Izvor: Agroklub | Sreda, 09.01.2019.| 16:01

Porodica Đorđević u vranjskom selu Donji Vrtogoš ulaže u nove zasade voća - U planu i osnivanje destilerije

Ilustracija (Foto: Lorenza62/Shutterstock)
Žitelji Donjeg Vrtogoša, sela nadomak Vranja, od davnina slove za vrsne kalemare. Leti su obrađivali svoja imanja, a zimi su odlazili u pečalbu kod najvećih proizvođača sadnica u nekadašnjoj, kako je sada zovu, Titovoj Jugoslaviji. Od njih su učili kako se podižu zasadi vinove loze i voćnjaci. Tako se u ovom selu broj novopodignutih zasada povećavao iz godine u godinu. I danas gotovo da nema domaćinstva bez vinove loze, ali je sve više onih koji gaje druge vrste voća. Selom dominiraju novi zasadi malina, jabuka, krušaka, šljiva.

Najveće površine pod jabučastim i koštičavim voćem imaju Slavica Đorđević (63) i njen sin Saša (38). Oni su ove godine sa jednog hektara zasađenog jabukom, kruškom i šljivom ubrali oko 40 tona voća odličnog kvaliteta. Sve što proizvedu odmah plasiraju na tržište, tako da zalihe u skladištu nemaju ni ove zime. Time se ova porodica ponosi. Slavica pogotovo. Njen višegodišnji trud i muka su se isplatili.

Kada je pre deset godina, sa sada pokojnim suprugom Jocom, pokrenula ovaj posao, nije mogla ni da pretpostavi da će ostvariti ovako dobre rezultate.

- U to vreme sam, posle 35 godina staža, ostala bez posla u vranjskoj tekstilnoj fabrici Yumco. Imali smo mini farmu svinja prasilja, koja nije funkcionisala dobro. Morali smo da tražimo novo rešenje. Zato smo odlučili da krenemo u proizvodnju voća. Izračunali smo da ćemo imati veću zaradu, a manje posla, što se u praksi i potvrdilo - priča Slavica.

Kruška deficitarna roba na vranjskom tržištu

Ova porodica je jedna od retkih kojoj se u ovom selu posrećilo da u roku odgaji zdrave voćnjake, a koji su u prvoj rodnoj godini dali željeni rod.

- Imali smo sreću da nas je tih godina zaobišao mraz. Zimi nije bilo izmrznuća, a tokom godine zasađena stabla redovno smo zalivali, đubrili, štitili od bolesti i štetočina. Na taj način smo dobili kvalitetne plodove. Kruške sorte viljamovka i kaluđerka prodavala sam na vranjskoj i bujanovačkoj pijaci. Onako mirisne, sočne i zrele, lako su našle put do kupaca. Prodaju mi je znatno olakšalo i to što je kruška deficitarna roba na našem tržištu. I šljive stenlej, čačanska lepotica i čačanska rodna dale su dobar prinos. Tako je bilo i sa jabukom sorte jonagold, ajdared i greni smit. Sve količine odmah smo prodali lokalnim otkupljivačima - priča Slavica.

Ovako dobrih početničkih rezultata sigurno ne bi bilo da Đorđevići nisu puno ulagali u svoje znanje i obnovu neophodne mehanizacije. Mnogo vremena i truda uložili su u savladavanje pravila rezidbe voća, koja omogućuje stablima da do berbe održe zametnuti rod. Svoje zasade opremili su sistemom za navodnjavanje i iskopali tri bunara. Koristeći subvencije, nabavili su i nov atomizer neophodan za zaštitu od bolesti i štetočina.

Kako se obavlja zimska rezidba voća?

Voćnjaci traže pažnju tokom cele godine i u njima Đorđevići uvek imaju posla. Najveći deo posla oko organizacije odradi Slavica. Dok sin Saša i snaja Milena stignu sa posla iz Vranja, ona uz pomoć rođaka i prijatelja, koji im uvek priteknu u pomoć kada to zatreba, odradi sve dnevne obaveze u voćnjaku. Radove sa mehanizacijom na sebe preuzima sin Saša.

Slavica uredno vodi evidenciju o zaštitnim sredstvima koja su koristili tokom prskanja voća. Tu ništa ne prepuštaju slučaju. Trude se da voće proizvodu sa što manje prskanja. To kupci dobro znaju i zato godinama od njih kupuju voće. Sa njima se Slavica lako dogovori i oko cene.

Ona ima velike planove za budućnost. Godinama sanja da sa sinom osnuje destileriju za proizvodnju rakije.

- Šljiva je najzahvalnija srpska voćka i isplati se proizvoditi je. Izračunali smo da se više isplati da je prodajemo kao gotov proizvod nego kao sirovinu. Iako smo svesni da se prvih desetak godina ulaže u proizvodnju i da nema velike zarade, mi smo čvrsto rešeni da to i ostvarimo. Želimo da proizvodimo rakiju od najboljih sorti šljiva. Povećaćemo zasade sa voćem za još jedan hektar. Novih pola hektara prošle godine smo zasadili na proleće i to na zemlji koju smo uzeli u zakup. Drugih pola hektara ćemo zasaditi čim budemo nabavili kvalitetne sadnice. Kada stvorimo sve neophodne preduslove, počećemo da proizvodimo našu rakiju na tradicionalan način - naglašava Slavica.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.