Izvor: eKapija | Petak, 27.07.2018.| 09:40

Na berzu po kapital za nove investicije - Koje kompanije i kako mogu da iskoriste IPO za dalji razvoj

(Foto: SergeyP/shutterstock.com)
Kompanija Fintel Energija a.d. započela je pre dva dana realizaciju prve inicijalne javne ponude akcija (IPO) što je prva takva finansijska operacija na Beogradskoj berzi posle čak 78 godina. Kompanija će ponuditi na prodaju 6,5 miliona običnih akcija, a plan je da na ovaj način prikupe 27 mil EUR kapitala, koje će investirati u svoje projekte u Srbiji.

Kako je naglasio izvršni direktor ove kompanije, Tiziano Giovannetti, u kupovinu akcija mogu da se uključe profesionalni investitori, porodice i privatni investitori, a namera je da se uključi što veći broj ljudi.

Može li ovakav "potez" kompanije, koja je do sada u vetroparkove u Srbiji investirala 150 mil EUR, podstaći i druge da se odvaže na isto, tačnije, da svoj rast finansiraju korišćenjem kapitala koji mogu da privuku izlaskom na berzu?

Beogradska berza, podsetimo, pokrenula je sa konsultantskom kućom PwC i projekat Izađi na berzu (Serbia: IPO Go!) usmeren na promociju i pomoć u realizacij IPO u sektoru privatnih kompanija. Cilj je, između ostalog, i da barem dve-tri kompanije početkom naredne godine objave inicijalne javne ponude akcija ili započnu pripreme. Da li će on biti i ispunjen, međutim, u Beogradskoj berzi za naš portal nisu mogli da preciziraju, ističuči samo "da veruju da će se sprovođenjem prve inicijalne ponude kompanije Fintel Energija dodatno edukovati domaće kompanije o mogućnostima koje su im na raspolaganju u pogledu finansiranja i da se u skladu sa tim možemo nadati i novim inicijalnim ponudama akcija".

Potencijal za izlazak na berzu u srpskoj privredi je ipak, smatraju, veliki. Kako objašnjavaju, bilo da su u pitanju velike privatne kompanije, čiji organski rast podrazumeva i unapređenje korporativne strukture, pa i veliki državni sistemi, za koje se naglašava koliko je neophodna njihova korporatizacija i unapređenje efikasosti, izlazak na berzu se u svim ekonomskim školama uči kao najefikasniji put za dostizanje ovih ciljeva u jednoj ekonomiji.

- Nije nepoznat i podatak da građani Srbije mesečno investiraju značajna sredstva u trgovanje različitim finansijskim instrumentima na stranim berzama. Izlaskom domaćih kompanija na Beogradsku berzu ova sredstva bi ostala u Srbiji, a koristi ne bi imali samo investitori, već i privredna društva, zaposleni i društvo u celosti.

Zašto je IPO dobar način na koji kompanije mogu da nastave ulaganje u svoj razvoj

Pred kompanijama koje žele da proširuju svoje poslovanje uvek stoji izbor na koji način finansirati rast - iz sopstvenih sredstava, zaduživanjem ili prikupljanjem sredstava putem tržišta kapitala, a najveći broj današnjih velikih svetskih korporacija se, u nekom momentu, opredelio upravo za ovu treću varijantu, kažu u Beogradskoj berzi. To je, napominju, najefikasniji način da kompanija prikupi dodatna sredstva za obezbeđivanje ekspanzivnog rasta.

(Foto: Rawpixel/shutterstock.com)
- Pored dodatnih finansijskih sredstava izlazak na berzu, odnosno, inicijalna javna ponuda, donosi i druge koristi za kompaniju, koje se pre svega odnose na unapređenje korporativnog upravljanja, procesa izveštavanja, kao i prepoznatljivosti kompanije u javnosti i boljem pozicioniranju brenda - dodaju.

Izlazak na berzu, ipak, nije za svakoga. Prema podacima Svetske banke, u Nemačkoj je, na primer, listirano tek oko 5% ukupnog broja privrednih društava, dok je u SAD taj broj još manji i iznosi oko 1%. Sa druge strane, listirane kompanije obuhvataju 1/3 broja zaposlenih u ekonomiji SAD, uz izuzetak poljoprivredne proizvodnje.

Formalni uslovi za izlazak na Beogradsku berzu propisuju da kompanija mora poslovati minimalno tri godine i da ima godišnje finansijske izveštaje koji su revidirani od strane ovlašćenog revizora. U zavisnosti od veličine, ali i drugih uslova, kompanija bira na koji će kvalitativni segment tržišta da se uključi.

- Mimo formalnih, najvažniji preduslov da se kompanija opredeli da izađe na berzu jeste odluka vlasnika da kompaniju pretvori u javno akcionarsko društvo, što podrazumeva odricanje od dela vlasništva, ali, sa druge strane, unapređuje procese odlučivanja, izveštavanja, donošenja odluka, povoljnijeg pristupa dodatnom kapitalu, kao i otvaranja prema javnosti - navode u Beogradskoj berzi.

Ulazak u svet velikih koropracija

Za izlazak na berzu, dodaju, ne postoje ograničenja u pogledu sektora kojem kompanija pripada.

Prošlog meseca na berzi u Sofiji obavljena je inicijalna javna ponuda akcija kompanije koja se bavi uzgojem živine (Gradus), dok su početkom ovog meseca na berzu u Hong Kongu uključene akcije IT kompanije Xiaomi. Ipak, ovaj način finansiranja nije prevashodno namenjen mladim, startup kompanijama, jer podrazumeva da kompanija već iza sebe ima neki istorijat, određeni raspoloživi kapital, dobre poslovne rezultate.

- Ono što je bitno da javnost u Srbiji shvati jeste da je izlazak na Berzu namenjen kompanijama koje žele da preskoče stepenicu prosečnog lokalnog biznisa i uđu u svet velikih korporacija koje su prepoznate na regionalnom i međunarodnom nivou - navode u Beogradskoj berzi. - Sa druge strane, svesni smo aktuelne situacije u Srbiji i realnog nedostatka izvora finansiranja za mala i srednja preduzeća i privatne kompanije, pa se Beogradska berza trudi da kroz svoje aktivnosti istovremeno omogući pristup alternativnim izvorima finansiranja i ovoj grupi privrednih društava, ali i da poveća svest privrednih aktera o mogućnostima finansiranja poslovanja putem emisije obveznica.

Upravo ove teme, namenjene pre svega lokalnim privrednicima, biće i centralne teme ovogodišnje Konferencije Beogradske berze koja je zakazana za novembar. Dodatne informacije o mogućnostima finansiranja mogu se naći i na stranicama društvenih mreža Beogradske berze.

I. BEZAREVIĆ
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.