Izvor: eKapija | Petak, 29.12.2017.| 11:52

Kineska trska buduće biogorivo za toplane u Šapcu i Somboru - Široka primena miskantusa i u građevinskoj, automobilskoj i industriji celuloze

Ilustracija
Grad Šabac planira za 2018. godinu gradnju toplane na biomasu, a polovinu potrebnih energenata, odnosno oko 20.000 tona godišnje, mogla bi da čini takozvana kineska trska, odnosno azijska biljka miskantus (miscanthus). I Grad Sombor planira prelazak na biogorivo, a somborskoj toplani godišnje je potrebno 10.000 tona trske.

Miskantus je na našim prostorima i dalje relativno nova biljka. Čak ni agroekonomisti, sa kojima smo razgovarali, još nisu dovoljno upoznati sa svim prednostima ove kulture i mogućnostima za njeno gajenje na našem podneblju.

Šabačka firma Samiscanthus, koja se sadnjom i eksploatacijom miskantusa bavi od 2012. godine, već planira veliki projekat sa lokalnom samoupravom u Šapcu, kako bi uz pomoć grada zasadila površinu između 500 i 1.000 hektara kineske trske, koja bi se gajila za potrebe nove toplane. Kako su gradski zvaničnici već najavljivali, ideja je da se biomasa dobija sa njiva Mačve i Pocerine i da lokalni poljoprivrednici zarade prodajući biomasu proizvođaču energije, a ovaj svoju energiju gradu koji bi tako imao četiri puta jeftiniju cenu energenta od trenutne. Samiscanthus o potencijalnoj saradnji pregovara i sa Somborom.

- Miskantus ima mnogobrojne prednosti, među kojima su i lako uzgajanje i održavanje, kao i mala potreba za đubrenjem. Reč je o ekološkoj biljci koja ne zahteva prskanje i ima nisku potrošnju vode. Pritom je i neškodljiva za okolinu, odlikuje se niskim nivoom ugljenmonoksida, a povećava biodiverzitet i obnavlja tlo na kojem raste. Uz sve to, ima pristupačnu cenu i veoma široku primenu - kaže u razgovoru za eKapiju Jovan Šamatić, direktor porodičnog preduzeća Samiscanthus.

Prema njegovim rečima, trenutno se najviše bave eksploatacijom rizoma, što uključuje prodaju i isporuku, kao i kompletno formiranje količine, od transporta preko sadnje, sve do žetve. Inače, cena jednog rizoma je 18 dinara, a pošto je optimalno na jednom kvadratnom metru imati jedan rizom, investicija za odgovarajuću površinu od jednog hektara iznosi 180.000 dinara. Trenutno šabačka firma ima zasade od 8 hektara pod miskantusom.

- Moja sestra Ljiljana i ja smo praktično pioniri gajenja miskantusa u Srbiji. Ovu biljku smo doneli iz Austrije, a odlučili smo se za pokretanje posla nakon što smo dugo godina živeli u Nemačkoj i videli koliko je široka njegova primena u Evropi. Smatrali smo da ovde postoji dobra perspektiva i da biomasa predstavlja budućnost - objašnjava Šamatić i dodaje da njihova firma nudi i iznajmljivanje mašina za sadnju, kao i kompletno savetovanje i pomoć kod svih pitanja u vezi sa sadnjom i eksploatacijom miskantusa.

Kineska trska nastala je ukrštanjem kineske srebrne trave i šećerne trske. Reč je o brzorastućoj, zimootpornoj, listopadnoj žbunastoj travi koja pripada vrsti miscanthus (sinensis) giganteus, a poreklom je iz Azije. Dostiže visinu do četiri metra i može da se eksploatiše do 20 godina. Sve više se gaji širom Evrope, a njen uzgoj je i deset puta isplativiji od uzgoja kukuruza. Prinosi već u trećoj godini dostižu 20 tona po hektaru.

Zbog svoje veoma visoke energetske vrednosti - toplotna vrednost slame miskantusa je oko 17 MJ/kg - ova biljka je odličan snabdevač biomasom, građevinskim i ogrevnim materijalom. Istraživanja sprovedena u Evropi i SAD dokazala su da njegovo sagorevanje osigurava ekonomično grejanje i struju, što ga čini sve popularnijim biogorivom u većem delu sveta.

- Miskantus je odličan energent i koristi se za grejanje, u obliku sečke ili briketa, a važna je i činjenica da emituje 7,5 puta manju količinu CO2 po kWh proizvedene struje u poređenju sa ugljem. U građevinskoj industriji se primenjuje za izradu ramova za prozore i vrata, kao i za izolaciju i pokrivanje krovova, dok u automobilskoj industriji od njega mogu da se izrađuju volani, laki delovi za kamione i vezivna ulja. Industrija celuloze ga koristi za izradu papira, kartona i druge ambalaže, a često se od miscanthusa izrađuju i prostirke za životinje - navode stručnjaci.

Kako je navedeno na sajtu firme Samiscanthus, za potrebe naselja od 15.000 stanovnika potrebno je zasaditi oko 7-8 hektara kineske trske, što je ulaganje od 12.000-13.000 EUR. Kalkulacija koja se odnosi na teritoriju EU pokazuje da ona donosi čist dohodak od 6.400 EUR, odnosno 800 do 900 EUR po hektaru.

Maksimalni prinos posle treće godine

Miskantus ne zahteva puno đubrenja niti upotrebe hemikalija, herbicida i pesticida, pa nalazi sve veću primenu i u seoskim domaćinstvima mnogih evropskih zemalja, koja je sade kako bi im pomogla kod pročišćavanja otpadnih voda, ali i "pretvarala" neplodna zemljišta u plodna.

Naime, istraživanja su pokazala da je ovo jedna od biljaka koje, ukoliko se gaje niz godina, dovode do smanjenja sadržaja štetnih metala, što je veoma važno za zemljišta koja se pripremaju za poljoprivrednu obradu zbog setve nekih drugih kultura. Osim toga, miskantus povoljno utiče na ekosistem svojom biomasom, ali i intenzivnom fotosintezom, a prema nekim iskustvima uzgajivača, prohtevi miskantusa se mogu uporediti sa kukuruzom - u toku vegetacije je potrebno obezbediti dovoljno snabdevanje vodom, ali ne sme stajati u ustajaloj vodi.

- Sadnja se obavlja u periodu mart-april, a vrši se iz rizoma biljke. Preporuka je da se sadi na vodoprovodljivom poljoprivrednom zemljištu koje omogućava i dobro puštanje korenja. Može se saditi i u zemljištima niže kategorije kao što su, na primer, jalovišta ili sanirane deponije otpada, pa se na taj način mogu staviti u funkciju nepoljoprivredna zemljišta. Optimalnom gustinom sadnje smatra se jedan rizom po kvadratnom metru - objašnjava Jovan Šamatić.

On navodi da je najbolje vreme za žetvu od novembra do početka maja, a tom prilikom koristi se berač kukuruza. Moguće je i presovanje u bale.

- Vek eksploatacije ove visokoenergetske biljke je 20 godina, ali je za postizanje maksimalnih prinosa potrebno 3 do 6 godina. U drugoj godini prinosi mogu dostići 6-10 tona po hektaru, a već treće godine očekuje se od 12-17 tona, pa i više - naglašava sagovornik eKapije.

Samiscanthus ima svoju mehanizaciju, a Jovan Šamatić ističe da udarna sezona praktično traje dva meseca, za vreme setve, kada angažuju dodatne radnike. On navodi da u Srbiji postoji sve više uzgajivača kineske trske, ali su to još uvek uglavnom male površine.

Marko Andrejić

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.