Izvor: Dnevnik | Ponedeljak, 08.03.2021.| 09:21
Izdvojite članak Odštampajte vest

Na severu Bačke uspeva paprika ajvaruša, ali i višnje i trešnje - Velika ulaganja, ali i dobra zarada

Ilustracija
Ilustracija (Foto: eKapija / Aleksandra)
U Gornjem Tavankutu i okolnim mestima na severu Bačke ima moćnih poljoprivrednih gazdinstava, a Marko Saulić (58), poznat po nadimku Rile, čije gazdinstvo je skromnijih gabarita, bavi se voćarstvom i povrtarstvom i snalazi se u toj proizvodnji.

Saulić neguje dva hektara voćnjaka, u kome su mladi zasadi oko 1.000 stabala višanja i 200 stabala trešanja i na oko osam hektara uzgaja crvenu papriku ajvarušu.

- Sve to negujem uz podršku supruge Slavice, pomaže i sin Luka. Spojili smo dve vrste proizvodnje i nekako izlazimo na kraj, jer malo profita ima u voćartsvu i povrtarstvu. Papriku uzgajamo duže vremena, a od pre pet godine sadnjom višanja i trešanja okušavamo se i u voćarstvu, ali tek ove sezone dospevaju na pun rod. Ako ne bude mraza, godina može da bude uspešna - optimista je Saulić.

Poslovi su već u punom jeku, kreće se u zasnivanje rasada paprike pod plastenicima, voćnjak je orezan i oprskan bakrom.

- Polako se zahuktavamo, pa ćemo videti kako će da bude. U povrtarstvu je paprika profitabilna poslednjih godina. U ataru Tavankuta je dosta zastupljena tako da se se u sezoni proizvede i isporuči i do 4.000 tona, sve mahom ide u izvoz za Češku i Slovačku. Crvena paprika ajvaruša je sada hit, pa se nadamo da će i ova godina biti uspešna i profitabilna, kao prethodne. Imamo dobrog otkupljivača koji preuzima sve što proizvedemo, na vreme i korektno plaća - naglašava Saulić.

Kada rasad prispe, rasađivanje paprike je početkom maja, a berba kreće krajem avgusta i potraje do kraja oktobra.

- Ako vremenski uslovi posluže i pružimo sve paprici, kako planiramo i kako zahteva, može da bude dobrog profita. Kupci žele kvalitetne krupne plodove, što treba da prate i drugi parametri koji se kontolišu od strane prerađivača - konstatuje Saulić, koji po hektaru u proseku ubere oko 50 tona ajvaruše.

On napominje da je prošla sezona bila lošija, jer je bilo vremenskih nepogoda, a bila je i magla u julu, što je uticalo da prinos bude smanjen, ali ipak je ubrano dosta paprike. Za kilogram paprike postiže se cena od 35 do 45 dinara, pa kada je dobra godina, sagovornik Dnevnika uverava da se može zaraditi četiri do 5.000 EUR po hektaru.

- Treba imati u vidu da su u ovoj proizvodnji ogromna ulaganja, jer se paprika navodnjava kap po kap, njive se moraju pođubriti stajnjakom, usev treba prihranjivati i veštačkim đubrivom, okopavati i negovati od korova. Ulaganje je veliko, koliko po hektaru zaradiš, toliko treba i ulagati. Potreba ima i za sezonskom radnom snagom koju obezbeđujemo iz susednih sela, mada je sve teže i teže - kaže Saulić.


Od šljva do višanja i trešanja

Pre nego što je podigao zasad višanja i trešanja Rile je imao zanimljivu epizodu u voćarstvu, kada je pre sedam godina sa kolegom Belom Budanovićem uzeo u zakup u ataru Bajmoka plantažu šljiva od stotinu hektara, koja je bila u posedu firme čiji je vlasnik poznati biznismen Petar Matijević.

Prve sezone rod je bio slabiji tako da su nešto malo zaradili, ali 2015. šljive su rekordno rodile. Gotovo sav rod od oko 2.200 tona otpremljen kupcu iz Zavlake kod Krupnja, koji je sve platio po dogovorenoj ceni, a isporuka je bilo i za Rusiju.

- Šljive su rodile neverovatno, grane su se savijale pod teretom plodova, a dnevno smo angažovali oko 700 berača iz šire okoline, koje je dovozilo deset autobusa i isplaćivali smo ih svaki dan. Kada je iz voćnjaka otpremljen osmi šleper sa šljivama, izračunali smo da je taj deo roda pokriva zakup i troškove. Raširio sam ruke i uzviknuo "Zbogom siromaštvo!". Toga se uvek rado sećam i prepričavam, jer smo na šljivama dobro zaradili. Međutim, već za iduću sezonu tražili su znatno veći zakup za taj šljivik, pa smo odustali, a šljive posle toga nisu nikada toliko rodile - ispričao je Rile.

Domaćin iz Gornjeg Tavankuta priznaje da je u proizvodnji višanja i trešanja početnik, očekujući da ove sezone zasad donese pun rod. Sadnja i prve tri godine su ulaganje, četvrte godine berba vraća ulog, a Rile veli da je bilo nešto i zarade i očekuje da ovogodišnja berba donese prave efekte, kako reče, "ako Bog da".

- Solidnog roda je bilo lane, a i cena ovog voća je bila solidna, jer se za izvoz za Rusiju kilogram konzumne višnje plaćao 150, a trešnje 220 dinara. To je zadovoljavajuća cena, koja donosi zaradu, pa se samo nadamo da ne bude mraza i da rod višnje i trešnje bude dobar. Kod ovog voća ulaganje je manje nego u proizvodnji jabuka i drugog voća, jer se manje prskaju. Višnje i trešnje su voćke koje obećavaju - smatra Saulić.

Na području MZ Tavankut i okoline poljoprivrednici su najviše posvećeni voćarstvu i povrtarstvu, pošto imaju lošije peskovito zemljište, koje obavezno iziskuje navodnjavanje i prihranu, tako da su ulaganja u proizvodnju veća, ali Rile kaže da se ipak može zaraditi.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE