Izvor: eKapija | Nedelja, 21.08.2016.| 21:06
Izdvojite članak Odštampajte vest

Čeri paradajz se u Srbiji najviše koristi za dekoraciju hrane - Povrtari proizvode male količine, glavni kupci restorani i hoteli

(Foto: mythja/shutterstock.com)
Premijer Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo je u prethodnih nekoliko dana brojne diskusije svojom izjavom da je "čeri" paradajz cherry zapravo genetski modifikovan (GMO) proizvod. Osim rasprava o poreklu i genetici ovog povrća, javnost se zainteresovala i za način uzgajanja i isplativost, a usledila su i poređenja sa domaćim, "običnim" paradajzom.

Poljoprivredni stručnjaci i povrtari podsećaju da je kod nas zabranjena proizvodnja genetski modifikovane hrane, a podaci pokazuju da se čeri paradajz u Srbiji gaji samo u malim količinama i uglavnom za poznate kupce. Najčešće je reč o HoReCa sektoru, odnosno restoranima i hotelima, gde ugostitelji ovaj trešnjoliki paradajz, koji je u stvari hibrid nastao prirodnim ukrštanjem domaćeg, baštenskog i divljeg paradajza, koriste prvenstveno prilikom dekoracije hrane.

U Institutu za povrtarstvo tvrde da sitan trešnjoliki paradajz čeri donosi mnogo veću zaradu od običnog, ali se kod nas ne proizvodi za tržište. Plodovi koji se mogu videti na pijaci i po hotelima, uglavnom su stigli iz uvoza. Takođe napominju da ovaj paradajz može da se proizvodi cele godine, ali da u Srbiji, zbog klime, to ne bi bilo isplativo jer bi plastenik morao dodatno da se greje. Kao osnovni usev može da se gaji od početka marta do kraja oktobra.

- Nema preciznih podataka o proizvodnji ovog povrća kod nas. Međutim, ako je suditi po prodaji na Kvantaškoj pijaci u Beogradu, čeri paradajz nema svakodnevni ulaz na pijacu i kada se dobavlja reč je o manjim količinama koje su ispod jedne tone, a postiže stabilnu cenu od 200 dinara za kilogram, bez obzira na to da li je reč o domaćem ili uvoznom čeriju - navodi u razgovoru za eKapiju Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina.

(Foto: Robert Kneschke/shutterstock.com)
On smatra da je ovo odličan artikal koji ima prođu na domaćem i inostranom tržištu, jer "gde god da odete u restoran retko će vam servirati jelo, a da na njemu nema čeri paradajza, rukole ili neke od zelenih salata poput ajsberga ili kristalke"

Đaković ističe da je evidentno da se pojedine tradicionalne sorte povrća sve više potiskuju novim, ali - "kao i u svemu, moda postoji i u kuhinji".

I neki od najvećih proizvođača povrća rekli su eKapiji da čeri paradajz uzgajaju uglavnom za poznate kupce, a da je na tržištu mnogo prisutniji i znatno je veća potražnja "običnog", domaćeg paradajza.

Holandija najveći izvoznik

Jedan od najznačajnih igrača na tržištu paradajza je Holandija koja ima veliki izbor sorti. Tako pored čeri paradajza imaju i paradajz boje šljive, vinski i mnoge druge.

- Ova zemlja je i najveći svetski izvoznik sa 22% tržišta i zaradom od 2 mlrd EUR. Vrlo blizu su Meksiko sa 19,3% i Španija sa 14% tržišnog udela. Od zemalja u regionu i naših konkurenata po pitanju poljoprivrednih proizvoda interesantna je Poljska sa tržišnim učešćem od 1,1%, što je vrednost od oko 96 mil USD. Ako se ima u vidu da je naš izvoz sitnog voća vredan 250 mil USD, trebalo bi razmisliti o jačanju proizvodnje čeri paradajza koji je "lakši" za proizvodnju, odnosno traži manje ulaganja i ima brži obrt kapitala - navodi Goran Đaković.

M.A.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.