Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Sloboda iz Čačka proizvodi granate za brodske topove - Robotizovano postrojenje opasnih poslova u fabrici pod Jelicom

Izvor: Politika Ponedeljak, 20.03.2017. 17:36
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: ALEXANDER LEONOV/shutterstock.com)Ilustracija
Inženjeri i majstori Slobode konstruisali su, proizveli i kupcima iz Azije nedavno isporučili prvu seriju granata za brodski top 57 mm L/70. Reč je o zrnu kalibra 57 i dužine 438 milimetara, s trenutno fugasnim, odnosno projektilom parčadno rušećeg dejstva M-12.

- Ovaj proizvod u potpunosti su osmislili stručnjaci naše fabrike, počev od dizajna kapisle, čaure, projektila i upaljača. Izradu barutnog punjenja od 300 grama osvojili smo zajedno s inženjerima fabrike MB Namenska iz Lučana, a projektil se pakuje u naš ručni kontejner - kaže za Politiku mr Aleksa Đ. Vuković, direktor sektora Razvoj u kompaniji Sloboda u Čačku.

Ovo zrno srednjeg kalibra, napravljeno u fabrici ispod Jelice, namenjeno je uništavanju ciljeva u vazduhu, kao što su helikopteri i bespilotne letilice, ali i, u drugoj ravni, brodova i čamaca. Jedan ovakav metak može da se osvoji za šest do 12 meseci, a najviše vremena zahteva izrada alata i raznih elemenata. Granata je urađena na osnovu iskustva i znanja Slobodnih stručnjaka: brzina je 1.100 metara u sekundi, razorna moć 15 metara u prečniku.

- Upaljač na vrhu zrna, takođe naše izrade, pripada najnovijoj generaciji, a posebnost je što ovaj projektil pogađa ciljeve i u horizontalnom i u vertikalnom dometu, udaljene do 13.800 metara. U našoj struci, to zrno predstavlja visoku tehnologiju - kaže Vuković.

Ovo je samo jedna od novosti iz Razvoja, gde, od ukupno 105 zaposlenih, 95 ima diplomu inženjera. Od 1995. do 2016. oni su konstruisali i osvojili proizvodnju 136 novih artikala, a samo u prošloj godini 14 novih zrna i komada opreme, i četiri tehnologije. Šta sve dolazi iz te inženjerske radionice?

- Upravo završavamo robotizovanu liniju u opasnom delu fabrike, gde se kompletira municija srednjeg dometa, od 20 do 40 milimetara. Nju ćemo potpuno uspostaviti za dve sedmice i u tom delu pogona, zovemo ga objekat P, više neće biti ljudi. Kontrolisaće je dvojica opslužilaca, ali na daljinu, video-vezom, a i ja iz svoje kancelarije mogu da pratim njen rad. Robot obavlja četiri najvažnije operacije: donos čaure, zatim punjenje čaure barutom, pa donos projektila, te spajanje projektila sa čaurom. Podrazumeva se pakovanje. Sve to, do ovih dana, radili su naši zaposleni, a sada to predajemo mašinama, koje će dimenzije i spoljni oblik kontrolisati skenerom, a sve je povezano kamerama i video-prenosom - kaže Vuković.

U opasnom pogonu Slobode novost je i punjenje košuljica artiljerijskih projektila od 76 do 155 milimetara metodom injekcije. I to se sada radi automatski, komandom s bezbedne strane zaštitnog zida, uz video-nadzor dvojice operatera. Nalik je mašini za mlevenje mesa, koja pomoću puža gura eksploziv u košuljicu, a kad se puž polako izvlači, razarajuća smesa popunjava tu rupu. Slede bušenje i premaz za detonator upaljača, gde će on leći, i sve se to obavlja automatski, bez ljudske ruke u blizini.

- I kod nas je, kao i u drugim fabrikama Odbrambene industrije Srbije, uvedena primena nanotehnologije, kako bismo smanjili trenje i povećali zaštitu alata za preradu metala deformacijom. Te sitne čestice sinterovanog materijala, veličine milijarditog dela metra, ili deset na minus deveti, koristimo kod izrade čaura, jer se nanošenjem nanosloja na tiskač i matricu, što ne menja dimenzije jer ulazi u pore, vek matice i tiskača povećava za 60 do 70%, uz istovremeno smanjenje trenja. Sada s jednom maticom možemo da uradimo veliki broj čaura, da je ne menjamo i repariramo, a doskora smo to morali da radimo. Pored toga, pripremamo uvođenje boja na vodenoj osnovi, umesto alkidnih, a rukovodstvo fabrike kupilo je i osmovretene automate, gde jedan za smenu uradi 1.200 komada nekog elementa, umesto dosadašnjih 250 - objašnjava Vuković.

