Izvor: Agroklub | Sreda, 04.11.2020.| 14:00
Izdvojite članak Odštampajte vest

Zbog uzgajanja "na daljinu", lešnik sve popularniji u niškom kraju

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Suzana Obradović)
Zasadi lešnika na području Nišavskog okruga iz godine u godinu se povećavaju, a stručnjaci, kao i sami voćari su saglasni da je glavni razlog za to što je reč o voću koje ne zahteva veliko angažovanje da bi se dobio dobar prinos.

Tanja Živković iz Poljoprivredne stručne službe kazala je za Agroklub da uzganjanjem lešnika mogu veoma uspešno da se bave i oni koji žive u gradu, a zasadi su im u nekom od okolnih sela.

- To nije biljka koja zahteva svakodnevan rad i intenzivnu proizvodnju. Ljudi koji žive u gradu, a imaju imanje u okolini, nisu u mogućnosti da svakoga dana budu u voćnjaku. Oni se odlučuju za uzgajanje lešnika, jer mogu da ga rade "sa daljine", odnosno mogu da ostvare dobre prinose iako nisu stalno angažovani u zasadu - rekla je Živkovićeva.


Đubrenje - svake godine

Prema njenim rečima, lešnik je poluplaninska biljka i raste tamo gde ima dosta humusa, a kao i većina voćnih vrsta ne voli kiselo zemljište:

- Lešnik je otporan na razne tipove zemljišta i ne traži neko ekstra plodno zemljište. Svakako pre podizanja zasada treba obaviti agro-hemijsku analizu zemljišta da se vidi koje đubrivo i koliko treba da se koristi. Svake godine se zasadi moraju đubriti, jer svako voće, pa i lešnik, svojim razvojem, rastom i plodonošenjem iznosi dosta hranljivih materija

Prema njenim rečima, stajsko đubrivo je obavezno u zasadima lešnika na svake dve do tri godine, dok veštačka đubriva moraju da se koriste svake godine.

- U proleće, pre kretanja vegetacije, dodaju se potrebne količine azota, jer je on potreban za vegetativnu masu. U jesen treba koristiti NPK đubriva u kojima je prva brojka manja, poput formulacije 8,16, 24 ili 6,12, 24, zato što voću tokom zime nije mnogo potreban azot, već fosfor i kalijum - objasnila je sagovornica Agrokluba.


Ove godine lešnik imao dovoljno vlage

Dodala je još da lešnik traži obavezno navodnjavanje tokom sušnog perioda, mada ove godine to nije bilo potrebno jer su padavine bile pravilno raspoređene.

- Ove godine je zasadima lešnika odgovaralo to što tokom februara, u vreme cvetanja i oprašivanja nije bilo kiše. To je vreme kada treba da se zasadi prskaju protiv monilije. Početnici, oni koji još nisu ovladali tehnologijom proizvodnje lešnika, ne rade tu zaštitu i često imaju problem sa praznim plodovima. Bilo je problema i sa nekim drugim bolestima poput pepelnice, ali sa jednom adekvatnom zaštitom u toku vegetacije i sa nekoliko osnovnih prskanja, voćari su dobili kvalitetan i zdrav plod - rekla je Živkovićeva.

Zasadi lešnika na području Nišavskog okruga su uglavnom mladi i imaju prinos od 1.500 do 2.000 kilograma po hektaru.


Kultura za buduća pokoljenja

Zoran Miljković iz Gadžinog Hana rekao je zasad lešnika na 50 ari ima osam godina i da je veoma zadovoljan lešnikom kao voćnom vrstom.

- Činjenica je da se dugo čeka na rod, kao i na to da prinosi budu ozbiljniji, ali zasadi lešnika nisu "kratkog daha". Lešnik se sadi za buduća pokolenja. To je voće koje živi 80 godina i više, a 50 godina ima prinos. Ne zahteva puno posla kao neke druge voćne vrste, ali ne može ni da se radi po principu "posadi i beri" - izjavio je Miljković.

Rekao je još da se lešnik dobro pokazao na području Gadžinog Hana, zbog čega se i uvećava broj zasada. Lešnik se, dodao je, u ovom mestu trenutno uzgaja na oko tri hektara.


Plasman roda nije problem

Zasadi se uvećavaju, a pokazalo se da je bolje da se sade izdanci od kalemljenih sadnica. Kako kaže Miljković, izdanci duže traju i otporniji su mada im je rod nešto sitniji nego kod kalemljenih sadnica.

- Navodnjavanje i đubrenje su potrebni svakako, kao i prskanje. Praktikujem da u proleće zasad prskam protiv insekata, potom protiv truleži jer leska je osetljiva na trulež i kad opadne list prskam na bazi bakra, da bi se stablo zaštitilo. Ukoliko se pojave simptomi pepelnice potrebno je da se prska i tada - objašnjava Miljković.

Prema njegovim rečima, vlasnici zasada lešnika u niškom kraju nemaju problem sa plasmanom roda. Kompletan rod im otkupljuju trgovci na velikoj niškoj pijaci i to po ceni koja je za samo 100 dinara niža od one u maloprodaji. Cena se po malo uvećava svake godine i prošle godine je bila 700 dinara po kilogramu očišćenog lešnika, a ove godine voćari očekuju da bude nešto veća.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.