Izvor: Agroklub | Nedelja, 12.05.2019.| 13:34
Izdvojite članak Odštampajte vest

Za proizvodnju pilića ima dovoljno mesta na tržištu

(Foto: David Tadevosian/shutterstock.com)
Proizvodnja jednodnevnih pilića nije lak, ni jeftin proces. Zahteva najsavremeniju tehnologiju, uvozni genetski materijal. Ali dobra vest je da na tržištu ima prostora za ovu proizvodnju. Mogla bi, prema nekim procenama, da bude i dvostruko veća ukoliko bi se otvorilo tržište Evropske unije.

Da bi se izleglo jedno pile, teško svega 40 grama, potrebna je savremena "kvočka" oličena u veoma modernim i standardizovanim pogonima. Higijena je skoro kao u laboratorijama. Temperatura, vlažnost vazduha, automatsko hranjenje, pojenje - pa moglo bi se reći da pilići uživaju bolji komfor od mnogih ljudi.

Ali, posle 21 dan, čim se izlegu one napuštaju živinarske farme i počinju novi život negde u Srbiji ili u zemljama u okruženju. Prema rečima Ivana Stanojlovića iz Glibovca kod Smederevske Palanke, proizvodnja u veštačkim uslovima je specifična.

- Tehnološki normativi su veoma strogi počevši od temperature i vlažnosti vazduha tokom čitavog procesa inkubacije. Temperaturni režim je 37,7 stepeni C, a vlažnost vazduha 60%, dok u valjaonicama snižavamo temperaturu, a povećavamo vlažnost vazduha da bi pomogli pilićima da izađu iz ljuske - kaže ovaj živinar koji je u poslu skoro 20 godina.

Izvoz za sada u zemlje u okruženju

Počeo je skromno sa 500 roditeljskih jata, a sada ima na farmi 50.000 roditelja, koji mu donesu 240.000 jaja nedeljno.

- Oko 95% pilića plasiram na domaće tržište. Izvozim i to u zemlje koje nisu članice Evropske unije, poput Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. To su relativno male količine zato što sve te države imaju svoju respektabilnu proizvodnju, a Makedonija ima vrlo malu potražnju za pilićima, zato što im je tržište otvoreno za uvoz mesa. Živinarstvo u Srbiji je živ biznis. Proizvodnja postoji i firme koje se bave na profesionalan način i na evropskom nivou imaju perspektivu. Jedini problem je što zbog još uvek neusklađenih propisa oko salmonele ne možemo ništa da izvozimo, ni priplodna jaja, ni jednodnevne piliće, ni proizvode od mesa - dodaje Ivan.

Cene pilića u Srbiji skoro iste kao u EU

On kaže da ima potencijala u ovoj branši, ali su potrebna veća ulaganja, kako bi se osnažile firme koje se ovim bave, da bi mogle da ispune očekivanja tržišta u pogledu količine i nivoa kvaliteta.

- Cene po kojima mi prodajemo našu robu su jednake ili manje od cena u inostranstvu, pa nam to daje za pravo da smo možemo da budemo konkurentni na inostranom tržištu. Ako bi se otvorilo tržište Evropske unije živinarstvo u Srbiji moglo da napravi napredak od čak 100% u odnosu na sadašnju proizvodnju - kaže Ivan Stanojlović.

Uvoze genetski materijal iz Nemačke

Domaći proizvođači jednodnevnih pilića uglavnom koriste hibridni genetski materijal. Stanojlović iz Nemačke uvozi hibrid ros 308.

- Kupci su veoma zadovoljni, bilo da se radi o daljem tovu ili brojlerskoj proizvodnji, a nemački hibridi imaju svetski renome. Mi uvozimo i jednodnevne roditeljske piliće svake godine, koje nam daju oplođena jaja za inkubatore i tako osvežavamo genetski potencijal - kaže on.

U njegovoj proizvodnji sve je automatizovano i u inkubatorskim stanicama i u delu gde su roditeljska jata.

- Moje koke imaju automatsko hranjenje, pojenje, klimatizaciju, skupljanje jaja u veštačkim gnezdima. Najvažnije je održati taj mikro-klimat u prostoriji na najvišem nivou, jer one sve vreme borave u veštačkim uslovima. Čak i intenzitet svetlosti mora da bude prilagođen, do 40 luksa, a kada su u pripremi polne zrelosti ne više od 5 luksa - navodi ovaj proizvođač.

Cena jednog pileta je oko 30 evrocenti za posao koji je dogovoren na godišnjem nivou. Skoro pa jedan gram pileta za jedan evro cent.

Andrija Nedeljković, proizvođač iz Lužnica kod Kragujevca, na čijoj farmi godišnje se izlegne oko 8 miliona pilića godišnje, kaže da je, kao i u svakoj drugoj delatnosti, ukrupnjavane neminovno da bi se opstalo na zahtevnom tržištu.

- Izvoz je jedini i najveći cilj, jer dugoročno neće biti dobro ako ostanemo sami i zatvoreni na našem tržištu. Imamo kvalitetne i dobre farme. Ponekad nam fali pilića i za domaće tržište, pogotovu u proleće i jesen. Ako bi se otvorilo tržište Evropske unije i dva puta ovoliko bilo bi nedovoljno - kaže Andrija.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.