On naglašava da je ova godina u sektoru posvećena automatizaciji u opasnom pogonu, a čitav Razvoj ima isti redosled zadataka u poslovanju: bezbednost, zatim kvalitet proizvoda i rokove isporuke.

- Godinama, bezbednosti na radu posvećivala se pažnja u skladu s materijalnim mogućnostima naše kompanije, a danas je to prvenstveni zadatak, i to se vidi u našim pogonima, opasnim i neopasnim. Uskoro ćemo dograditi liniju završne zaštite, uvesti četiri mašine koje će automatski da boje elemente, i to pratiti kamerama, kako čovek ne bi bio u dodiru s tim materijama. Jedan deo pripojićemo alatnici, a u jednom prostoru opremiti kuhinju za podelu hrane, jer je fabrički restoran, kod kapije i uprave, prilično daleko za radnike ovog pogona.

Ova fabrika, korak po korak, misli i o budućnosti – svojoj, kao i svojih najdarovitijih radnika.

- Na odseku Vojnog mašinstva Mašinskog fakulteta u Kragujevcu imali smo jednog stipendistu sa svim desetkama, koji danas radi u našoj kompaniji, a na Mašinkom fakultetu u Beogradu još dvojicu. Danas ćemo raspisati novi konkurs za prijem mladih inženjera, ali ih privlačimo tokom treće godine studija i usmeravamo da pripreme diplomski rad na temu iz poslova naše fabrike. Pre tri godine počeli smo saradnju s Visokom školom tehničkih strukovnih studija u Čačku i od tada je 12 njihovih diplomaca zaposleno u Slobodi, na godinu, dve ili tri. Nedavno smo iz te grupe za stalno primili jednog konstruktora i još trojicu za pogone u rezanju i pirotehničkoj tehnologiji. Trenutno su trojica na doktorskim studijama za proizvodnju i čim završe čekaju ih konstruktorski zadaci u Slobodi. Istovremeno, pratimo i stipendiraćemo dvojicu učenika Saobraćajno-mašinske škole u Čačku. Pravi majstori kod nas uvek imaju mašinu i mesto - kaže mr Aleksa Đ. Vuković.

Sloboda je od 2010. do 2016. u nove programe uložila 28,6 mil EUR, od čega 22,1 u opremu. Fakturisana realizacija u 2016. bila je 6,17 milijardi dinara, a prošlog decembra fabrika je imala zaključene ugovore o isporukama na ukupno 64,2 mil USD. Na platnom spisku kompanije danas je 1.825 zaposlenih (1.069 na neodređeno, 756 na određeno) i 357 uposlenika po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, a prosečna zarada lane je bila 46.832 dinara.
Firme:
Sloboda a.d. Čačak Sloboda a.d. Čačak
MB Namenska Lučani MB Namenska Lučani
Mašinski fakultet Beograd Mašinski fakultet Beograd
Fakultet inženjerskih nauka Kragujevac Fakultet inženjerskih nauka Kragujevac
Tagovi:
fabrika municije Sloboda Čačak
MB Namenska
MB Namenska Lučani
brodski top
Aleksa Vuković
sektor Razvoj Sloboda Čačak
odbrambena industrija
namenska industrija
Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak
Saobraćajno mašinska škola Čačak
municija
Komentari
Vaš komentar

Top priče

28.04.2024.  |  Industrija

Bečko postojenje za tretman otpadnih voda radi po uzoru na prirodu i samo sebe snabdeva zelenom energijom - U Dunav se ispušta čista voda, kada će Beograd tim putem?

