Izvor: Dnevnik | Utorak, 13.10.2020.| 09:24
Izdvojite članak Odštampajte vest

Proso idealna alternativa pšenici - Ulaganja ista kao i u proizvodnju kukuruza ili sirka

(Foto: Pixabay / martin_hetto)
Kilogram prosa u prodavnicama zdrave hrane košta 170 dinara. Prosečan rod prosa po hektaru kreće se od dve do četiri tone. Mada se proso seje u proleće a žanje krajem avgusta, već sada vredi razmišljati o tome šta bi se moglo sejati dogodine kao zamena za tradicionalne ratarske kulture, zbog čestih sušnih perioda, velikih vrućina i radi bolje zarade.

Agroekonomisti kažu da je proso idealna alternativa pšenici. Prednost u proizvodnji prosa ogleda se prvenstveno u stabilnim prinosima u sušnim uslovima, ali i tome što su ulaganja ista kao i u proizvodnju kukuruza ili sirka.

Proso je bezglutensko žito, izutetne hranljive vrednosti. Koristi se u ljudskoj ishrani, ali i kao stočna hrana, u proizvodnji alkohola. Od brašna prosa se mogu mesiti hleb, peciva, testenine, praviti kaše. Brašno od prosa već sad se dodaje pšeničnom brašnu pri pravljenju hleba i peciva i tako se dobijaju proizvodi poboljšane hranljive vrednosti. Osim što ne sadrži gluten, proso poseduje i antifungicidno i antikancerogeno dejstvo.

Dr Vera Popović sa Odeljenja za alternativne biljne kulture i organsku proizvodnju pri Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da proso, zbog odličnog tehnološkog kvaliteta, zaslužuje veće površine na vojvođanskim njivama, jer se sada seje na svega 150 hektara.

- Proso predstavlja važnu sirovinu za osobe alergične na gluten i obolele od celijakije, kojih je u svetu više od tri miliona. U svetu je pod prosom 2018. godine bilo 33,6 miliona hektara, a površine pod tom kulturom iz godine u godinu se povećavaju. Najviše se seje u Kini, Indiji, Nigeriji, a u našem okruženju seju ga Mađari, Slovaci i Rumuni - ističe dr Vera Popović.

Prema njenim rečima, prosu najviše odgovara umerena klima:

- Kao jara kultura, proso se seje u aprilu i maju. Pošto ima dobro razvijen korenov sistem, tolerantan je prema sušnim uslovima. Dobro podnosi visoke temperature i zahteva manje vlage, a potreba za vodom najveća je u periodu od vlatanja do metličenja. Zbog sporog početnog rasta, proso zahteva čista zemljišta. Kao predusev prosu pogodne su višegodišnje i jednogodišnje mahunarke i okopavine. Proso je dobar predusev za mnoge kulture jer zemljište oslobađa korova.

Bez obzira na to što ovde nije tradicionalna poljoprivredna kultura i što se malo seje, seme prosa može se kupiti na domaćem tržištu, kaže naša sagovornica. Po njenim rečima, za semenski usev kilogram semena košta 280 dinara, a merkantilnog oko 50.


Proso zdrava hrana

Zrno prosa sadrži 12,5% proteina, 3,5% ulja, 3,1% pepela, 5,5% celuloze, 64% skroba, a sadrži i značajne količine gvožđa, kalcijuma, vitamina Be kompleksa. I ta hranljiva svojstva prosa mogu biti razlog zašto bi ga trebalo sejati više, pogotovo što i kod nas i u svetu raste interesovanje za zdravu ishranu.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.