Uznapredovalo prevođenje prljavog novca u legalne tokove - u svetu se trenutno "pere" oko 1.000 milijardi USD

Napredak tehnologije, sve više firmi i sve lakše procedure za njihovo osnivanje u celom svetu, uz dobre efekte donele su i nove oblike pranja novca. Pored "već viđenih" načina pranja para, sada sve više ima novih, tehnološki naprednijih načina, poput pranja "virtuelnog" novca.

Prema navodima Nikolasa Troja, predstavnika jedinice za sprečavanje pranja novca Komisije za finansijske usluge evropske države Džerzi, koji je bio gost konferencije Foruma evropskih registara u Beogradu, trenutno se širom sveta "pere" oko hiljadu milijardi dolara. To, u prevodu, znači da između pet i deset odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda čine prihodi od kriminala.

- Samo u Velikoj Britaniji godišnje se "opere" oko 20 milijardi funti, a više novca se ukrade sa afričkog kontinenta svake godine nego što uđe na kontinent kroz sve vidove pomoći - ističe Troj, dodajući da se, međunarodno gledano, pranje novca seli iz pravno i ekonomski regulisanih finansijskih sistema u one zemlje gde ova regulacija još nije na zavidnom nivou.

Osim kroz poslove s nekretninama i trgovine, danas se, sve više, novac pere kroz plaćanja preko Interneta i mobilnih telefona. Trenutni "hit" je virtuelno pranje novca, po principu: plaćanja se obave prljavim novcem, obrne se nekoliko transakcija u "virtuelnoj" valuti i posle svega se dobije "čist" novac.

Nažalost, sa ovom pojavom se teško nose i u razvijenom svetu, pošto ne postoji evidencija niti je određeno pod čiju nadležnost spada ovakav način pranja para. Na pitanje kolika opasnost leži u sve većoj brzini registracije firmi i pojednostavljenju svih procedura, s obzirom na sve razvijenije i naprednije metode pranja novca, Troj odgovara da opasnost realno postoji, što može da bude zloupotrebljeno za pokretanje nelegalnih poslova. Međutim, nadležne institucije su toga svesne i pokušavaju da nađu balans između brzine i sigurnosti.

Tatjana Đurašinović, načelnik Odeljenja za međunarodnu saradnju Uprave za sprečavanje pranja novca Srbije, kaže da je i u našoj zemlji, kao i u svakoj drugoj državi, veoma važno da postoji sistem.

- Sistem podrazumeva ne samo zakonodavni, već i institucionalni nivo, što znači da svi državni organi koji učestvuju u lancu borbe protiv pranja novca, a po novim međunarodnim standardima takođe i u sprečavanju finansiranja terorizma, obavljaju sve one radnje i mere koje su u njihovoj nadležnosti - navodi Đurašinovićeva.

Ona kaže da Uprava sarađuje i sa Agencijom za privredne registre.

- Uprava za sprečavanje pranja novca, kada ima potrebu da analizira određene finansijske transakcije pravnih lica ili preduzetnika, često se obraća Agenciji za privredne registre, od koje dobija informacije o stvarnim vlasnicima tih preduzeća koja učestvuju u određenim transakcijama - kaže Đurašinovićeva.