Izvor: Blic | Četvrtak, 28.12.2017.| 09:28

Sa jednog hektara vinograda godišnje i do 40.000 EUR - Šansa za zaradu u domaćim sortama

(Foto: Yulia Davidovich/shutterstock.com)
Da bi se neko ozbiljno bavio vinarstvom i proizvodio kvalitetna vina, i da bi od toga solidno zarađivao, potrebno je od tri do pet hektara vinograda, kažu vinari, ali i poljoprivredni stručnjaci.

Prema procenama vinara, da bi se proizvodilo vino i podigao vinograd na jednom hektaru, uključujući i kupovinu zemlje, potrebno je između 30.000 i 35.000 EUR.

Vinari kažu da je samo za podizanje zasada potrebno oko 10.000 do 15.000 EUR po hektaru, a za opremu za proizvodnju vina treba bar još 5.000 EUR. Pored toga, kad proizvodnja krene, postoje ulaganja i u radnu snagu (berači, tehnolozi...), boce, etikete, reklamu...

Međutim, i pored svih troškova, zarada je dobra.

Od jednog hektara vinograda dobije se do 4.000 buteljki vina. Kako je cena buteljke dobrog vina iz Srbije između 6 i 10 EUR, mada ima i onih skupljih, godišnji prihod od hektara ide i do 40.000 EUR. Čista zarada je manja i zavisi od više faktora.

Međutim, proizvođači mogu da računaju i na subvencije koje daje država, a u Ministarstvu poljoprivrede navode da one iznose čak do 40% troškova za podizanje zasada.

Međutim, stručnjaci kažu da je prostor za dobar biznis veliki. Prema podacima Vinogradarskog atlasa, objavljenog prošle godine, u Srbiji bez Kosova i Metohije ima tek 22.159 hektara vinograda sa kojih se proizvodi vino. Čak i domaće tržište, bez izvoza, gladno je vina. Prema podacima Privredne komore, Srbija svake godine uveze vina za oko 40 mil EUR, a izveze tek za 20 miliona.

Borivoj Živanović iz Vinarije Živanović u Sremskim Karlovcima, koja je obnovila proizvodnju 2000. godine, posle pola veka pauze, kaže da proizvođači mogu da prežive sa dva hektara pod lozom ako se grožđe koristi isključivo za vino.

- Sa pet ili šest hektara već se pristojno živi. S jedne strane došlo je do svesti kako treba da uzgajamo domaće sorte, ali s druge cene vina svake godine padaju zbog uvoza. Flaša stranog vina košta i po 100 dinara. Ova godina će biti upamćena kao jako dobra za vino, rod je u nekim sortama manji, ali je grožđe vrhunskog kvaliteta - kaže Živanović.

On dodaje da je logičan potez za vinare da konačno krenu putem uzgajanja domaćih sorti, jer kupci vole da probaju ono što je autohtono.

(Foto: Kishivan/shutterstock.com)
Da je šansa za zaradu u domaćim vrstama, slaže se i Dragoslav Ivanišević, direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta pogotovo što se kvalitet domaćih sorti drastično povećao.

- Naše domaće sorte nisu vodeće u zasadima, nego one svetski poznate poput šardonea, merloa ili kabernea. Domaće tržište je naviklo da kupuje te sorte, ali sve češće se traži i časa više domaćeg vina. Naše vrste poput prokupca, morave ili probusa, dale su prepoznatljivost regionu i to je karta na koju moramo igrati - kaže Ivanišević.

Zarada i od turizma


Proizvođači vina mogu da ostvare dodatnu zaradu i od turizma, zbog velikog broja turista koji posećuju vinske podrume.

- Vinski turizam je trenutno privredna grana koja se najbrže razvija u Srbiji, a stranci sigurno neće da dođu ovde i piju sovinjon, već traže domaće sorte - kaže Dragoslav Ivanišević. Tako proizvođači mogu da poboljšaju prodaju svojih vina, ali i da zarade od izdavanja smeštaja, prodaje hrane i drugih ugostiteljskih usluga.

Grožđe menja šljivu

Jedan od krajeva Srbije gde je vinogradarstvo u usponu je valjevski kraj. Taj kraj je odavno poznat po proizvodnji šljive i maline, a sada sve više i po proizvodnji grožđa i vina, jer vinovoj lozi odgovaraju klimatski uslovi kolubarskog kraja. U poslednjih desetak godina površine se stalno šire, te je prema procenama trenutno na tom području između 160 i 180 hektara pod lozom.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.