slobodan unkovic 16.07.2011
Slobodan Unković, dekan i suvlasnik Univerziteta Singidunum - Bivši ambasador koji je voleo Dejtonski sporazum

Među socijalistima Srbije bilo je i radnika, seljaka i poštene inteligencije, a tu je bio i jedan pravi pravcati gospodin profesor. Slobodan Unković sada je dekan i suvlasnik Univerziteta Singidunum i ovih dana objavio je konkurs za studente koji spremaju magistraturu.

- Osim toga, univerzitet je od ponedeljka na kolektivnom odmoru, pa ću otići malo do Zlatibora - rekao je za "Press" Slobodan Unković.

Ambasador u Kini

Oni koji ga pamte i pre nego što je zauzeo katedru na Singidunumu kažu da čak i njegovi politički protivnici govore o njemu s poštovanjem. Pre nego što se definitivno posvetio akademskoj karijeri, bio je prvi predsednik Skupštine Srbije u višestranačkom sazivu 1991. godine.

Rođen je u Trebinju, a osnovnu i srednju školu završio je u Dubrovniku. Posle doktoriranja 1966. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, usavršavao se u Velikoj Britaniji, Italiji i SAD.

Dok nije stigao na današnju funkciju dekana Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment na Singidunumu, veoma ga je privlačila politika. Teško je pohvatati na kojim se pozicijama zatekao u toku ludih devedesetih, ali bio je i ministar i potpredsednik Vlade, a na kraju i ambasador u Kini. Novine su pisale da je bio čovek od poverenja i bliski saradnik Slobodana Miloševića. Profesor Unković je uvek bio dovoljno mudar da, bar medijski, ne ističe suviše i bez preke potrebe to prijateljstvo.

Zanimljivo je da je 2000. godine pozdravio izbor Vojislava Koštunice za predsednika SRJ, na skupu koji je organizovao u jugoslovenskoj ambasadi u Pekingu. Agencije su prenele da je profesor Unković poželeo novim vlastima na čelu sa profesorom Koštunicom uspešno demokratsko transformisanje, ubrzani privredni razvoj i dalje jačanje međunarodnog položaja SRJ u svetu, a posebno u odnosu na Kinu. Osoblje je brzopotezno skinulo Miloševićevu sliku iz hola i velike dvorane ambasade.

Tako to biva. Pre nego što je katedru zamenio tvrdim skupštinskim klupama, Unković je ostvario zavidnu karijeru na matičnom fakultetu, bio je prodekan, dekan, a zatim i rektor Univerziteta od 1987. do 1991. godine. Na polici verovatno nema dovoljno mesta za sva priznanja koja je dobijao, od plaketa grada Beograda, plaketa Beogradskog i Novosadskog univerziteta, a nagrađivali su ga i univerziteti u Moskvi i Pekingu. Sigurno je da Mirjana Marković nije morala da pomaže sposobnom i obrazovanom profesoru Unkoviću, ali je jasno i to da eventualno prijateljstvo sa njom onomad nije puno ni škodilo.

Susret sa Čumetom

Pošto je Beograd, u principu, mali grad i svi moćni i uspešni se lako sretnu. Tako je u javnost isplivao i naizgled nespojivi "susret" između jednog profesora i jednog zaštićenog svedoka, kada je Ljubiša Buha Čume obznanio da je uplovio u visokoškolske vode i kupio deo Singidunuma, odnosno fakultet za poslovnu informatiku i menadžment i da poseduje 70 odsto čitavog univerziteta. Srpska javnost je pažljivo ispratila i ovu afericu, slučaj je završio i na Vrhovnom sudu, a Čume je možda batalio školu i vratio se drugim poslovima. Rektor Singidunuma Milovan Stanišić je demantovao da je Ljubiša Buha novi vlasnik, rekavši da to mogu da budu samo on i Slobodan Unković.

Slobodan Unković je i dobitnik zlatne povelje Internacionalne lige humanista. Iako uvek odmeren i pažljiv u izjavama, ponekad je znao da ga ponese istorijski trenutak. Tako je 1995. godine rekao:

- I sunce se raduje Dejtonskom sporazumu.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Press" od 16.07.2011.)