Izvor: eKapija | Nedelja, 07.04.2019.| 16:24
Izdvojite članak Odštampajte vest

Srbi zbog pečalbe rado uče medicinski nemački, mađarski, ali i rumunski - Škole stranih jezika dobar posao i u malim mestima

Ilustracija (Foto: Tyler Olson/shutterstock.com)
Izreka koja kaže da ljubav govori stotinu jezika, u Srbiji bi se poslednjih godina mogla preinačiti u - "beda razume svaki jezik". Ili se bar trudi da nauči, sudeći po interesovanju građana Srbije za učenje stranih jezika.

Nažalost, nisu Srbi jezički entuzijasti, već ih nemaština tera u pečalbu. Uslove za bolji život najčešće traže u nekoj od zemalja Evropske unije, a da bi stigli tamo, prva prepreka koju treba da preskoče je jezik.

Iz tog razloga, kursevi stranih jezika su pravi hit u Srbiji i trenutno jedan od najisplativijih biznisa kod nas.

To za eKapiju potvrđuje i Anka Mrkšić, partner u novoosnovanom jezičkom studiju Deutsch punkt MIA u Donjem Milanovcu, koja kaže da je interesovanje za kurseve jezika ogromno.

- Još nismo zvanično ni počeli da radimo, a već dobijamo brojne upite na dnevnom nivou, i to ne samo iz Donjeg Milanovca, već i iz Majdanpeka, Bora... Za sada već imamo oko 50 polaznika – govori naša sagovornica i napominje da će njihov jezički studio početi da radi 1. maja.

Prema njenim rečima, ljudi se najviše interesuju za medicinski nemački, a razlog su naravno ovdašnje mizerne plate u zdravstvu, dok sa druge Nemačka prosto vapi za stručnim medicinskim kadrovima i mnogo ih bolje plaća.

- Studio Deutsch punkt MIA u ponudi zato ima kurs nemačkog jezika specijalizovan za medicinare – medicinske i pedijatrijske sestre, babice, negovatelje, farmaceute, koji će držati profesor nemačkog jezika sa TELC licencom koji je prošao višemesečnu obuku za medicinski nemački – kaže Anka Mrkšić.

Ona dodaje da se uz dobrog predavača, za šest meseci koliko traje početni kurs (nivo A1), jezik može savladati i bez predznanja, sasvim dovoljno da se razumeju i koriste izrazi potrebni za konverzaciju i zadovoljavanje konkretnih potreba.

Osim medicinskog nemačkog, u jezičkom studiju Deutsch punkt MIA u Donjem Milanovcu polaznici će pohađati i standarne kurseve za odrasle i decu, kao i konverzacijske, na kojima se razvijaju veštine slušanja čitanja, pisanja i pravilnog izgovora.

U ponudi su kursevi i na engleskom, ruskom, pa i srpskom, u sklopu pripreme za polaganje ispita za upis u srednje škole i na fakultete, ali, kao poseban kuriozitet, sagovornica našeg portala ističe da se ljudi masovno interesuju i za učenje rumunskog jezika.

- Mnogi su nas pitali da li ćemo imati kurs rumunskog. Ovaj jezik im je interesantan zbog blizine rumunske granice i činjenice da je ta zemlja članica EU. Zato smo rešili da im izađemo u susret i u planu nam je da i ovaj kurs uvrstimo u svoju ponudu – kaže Anka Mrkšić.

Na pitanje zbog čega su za otvaranje studija stranih jezika odabrali baš Borski okrug, Mrkšić kaže da su od poznanika dobili informaciju da tamo vlada prava pomama za učenjem stranih jezika, a da nema ni škole ni predavača, pa su ljudi bili prinuđeni da jezik uče onlajn.

- Predavači su povremeno dolazili u Donji Milanovac iz Beograda i iz drugih većih gradova i ljudi su sa velikim interesovanjem pohađali te časove. To smo prepoznali kao šansu za biznis – navodi Anka.

Ovo nimalo ne iznenuđuje, ako se zna da je u Borskom okrugu situacija po pitanju odliva stanovništva zaista alarmantna. U Donjem Milanovcu nekadašnji industrijski giganti su propali pre nekoliko godina, a broj stanovnika spao je na manje od hiljadu. Borski okrug, nekada nadaleko poznat po metaloprerađivačkoj industriji, tavori čekajući da stranci koji tamo kopaju zlato i bakar počnu da ekploatišu rude i ekonomski ožive taj kraj i celu Timočku krajinu.

Po svemu sudeći, međutim, ljudi više ne mogu da čekaju bolja vremena, jer, kako kažu, sada je tamo lakše naći zlato nego čoveka. I dok strane firme kopaju zlato, Istočna Srbija kopa i nogama i rukama da se domogne inostranstva, a osnovni alat za to je učenje stranih jezika.


Vojvođani sve više "divane madžarski"

Možda Balašević "slabo divani madžarski", ali Vojvođani masovno postaju pravi eksperti za ovaj jezik, s obzirom da se skoro već celu deceniju u sve većem broju muče da savladaju komplikovanu mađarsku gramatiku kako bi se domogli mađarskog pasoša. Jedan od njih je i S. M. iz Vršca, koji zahvaljujući poreklu ima pravo na sticanje državljanstva ove članice EU i zato intenzivno uči mađarski jezik.

- Bilo mi je potrebno dosta vremena da iskopam sve papire koji dokazuju da su moja baba i njeni roditelji, inače poreklom Mađari, rođeni na teritoriji Austro-Ugarske, što je uslov za apliciranje za mađarsko državljanstvo. Čim sam to završio, upisao sam dvomesečni kurs mađarskog, koji učim "od nule" – govori za eKapiju ovaj tridesetdvogodišnji Vrščanin, koji se nada da će savladati mađarski u dovoljnoj meri kako bi prošao razgovor u mađarskoj ambasadi i dobio državljanstvo.

- Čuo sam da su sada pooštrili uslove što se tiče nivoa znanja jezika i da sve više biraju određene kadrove, poput doktora, ali se nadam da ću uspeti – kaže S. M. koji želi da sa porodicom potraži bolji život u Švajcarskoj ili Nemačkoj, gde ima rođake.

Branislava Petrović


Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.