Izvor: Dnevnik | Sreda, 13.10.2021.| 11:32
Izdvojite članak Odštampajte vest

Orah deficitaran na svetskom tržištu - Dobar, ali rizičan posao

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Aleksandar Parezanović)
Sa kišnim jesenjim danima počelo je da otpada lišće sa stabala oraha kojih još ima duž kuća po selima, ali svake godine i na sve većem broju plantaža.

Hoće li ove godine biti više lišća nego oraha i kako su rodili kada je suša umanjila prinose svih poljoprivrednih kultura, odgovor je dao Dnevniku docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Borivoj Bogdanović. Kaže da je orah, kao i ranijih godina, dobro rodio. Biće ga čak i na plantažama kojima se ne pridaje dovoljno pažnje.

- U ovom trenutku teško je odrediti prinos, pošto se orah nalazi u fazi pucanja klapine, a proizvođači na samom početku skupljanja plodova. Sušni period u toku vegetacije pogodovao je orahu zbog smanjenih uslova za razvoj bolesti i štetočina, pa će plodovi iz ove vegetacije sa sigurnošću biti zdraviji, a samim tim i prinosi veći. Orah kao voće podnosi različite klimatske uslove i razne kvalitete zemlje. Domaća klima pogoduje uzgoju oraha, a najbolje uspeva na neutralnim i blago alkalnim podlogama - navodi Bogdanović.

Dodaje da se orah kod nas uzgaja na 4.000 hektara, od kojih je 500 hektara u Vojvodini.

- Te površine nisu dovoljne da podmire domaće potrebe, ali postoje izgledi za to, jer se površine pod ovom voćnom vrstom svake godine povećavaju, pošto ovdašnja klima odgovara orahu. I dalje je naša proizvodnja mala, oko 40.000 tona godišnje. Najviše uvozimo iz Mađarske, Bosne i Hercegovine, Nemačke, Bugarske i iz navedenih zemalja ove godine smo uvezli 1.400 tona jezgra oraha - ističe sagovornik Dnevnika.

Orah je, kaže Bogdanović, deficitaran i na svetskom tržištu. Razlog je taj što je sve do pre dvadesetak godina razmnožavan samo semenom, a takve sadnice kasno počinju da plodonose, ne daju plodove željenog kvaliteta i rod često strada od poznih prolećnih mrazeva. Zato su proizvođači orahe nerado sadili, a postojeća stabla sekli zbog skupog drveta.


Nedostaje stručna literatura

Trenutno se u našoj zemlji sadnice oraha masovno proizvode kalemljenjem. Imamo kvalitetne sorte i selekcije koje daju redovne prinose. Savremene plantaže daju 1.500 do 2.000 kilograma jezgra po hektaru, što gajenje oraha čini rentabilnim, pa interesovanje poljoprivrednika za podizanje plantaža raste, mada stručne litarature nemamo mnogo.

Na to ukazuje i proizvođač Nenad Vranić iz u okolini Vršca. U nedostatku literature i stručnjaka, uputstva dobija iz Turske, gde je industrija oraha razvijena. Vranić ima mlad zasad, star četiri godine. Tek za dve godine očekuje da dobije prvi rod, a za još dve tri godine i pun rod.

Za orah se opredelio jer se plod može dugo čuvati, što nije slučaj sa drugim voćem.

- Maline, jagode, kajsijene mogu dugo stajati u hladnjačama, a suv orah može da čeka kupce i dobru ceni i duže od godinu dana. Trenutno kilogram oraha u ljusci na ino tržištu košta 3,5 EUR. Kod nas kilogram očišćenih oraha košta najmanje 1.000 dinara. Polutke oraha su i duplo skuplje, pola kilograma je 1.200 dinara - naglašava Vranić.

Ali, napominje da je održavanje zasada skupo i da treba izdržati finansijski dok orah ne donese pun rod. A kada do toga dođe, naglašava, nije teško skupljati plodove jer postoje mašine koje tresu stabla, kao i da se orasi kupe.


Na pun rod treba čekati deset godina

Borivoj Bogdanović kaže da je za podizanje plantaže oraha potrebno 4.000 EUR po hektaru.

- Orah je dugovečna biljka i na njegov rod treba čekati osam do deset godina. Za to vreme treba zasade održavati kako bi bili spremni da donesu pun rod, što podrazumeva agro i pomotehničke mere koje na godišnjem nivou iznose od 800 do 1.000 EUR po hektaru.

Kada je u pitanju isplativost, napominje da je odnos između ulaganja i prinosa promenljiv:

- Uslovljen je kvalitetom sadnica, pred obradom, naknadnom obradom i prihranom zasada i zato se smatra da je gajenje oraha dobar, ali, istovremeno, i rizičan posao.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE