Izvor: Agromedia | Petak, 04.10.2019.| 09:10
Izdvojite članak Odštampajte vest

Prirodni lek protiv kostobolje nova moda na srpskim njivama - Šumadijsku šparglu traže i beogradski restorani

(Foto: Cergios/shutterstock)
Jedna firma u Cerovcu nadomak Kragujevca posadila je na površini od 4,5 hektara belu šparglu. Zašto baš špargla? Kažu - jako je zdrava i niko je ne proizvodi u Srbiji.

Špargla je poznata kao povrće za dijabetičare, snižava holesterol, poboljšava probavu, pozitivno deluje na krvni pritisak, imunološki sistem, artritis i smanjenje upala. Takođe, sadrži antioksidans koji štiti kožu od maligniteta.

Ova biljka jako je popularna u zapadnim zemljama, pre svega u Nemačkoj. Za Srbiju ona je još egzotika. Ipak, prvi izdanci, takozvani asparagusi, ubrani su u Šumadiji.

- Ovogodišnji rod bio je 600 kilograma po hektaru, sledeće godine očekujemo oko 3 t/h, dok se pun rod očekuje tek u četvrtoj godini branja, kada dostiže oko 8 t/h. Ja sam prihvatio ovaj posao zato što sam hteo da radim nešto zanimljivo i da budem prvi u nečemu što je novina kod nas. Veoma je teško brinuti se o špargli, nema ko da ti pokaže, pa moraš sam da naučiš - kaže Marko Simić koji se u okviru firme brine o zasadima špargle.

Špargla je višegodišnja biljka - kad se jednom posadi, traje i do 15 godina na jednom mestu. Pošto razvija veliki korenov sistem, bolje se razvija na lakšim zemljištima, ali zahteva ozbiljne agrotehničke mere.

- Pre sadnje izvlači se velika količina stajskog đubriva, tačnije 150 tona po hektaru, zatim se duboko ore, oko 50 do 70 cm, zemlja se priprema za sadnju, a pre sadnje se razvuče sistem za navodnjavanje koji je obavezan za naše područje - objašnjava Marko i dodaje da s proleća grada nije bilo, a letnju sušu su izbegli upravo zahvaljujući navodnjavanju.

Treba napomenuti da asparagus ne podnosi hlor, pa nije poželjno koristiti vodu iz vodovoda za zalivanje, već izvorsku ili bunarsku vodu. Špargla stiže u maju i junu, što se ocenjuje kao mana, jer kasnije stiže za berbu. Relativno je osetljiva na štetočine i bolesti, pa je samim tim briga za nju veća. Kad su u pitanju sezonski radovi, sada, s jeseni, treba praviti bankove, zemlja se podriva, a nadzemni deo špargle se seče i sitni. Važno je pokriti je folijom kako ne bi bila izložena sunčevoj svetlosti.

U kasno proleće, kada sazri, čim izbije na površinu, seče se, jer ako je i pet centimetara iznad banka – prerasla je za berbu. Kada se oguli, bela špargla se bari, koristi se kao dodatak čorbama, prolećnim salatama, kao namaz ili prilog jelima sa piletinom, ribom i morskim plodovima. U Šumadiji je najčešće pohovana u slanini.

- Ukus je neutralan, nešto poput ukusa krompira - ocenjuje Marko.

Iako je špargla novina u Srbiji, šumadijski asparagus naći će se na meniju beogradskih restorana, a kako kaže Simić, imaju ugovor i sa pojedinim trgovinskim lancima u našoj zemlji.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.