Izvor: eKapija | Sreda, 06.06.2018.| 20:06

Hiljade kilovata ostaje u voćnjacima - Proizvodnja peleta i briketa od orezina uvećava cenu maline za 7%

(Foto: aerogondo2/shutterstock.com)
Početkom svakog juna, odnosno sezone berbe malina, postavlja se isto pitanje - kolika će biti njena otkupna cena. Ovih dana malinari iz prijepoljskog kraja blokirali su saobraćajnicu ka Crnoj Gori, zahtevajući da ona bude 180 dinara po kilogramu. Protest je privremeno prekinut, ali biće nastavljen, kako kažu organizatori tog skupa, ukoliko do dogovora sa predstavnicima ministarstva oko cene ovog bobičastog voća ne dođe.

I dok pregovori i dalje traju, Dragojlo Božić iz Užica razmišlja o širenju kapaciteta za proizvodnju biomase od otpadaka koji ostaju nakon orezivanja stabljiki malina. Prema procenama stručnjaka, masovna proizvodnja peleta i briketa od orezina povećala bi cenu tog voća za čak 7%.

Organski otpad

Umesto da otpad iz malinjaka spaljuje i na taj način jedino zagađuje vazduh ili ostavi da truli i tako đubri zemlju, Dragojlo Božić osmislio je način da ih efikasno i ekološki upotrebi. Njegova ideja o pravljenju briketa za ogrev od ovog otpada pobedila je 2016. godine na Forumu za zelene ideje, koji organizuje Trag fondacija, a prvi ovakav ogrev napravio je prošle godine.

Dragojlo zasada ima jednu mašinu, a na njoj dnevno proizvede oko 1,5 tona briketa. Da bi proizvodnja postala ozbiljnija i masovnija, neophodna su dodatna ulaganja, kako u opremu, tako i u skladišni prostor.

- Dosada smo uložili oko 15.000 USD, koje smo dobili preko raznih projekata. Kako bismo mogli da proširimo proizvodnju moramo, pre svega, da povećamo skladište za sirovine. Mi smo i dalje registrovano poljoprivredno gazdinstvo, a da bismo ovim poslom mogli ozbiljnije da se bavimo, moramo i delatnost da promenimo - objašnjava Božić za eKapiju.

Osim za sopstvene potrebe, Božić brikete i pelete proizvodi i za prodaju. Prošle godine prodao je, kako kaže, oko 50 tona, po ceni od 120 EUR po toni.

Sirovinu, osim iz sopstvenog malinjaka, otkupljuje i od drugih malinara, a mnogi mu je i besplatno ustupaju. U tom slučaju, jedini trošak je da orezine preveze od vlasnika, a često se, kaže, događa i da mu oni sami dovezu materijal.

Inače, kako objašnjava naš sagovornik, za proizvodnju jedne tone briketa potrebno je oko 100 kilovata struje. Kada se svi troškovi stave na papir, računica je po Dragojla pozitivna.

Sa hektara do dve tone biomase

Da je ova ideja isplativa, potvrđuje i Srećko Ćurčić, profesor Fakulteta tehničkih nauka iz Čačka. Prema njegovim rečima, kalorijska vrednost ovakvog ogreva jednaka je kalorijskoj vrednosti briketa i peleta od hrasta i bukve.

- Srbija nedovoljno koristi ovaj energent za proizvodnju biomase. Sa jednog hektara zasada maline dobija se oko 10 kubika orezine. Težina jednog kubika je oko 150-200 kilograma, što znači da se sa hektara maline može dobiti između 1.500 i 2.000 kilograma biomase - objašnjava za eKapiju Ćurčić.

Prema njegovim rečima, ne postoji tačan podatak, ali se procenjuje da je u Srbiji pod malinom oko 15.000 hektara.

- Osim maline, valja pomenuti i otpad od rezanja kupina, koji je do tri puta veći, odnosno jedan kubni metar težak je između 300 i 500 kilograma - kaže Ćurčić, koji je i sam razvio tehnologiju za pravljenje briketa i peleta od maline i kupine, kao i od industrijske konoplje.

Korišćenje orezine od maline za pravljenje biomase, uticalo bi i na otkupnu cenu tog voća, smatra Ćurčić. Kako kaže, kada bi se omasovila proizvodnja biomase od ovog otpada, cena maline bila bi 7% viša.

Ipak, individualna proizvodnja i pojedinci poput Dragojla Božića nisu dovoljni da se korišćenje ovog organskog energenta omasovi, smatra Ćurčić i dodaje da je za to potreban sistemski pristup.

- Otpad se ili pali ili ostavlja da truli i na taj način gube se ogromne količine energije. To je slučaj i sa svim ostalim voćem. S obzirom na to koliki je broj zasada u našoj zemlji, možemo samo da zamišljamo koliko se energije gubi - dodaje naš sagovornik.

Otpad nastao orezivanjem koriste domaćinstva za podlaganje vatre i roštiljanje, ali njegov potencijal je vrlo malo iskorišćen, saglasan je i Aleksandar Perić iz Privredne komore Srbije.

Preciznih podataka koliko je zasada u Srbiji nema, ali objašnjava da je za kilovat instalisane snage potrebno oko 1,5 kilograma orezine. Takođe, kako dodaje Perić, po odraslom stablu drveta količina otpada od orezivanja je oko 7 kilograma.

Osim orezina od voća, za proizvodnju biomase, odnosno peleta i briketa, mogu se koristiti i grane koje po šumama ostaju nakon seče stabala za ogrev. I one, u najvećem broju slučajeva, ostaju da trule.

K.S.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.