Zaradu od lešnika dočekaju samo najstrpljiviji - Pun rod leske 10-12 godina od sadnje

Bačkopalančanin Miro Mijatović, koji je podigao zasad lešnika na površini od 1,5 ha, na osnovu dosadašnjeg iskustva smatra da iako je period od sadnje do prve zarade dug, vredi se upustiti u ovaj posao.

Pre desetak godina Miro Mijatović odlučio je da se bavi voćarstvom. Odluci da podigne zasad predhodila je iscrpna analiza uslova i rezultata proizvodnje tako da je na kraju nabavio sadnice i na manjoj površini - 0,5 ha zasadio lešnik. Nekoliko godina kasnije zasad je proširio tako da sad lešnici rastu na površini od 1,5 ha.

- Za proizvodnju lešnika odlučio sam se iz više razloga. Rukovodio sam se činjenicom da ova biljna vrsta ne traži obaveznu upotrebu hemijskih sredstava, to je investicija na duge staze jer zasad ukoliko se dobro održava, može da plodonosi do 50-te godine, plod se može čuvati duže vreme, deficitaran je na tržištu. Prvi zasad sam podigao 2009. godine na površini od pola hektara, a drugi 2015. godine na površini od jednog hektara - kaže Mijatović.

Mijatović napominje da je najvažnije, na osnovu analize zemljišta, adekvatno i pravovremeno đubrenje i prihrana, zatim navodnjavanje, orezivanje, održavanje voćnjaka - košenje trave, a do prvog značajnijeg roda ipak se mora sačekati nekoliko godina.

- Pun rod leske se očekuje u 10-12 godini i u Srbiji prosečno iznosi 2 t/ha. Moj zasad je na 0,5 ha u 9-oj godini dao 1.500 kg lešnika u ljusci u sirovom stanju što se može smatrati vrhunskim rezultatom - kaže Mijatović.

Kupljenje je najteži posao oko lešnika, a iskustva mnogobrojnih proizvođača potvrđuju da je mašinsko kupljenje neuporedivo lakše i jeftinije. Sudeći po rečima našeg sagovornika ukoliko se angažuje radna snaga ručno kupljenje košta 30 din/kg, dok je mašinsko znatno povoljnije, 5-10 dinara.

Nakon kupljenja sledi tretiranje u više faza: mašinsko odstranjivanje ovojnice, oduvavanje nečistoća, završno prebiranje, sušenje, pakovanje u džakove i skladištenje.

- Cena se kreće u proseku oko 5 EUR /kg očišćenog lešnika. Računica kaže da se od 1.000 kg sirovog lešnika u ljusci dobije 800-850 kg suvog lešnika, odnosno 300-350 kg očišćenog ploda. Cena je veleprodajna i nema veze sa onom u trgovinama - kaže Mijatović napominjujući da cena pokriva troškove proizvodnje ali je ponekad zarada mala zbog nedostatka subvencija i manipulacija na tržištu, a što se tiče profitabilnosti ona je veća na većim zasadima i pri mašinskoj obradi.

Mijatović za sada ne razmišlja o proširenju zasada, obzirom da mu ovo nije glavni već dodatni posao. Na osnovu dosadašnjeg iskustva u ovom poslu on kaže da se u proizvodnju lešnika isplati ulagati ali se unapred svako mora pomiriti sa činjenicom da nekoliko godina nakon podizanja zasada mora biti strpljiv, a površina od 3-5 ha pod lešnikom, uz odgovarajuću mehanizaciju, može da obezbede odlične prihode za jednu porodicu.

I stručnjaci često napominju da je 90% površina u Srbiji pogodno za zasade leske, prinos je nakon nekoliko godina sve veći, može da se skladišti i čuva, cena je solidna.

Proizvodnja je dosta napredovala, a sudeći po podacima Republičkog zavoda za statistiku 2017. godine u našoj zemlji pod lešnikom je bilo oko 3.000 hektara što je još uvek za domaće potrebe nedovoljno.

Republički zavod za statistiku

Miro Mijatović

uzgoj lešnika

zasad lešnika

gajenje lešnika

posle koliko se isplati sadnja lešnika

proizvodnja lešnika

sadnja lešnika