Izvor: B92 | Sreda, 05.08.2020.| 17:46
Izdvojite članak Odštampajte vest

Isplati li se mlekarstvo u Srbiji?

Ilustracija (Foto: bibiphoto/shutterstock.com )
Najava kompanije Meggle, koja posluje i kod nas, da će se povući iz Hrvatske, otvorila je mnoga pitanja, između ostalog i kako će to uticati na stanje u Srbiji.

- Ukoliko Meggle poveća tražnju za sirovim mlekom u Srbiji to će doneti dobro našim farmerima - kaže za B92.net Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda.

Prema njenim rečima, to će pomoći i svim onim granama, kompanijama i ljudima koji žive direktno ili indirektno od proizvođača mleka - proizvođačima hrane za životinje, veterinarima, proizvođačima mehanizacije i opreme, stočarima i mnogim drugima.

Inače, specifičnost srpske mlekarske industrije je u tome što tek nekoliko mlekara čini preko 70% proizvodnje svih mlečnih proizvoda u zemlji.

Ostatak su mlekare manjeg kapaciteta i zanatske mlekare sa manjom paletom proizvoda i dobrim kvalitetom, kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije.

- Strani kapital je zastupljen u 4-5 mlekara, a mali proizvođači su uglavnom vezani za HORECA sistem i prodaju "na vratima farme - objašnjava Budimović.

Iz ugla malog proizvođača

- Ako se čovek tome zaista posveti, od proizvodnje mleka može dobro da se živi - kaže Đuro Jelić, proizvođač mleka iz Krajišnika, koji ima tridesetak krava.

Kako kaže, od prihoda je napravio najsavremeniju farmu u tom delu zemlje u koju je uloženo 40.000 EUR, a opremljena je tako da ima što manje ljudskog rada.

Ovaj proizvođač ističe da su državne subvencije značajne, jer se po grlu dobija 25.000 dinara, za litar mleka premija sedam dinara, a po umatičenom grlu ima pravo na zakup jednog hektara zemlje po povoljnoj ceni. Na njegovoj farmi krave daju 6-7 hiljada litara mleka, kaže Jelić.

- Ovim se bavim 25 godina i nikad bolje nije bilo, mnogo bolje nego da radim u fabrici - naglašava Đuro.

Prema njegovoj okvirnoj računici, kada se uzmu u obzir ukupne subvencije (oko 75.000 dinara, naravno, zavisno od količine mleka koje daje jedna krava), tele koje se proda (oko 300 EUR), i zarada od predatog mleka (oko 300.000), bruto prihod po kravi je 400.000 dinara, a polovina te sume ode na troškove.

Potrebno je naravno mnogo rada, ali se mora i maksimalno voditi računa da se ispune higijenski uslovi otkupljivača, kaže Jelić, koji ističe da 10 godina nije imao nikakvih problema pri predaji mleka, a sarađuje sa Imlekom.

Subvencije za robote

- Uspeli smo da prošle godine kupimo prvih 20 robota za mužu u Srbiji i to je ogromna stvar za farmere - kaže Sanja Bugarski.

- Na taj način ne zavisimo od muzača i proces muže se odvija nezavisno od čoveka, životinje dolaze same na mužu, posedujete kompletnu bazu podataka o svakoj životinji koji vam olakšavaju uvid u svaki segment proizvodnje, hranjenja, kontrolu produktivnosti i svega onoga što je jednom farmeru neophodno za uspešnu proizvodnju - objašnjava ona.

Uz pomoć Ministarstva poljoprivrede omogućene su subvencije i do 65% bespovratnih sredstava bez kojih bi pojam robota ostao samo uspomena iz inostranstva, a ovako imamo ih u Srbiji i koliko znam ta mera će ostati na snazi i ove godine, a nadam se i svih sledećih, dodaje Sanja Bugarski.

Republika Srbija je lider u proizvodnji mleka u regionu i najveći izvoznik, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Postoje dva razloga zašto se mleko i mlečni proizvodi uvoze. Prvi je da pojedine mlekare u Srbiji imaju svoje firme i u drugim okolnim državama, kao i farme, odakle uvoze mleko u Srbiju na dalju preradu.

Drugi je da se pojedini proizvodi ne proizvode u Srbiji ili se proizvode u nedovoljnim količinama, pa se tako moraju uvesti. U pitanju su npr. mleko u prahu, razne vrste sireva, određeni mlečni proizvodi.

Prema podacima Privredne komore Srbije, uvoz proizvoda od mleka u 2019. je iznosio oko 86.000 tona u vrednosti 96,6 mil EUR, što je 30,9% više nego 2018. Razlog je velika ponuda jeftinijih proizvoda (polutvrdi sirevi) iz EU (68,3 mil EUR), a plasiranje ide preko stranih trgovačkih lanaca koji posluju u Srbiji.

Izvoz proizvoda od mleka u 2019. je realizovan u količini od oko 100.000 tona u vrednosti od oko 84,5 mil EUR. U zemlje CEFTA izvezeno je za 47 miliona, Rusku Federaciju 31,5, EU 5,3 mil EUR. Izvoz je bio veći u odnosu na 2018. za 19%.

Prema odnosu količina–cena može se izvesti zaključak da izvozimo jeftinije a uvozimo skuplje proizvode.

Mlekarski sektor u Srbiji pod pritiskom je visoko subvencionisane proizvodnje, a pošto je tržište liberalizovano, ne možemo da se zaštitimo od uvoza mleka i mlečnih prerađevina, kaže Milan Prostran, stručnjak za poljoprivredu i agroekonomski analitičar.

- Uvozimo mlečne prerađevine iz celog sveta - ističe on.

Osim toga, mlekarstvo u Srbiji deli sudbinu govedarstva, koje je sa dva miliona spalo na 700.000-800.000 grla, dodaje Prostran, tako da je uvoz mleka radi prerade neminovnost.

- Mali proizvođači moraju da se preorijentišu na specijalne proizvode, skupe sireve na primer, preko dobrih sireva ta bi grana mogla da se oporavi - smatra Prostran.

Prema njegovim rečima, mali proizvođači su fleksibilniji i lakše im je da prilagode proizvodnju prema onome što se traži na tržištu, ali je i za njih važno da imaju barem 30-40% sopstvene proizvodnje mleka jer im to daje sigurnost.

- Pirotski kačkavalj bi mogao da bude konkurentan na svetskom tržištu, na primer, ali njega treba zaštititi i promovisati - ističe Prostran.

Kako kaže, tu problem predstavlja i naše tržište, jer je platežno slabo, pa se najviše prodaju sirovo mleko i kiselo mleko i slično, dok je mala tražnja za ekskluzivnim proizvodima poput skupih i retkih sireva sa zaštićenim poreklom.

Osim toga, Prostran ukazuje na činjenicu da mlekarska industrija najviše izvozi u region CEFTA, a tu dolazi do velikog pada usled posledica pandemije koronavirusa na turizam u tim zemljama i onim u okruženju, naročito Crnoj Gori i Hrvatskoj.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.