U bečko postrojenje za preradu otpadnih voda oko 6.000 litara stigne svake sekunde, a nakon 20 sati, u Dunav se ispušta čista voda. Ovo postrojenje, najveće je u Austriji i među pet najvećih u Evropskoj uniji, godišnje preradi oko 200 miliona kubnih metara otpadnih voda. Fabrika pokriva površinu od 490.000 m2, što je površina veća od Vatikana, a njome upravlja ebswien, bečka kompanija u gradskom vlasništvu. - Nakon mehaničkog

28.04.2024.  |  Industrija, Građevina

Sombor prodao 21 ha zemljišta u Industrijskoj zoni

28.04.2024.  |  Industrija, Građevina

27.04.2024.  |  Građevina, Turizam, sport, kultura

Gradiće se regionalni fudbalski centri u Novom Sadu i Nišu

27.04.2024.  |  Građevina, Turizam, sport, kultura

27.04.2024.  |  Građevina

Počela izgradnja tržnog centra Shop Park na 11.000 m2 u Aranđelovcu

27.04.2024.  |  Građevina

27.04.2024.  |  Energija, Industrija, Građevina

Nova privredna zona u Prokuplju sprema se za investitore - Počela gradnja trafostanice

27.04.2024.  |  Energija, Industrija, Građevina

28.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Završetak gradnje obilaznice oko Gornjeg Milanovca najavljen za septembar - Radovi vredni 30,5 mil EUR

28.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

26.04.2024.  |  Građevina

Objavljena studija o proceni uticaja na životnu sredinu za izgradnju kompleksa Marina Dorćol

26.04.2024.  |  Građevina

eKapija+

Vidi sve

29.04.2024.  |  Građevina, Finansije

Lukavac Cement 50. rođendan dočekuje pod okriljem mađarske Talentis Grupe

29.04.2024.  |  Građevina, Finansije

29.04.2024.  |  Finansije, Turizam, sport, kultura

Goran Ivanišević i Luna Vujović predstavili novu fondaciju UNIQA SEE Future - Podrška za bolju budućnost

29.04.2024.  |  Finansije, Turizam, sport, kultura

26.04.2024.  |  Industrija

DS Smith kreira ambalažu koja se 100% reciklira - Vaš ulaz u cirkularnu ekonomiju

26.04.2024.  |  Industrija

26.04.2024.  |  Energija

Saša Mujović, ministar energetike i rudarstva Crne Gore - Voda, vetar i sunce zamena za pljevaljski ugalj

26.04.2024.  |  Energija

26.04.2024.  |  Energija, Građevina

Dragana Korica, izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije - Resursa nema, građevinska industrija mora da postane održivija

26.04.2024.  |  Energija, Građevina

26.04.2024.  |  Vesti

Održana velika konferencija kompanije MPC Properties - "MPC Echo" predstavio novi talas inovativnog poslovanja

26.04.2024.  |  Vesti

25.04.2024.  |  Finansije

Odličan početak godine Atlantic Grupe - Zaključena akvizicija Strauss Adriatica i snažan rast prodaje i profitabilnosti

25.04.2024.  |  Finansije

25.04.2024.  |  Energija

Univerexport nosilac investicije od 6 mil EUR u obnovljive izvore energije

25.04.2024.  |  Energija

Izdvajamo još...

Urbanističke priče
Oglašen javni uvid u nacrt izmena i dopuna PDR-a Suvo rudište na Kopaoniku za deo celine Centar - Blok B7
Na uvidu plan za prostor između Sadova i radne zone u Novom Sadu - Zelenilo i poslovni objekti
Šta se planira na Alibegovcu u Sremskoj Kamenici?
Šta predviđaju izmene plana za prostor između Sajlova i Veternika u Novom Sadu?
Finansiranje
Pokrajina finansira nabavku kvalitetnih priplodnih grla
Objavljeno 5 javnih poziva za subvencije za beogradske poljoprivrednike
EIB potpisala ugovore sa bankama o garancijama za kredite malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu
Javni poziv za mere energetske efikasnosti do 29. aprila
U šta ulagati?
Pravilna setva obećava - Po kilogramu semena do 450 kilograma boranije
Evo gde 0,001% najbogatijih ulaže svoj novac
Ove biljke su dobre za zdravlje, ali i za paorsku zaradu
Sibirski limun uspeva i u Srbiji - Kako se uzgaja?
Investirati u nekretnine?
Salonski stan - Nekretnina čija vrednost ne opada
Trend visokih cena zakupa stanova u Beogradu će se nastaviti
Želite da gradite ekološku montažnu vikendicu? - Ipak se posavetujte sa arhitektom
Garaža kao garsonjera - Na Starom gradu parking mesto prodato za čak 63.000 EUR

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.