Izvor: RTS | Utorak, 18.02.2020.| 13:16
Izdvojite članak Odštampajte vest

Koja proizvodnja donosi najveću zaradu u poljoprivredi?

Orah donosi zaradu (Foto: Aleksandar Parezanović)
Proizvodnja lešnika, rukole, kukuruza i šećerne repe donose najveću zaradu proizvođačima, rezultati su studije "Gde je profit u poljoprivredi?". Izračunali su troškove i moguću zaradu za 38 najvažnijih biljnih kultura.

Mala i srednja gazdinstva mogu solidno da zarade, ali samo ako o plasmanu robe razmišljaju pre nego što je proizvedu.

Stručnjaci kažu da poljoprivrednici moraju da odustanu od obrazca "tako je radio moj deda", da redovno prate otkupne cene i od njih oduzimaju troškove mehanizacije, radne snage, obrade zemljišta, repromaterijala.

- Najrentabinija je proizvodnja povrća i voća. Plastenička proizvodnja zahteva u početku ulaganja od 12.000 EUR do 15.000 EUR, međutim pri dobrim agrotehničkim merama može da se isplati za godinu dana - kaže Jelena Drobnjak, jedna od autora studije "Gde je profit u poljoprivredi".

Na jednom hektaru rukole može da se zaradi čak 3.300.000 dinara. Ipak, poljoprivrednici treba da imaju u vidu da tržište još nije razvijeno, da se rukola prodaje dobro, ali samo u bogatijim gradskim sredinama.

Slede paškanat, zelena salata, peršun, endivija od kojih može da se prihoduje oko 1.100.000 dinara.

Oni koji ulože novac u plastenik od 200 m2 od paradajza mogu da zarade u proseku 333.000 dinara. Na krastavcu 135.000 dinara, na paprici upola manje.

- Što se tiče voća, na prvom mestu su naravno orah i lešnik iz razloga što je velika tržišna tražnja, nema ga dovoljno, uvozimo ga. Najmanja su ulaganja, a najveća je dobit - kaže Jelena Drobnjak.

Ministar Branislav Nedimović savetuje poljoprivrednicima da zasade višnje i lešnik.

- Na svetskom tržištu svega 5% ima lešnika u odnosu kolike su potrebe danas. Što se tiče drugih vrsta, ova 2020. biće dobra za suncokret. Ministarstvo će ove godine prvi put izaći sa analizom cena, što će biti u narednim danima - rekao je Nedimović.

Ko ima vremena da čeka nekoliko godina do punog roda, sa jednog hektara pod orahom može da zaradi oko milion i 1.080.000 hiljada dinara, od lešnika oko 700.000 dinara. Sledi malina sa zaradom od oko pola miliona dinara.

Poznavaoci kažu da će otkupna cena crvenog zlata ove godine biti rekordno visoka.

Kalkulacija poljoprivrednika nije toliko optimistična.

- Što se tiče masovnog voćarstva najviše se isplati breskva. U poslednje vreme ljudi su počeli da se bave borovnicom, lešnikom, to je sve nešto u povoju - kaže voćar Živorad Karaklajić iz Brestovika.

Ivan Vuković iz Nezavisne asocijacija poljoprivrednika Srbije ukazuje da je profit u ratarstvu veoma mali:

- Ja obrađujem 120 hektara, a da bi bili konkurentni sa velikim igračima koji obrađuju zemlju, mi moramo da uzimamo velike mašine da bi se širili. To su obiično jako veliki krediti.

Najsigurnija, ali ipak najmanja zarada je u ratarstvu. Sa hektara zemljišta, ukoliko se ostvare prosečni prinosi, ubere se kukuruz za 33.000 dinara. Pšenica može da dobaci do 10.000 dinara po hektaru, ozimi i jari ječam donose oko 5.000 dinara.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.