Izvor: Agrosmart | Ponedeljak, 11.02.2019.| 09:29

Na vojvođanskim poljima 35.000 hektara pod uljanom repicom - Značajno smanjenje u odnosu na 2018.

Pod uljanom repicom je oko 35.000 hektara, što je u odnosu na prethodnu godinu značajno smanjenje površina, a prema procenama Ane Marjanović Jeromela sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, na pojedinim parcelama na kojima je stanje useva loše, sigurno će biti preoravanja.

Smanjenje površina za 5.000 do 10.000 hektara pod ovom kulturom nije samo zbog uslova koji su bili nepovoljni u vreme setve pa seme nije niklo, nego i zbog toga što je kod mnogih poljoprivrednika seme ostalo u džaku i nisu ga ni zasejali.

- Proizvođači su procenili da je bolje da ne poseju uljanu repicu, da ne izgube ovu godinu, ali i oni koji su posejali ne treba da budu nesrećni i pate zbog toga, jer imaju jako dobro pripremljenu parcelu koja će biti odlična za setvu svakog jarog useva - ukazala je poljoprivrednicima dr Ana Marjanović Jeromela.

Ona procenjuje da će svakako biti preoravanja parcela zasejanih uljanom repicom i pod drugim ozimim usevima, ali da će se pravo stanje useva znati tek na izlasku iz zime krajem ovog meseca.

- Pojedine parcele u ovom momentu izgledaju loše, čak možda se proizvođači i uplaše zbog pojave žutila i pojave crvenila, međutim uljana repica kao svaka ozima biljka ima takvu biologiju da naglo i jako kreće u razvoj u proleće. U zemljištu ima dosta vlage, jer je bilo dovoljno padavina i ta dodatna vlaga omogućiće snagu kretanja tako da će neke parcele za koje sada sumnjamo doći u optimalnu fazu da proizvođači reše da ih ostave - kazala je Marjanović Jeromela. Uljana repica sve više dobija značaj na našim poljima, jer kako je napomenula, iako nama izgleda kao nova biljna vrsta, ne treba zaboraviti da je u prvoj uljari u Vojvodini to bila osnovna sirovina za proizvodnju.

- Tradicija proizvodnje uljane repice u ovim krajevima zaista postoji i ona se sve više vraća na naše parcele prvenstveno zbog stabilne cene i optimalne racionalne proizvodnje koju daje na našim poljima. U poređenju sa drugim ratarskim usevima ona je negde kao suncokret i daje rentabilnije prinose u odnosu na druge biljne vrste na marginalnim i lošijim zemljištima. Svakako, ne treba zaboraviti i njen značaj u agrotehničkom smislu, s obzirom da parcelu napušta rano, ostavlja je u dobrom fizičkom stanju čistu od korova i ima jednu dodatnu pokretačku energiju i taj pristup treba pripisati uljanoj repici. Pored toga uljana repica je prva para koju proizvođači dobijanje, a u današnje vreme svaki dinar ima svoje mesto i to ne treba zaboraviti. Isto tako ona je značajna pčelinja paša koju proizvođači meda koriste da bi ojačali pčelinja društva i kasnije nosili na bagremovu pašu - konstatuje Ana Marjanović Jaromela.

Ona podseća da proizvođači koji su repicu posejali u prvim rokovima setve, kada je još bilo ostataka vlage od velikih kiša, koje smo imali u julu i delom u avgustu, uspeli su da dobiju solidan usev zahvaljujući toj vlagi koja je bila u zemljištu i koja je optimalnog stanja i zadovoljavajućeg sklopa.

- Postoje parcele gde uljana repica gotovo da nije nikla, ili ne samo da je nikla u manjem obimu, nego je nikla vrlo neujednačeno. To je dosta kritična faza, s obziram da će na takvim parcelama biti pojave korova koji mogu da prave probleme kao konkurent glavnom usevu, problem u žetvi jer dodaju vlagu požnjevenom rodu, a isto tako donose problem zaštite od glodara i insekata. Proizvođači jako moraju da obrate pažnju na usev, i rešavaju probleme u konsultacijama sa struičnjacima iz različitih službi, da ako zaista treba da ostane, da ga zaštite maksimalno od štetočina, glodara i insekata, i da u žetvi obezbede optimalne uslove da se žetva izvrši na vreme sa dobro podešenim kombajnom, sa odličnim sredstvima koji su zaštićeni od gubitka semena za prevoza i da se blagovremeno seme dovede u stanje vlage koje se može čuvati - predočava Marjanović Jeromela.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.