsto i kada je u decembru prezentovan, delovao je prilično skromno s obzirom na prethodne godine, ali se sada ispostavlja kao potpuno realan.

Smiljka Mileusnić-Adžić

Niste ga revidirali u međuvremenu, jer je država u međuvremenu planirani rast BDP-a od 3,5 odsto promenila u pad od dva procenta?

S. Mileusnić Adžić: Ne. Mišljenja smo da ćemo biti izuzetno zadovoljni ukoliko budu ostvareni rezultati na nivou plana za ovu godinu.

U kojoj je meri takav rast rezultat boljeg rada same kompanije, a koliko je posledica činjenice da je Jugohemija postala deo Delta holdinga Miroslava Miškovića?

S. Mileusnić Adžić: Za svaki uspeh je potrebna prava formula. Kada imate firmu sa dugom tradicijom od 57 godina, koja sve to vreme ima dobru reputaciju, osvežena novim menadžment timom, a u vlasništvu jednog od najuspešnijih poslovnih sistema u zemlji, onda je uspeh neminovan.

U poslednje vreme se dosta priča o tome da ceo Delta sistem ima problema sa nelikvidnošću. Koliko se to prenosi na samu Jugohemiju?

S. Mileusnić Adžić: Jugohemiju odlikuju prilivi novca iz potpuno drugih izvora, tako da mi nismo suočeni sa takvim problemima. Istovremeno smo više na oprezu i pratimo efekte do kojih može doći zbog smanjenja budžetskih sredstava za Fond zdravstvenog osiguranja, ili zbog promena u politici nabavke apotekarskih ustanova.

Koliko je menadžment Jugohemije autonoman u donošenju odluka, a koliko na njih utiče većinski vlasnik, Delta holding, odnosno Mišković?

S. Mileusnić Adžić: Svaki vlasnik, pa i g. Mišković, želi da ima efikasan i samostalan menadžment. Ostvareni rezultati i odgovornost prema poslu koju smo pokazali, dozvolili su nam, bar do sada, da imamo izuzetno visok stepen autonomije u donošenju odluka za Jugohemiju. Verujem da će tako ostati i ubuduće.

Strateške odluke, ipak, ne mogu da se donose bez većinskog vlasnika. Da li je bilo situacija kada ste bili na suprotnim stanovištima za ovih pet godina?

S. Mileusnić Adžić: Pre pet godina definisali smo strategiju koja je bila petogodišnja i u njenoj realizaciji nikada nije dolazilo do razmimoilaženja u stanovištima koja smo tada zauzeli.

Delta je ovih dana ponudila na prodaju 69 objekata bivšeg C marketa. Može li i Jugohemija doći na red za prodaju?

S. Mileusnić Adžić: Naravno, jer u biznisu je sve na prodaju. To je, međutim, pitanje na koje odgovor može dati samo vlasnik, odnosno g. Mišković.

Vi ste praktično nasledili vašeg oca na čelu Jugohemije. Može li se kompanija uslovno rečeno tretirati kao “porodična” firma?

S. Mileusnić Adžić: Ne, ni u kom slučaju. Činjenica da je moj otac bio 25 godina na čelu Jugohemije od mene zahteva još veću odgovornost i obavezu u preuzimanju te funkcije i dokazivanju, nego što sam imala benefite od toga. Međutim, imajte na umu još jedan element, koji je danas prilično neuobičajen, a to je lojalnost firmi. Ja sam rođena i rasla sam sa Jugohemijom, a ima nas još takvih u kompaniji. Nama je Jugohemija daleko više od prolazne stanice u karijeri ili rečenice u sopstvenom CV-u, koji bi trebalo što bolje valorizovati.

Da li ste imali problem sa zaposlenima koji su možda pomislili da je tatina ćerka preuzela firmu, ili su vas od početka prihvatili kao nekoga ko je došao zahvaljujući kvalitetu?

S. Mileusnić Adžić: Bilo je potrebno da prođe izvesno vreme dok svi nisu shvatili da na to mesto nisam došla zbog porodičnih veza. Sve nedoumice razvejali su ostvareni rezultati i visok rast svih poslovnih pokazatelja.

Kakvi su efekti globalne krize na farmaceutsku industriju, pa i na Jugohemiju?

S. Mileusnić Adžić: Farmaceutska industrija se zbog same prirode svoje delatnosti smatra jednom od najprofitabilnijih. Ipak, ni ona nije otporna na recesiju kao što se često u poslednje vreme može čuti, jer je razornost svetske krize iz dana u dan sve veća i ne zaobilazi nijedan segment. Uostalom, dovoljno je uporediti cene akcija velikih farmaceutskih kuća danas i pre samo nekoliko meseci i videti koliko je njihova vrednost značajno pala.

I Jugohemija, kao distributer, ove godine oseća nepovoljne efekte krize. Oni se pre svega ogledaju prilikom ugovaranja novih poslova sa stranim kompanijama, koje pod pritiskom svojih centrala insistiraju na mnogo restriktivnijim uslovima. Na naše poslovanje značajno utiče nestabilan kurs, a neblagovremeno praćenje zvaničnog kursa utiče na to da devizno postavljene cene po modelu referentnih zemalja, budu daleko niže od realnih.

U kojoj meri kurs utiče na rezultate poslovanja?

S. Mileusnić Adžić: Bez obzira na to što su svi u Srbiji svesni da kurs može biti nestabilan, novembar i decembar 2008. bili su, ipak, neprijatno iznenađenje. Kada se podvuče linija, rast kursa prepolovio je dobit Jugohemije. Nakon sagledavanja tog problema, u 2009. smo počeli da koristimo i mogućnost terminske kupovine deviza.

Kako s tim u vezi komentarišete činjenicu da veoma malo kompanija u Srbiji koristi mogućnost terminske kupovine deviza?

S. Mileusnić Adžić: Nije sporan prvi deo bilansa, u kom su sadržani podaci o nabavci i prodaji i u kom se izražava komercijalni rezultat. Ali drugi deo bilansa opredeljuje finansijski rezultat, a u njemu su značajno izražene kursne razlike, pozitivne i negativne. One mogu da dođu do izražaja i kod kredita sa deviznom klauzulom i kod uvoza, ako se roba uvozi sada, a plaća posle dva-tri meseca. Zbog toga smatram da je terminska kupovina deviza jedan vid prevencije negativnog salda po osnovu kursnih razlika.

Da li je i koliko zbog krize smanjen promet farmaceutskim proizvodima? Koje su grupe proizvoda najviše pogođene?

S. Mileusnić Adžić: Sredstva iz budžeta za Fond zdravstvenog osiguranja ove godine smanjena su za osam milijardi dinara i to svakako ima za rezultat smanjenje ukupne prodaje. Međutim, kao kompanija ne očekujemo smanjenje prodaje unutar veledrogerijskog tržišta. Čak planiramo blagi rast prodaje, koji je u prvom kvartalu već ostvaren.

poziv na pretplatu na

Smiljka Mileusnić-Adžić