Transfer znanja u preduzetništvo - Sve više naučnika želi da svoja istraživanja primeni u privredi

Do pre nekoliko godina nauka i privreda su bile dva sveta, a samo retki entuzijasti su zastupali stav da je neophodna njihova saradnja. Situacija se promenila, pa su i akademska i privredna zajednica shvatile da ne mogu jedna bez druge.

Da je transfer znanja u preduzetništvo imperativ kako bi se prevazišla kriza, poručeno je i sa konferencije "Kapitaluzacija znanja – profit kroz istraživanja" koju je 11. aprila u Beogradu organizovala zajednica istraživača, univerzitetskih nastavnika i postdiplomaca jugoistočne Evrope - AcademiLink. Ta mreža okuplja više od 2.700 naučnika iz Srbije, BiH, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Slovenije u cilju podsticanja akademske saradnje i ojačavanja istraživačkih napora.

Testiranje proizvoda jedinstveno u regionu

Kragujevački univerzitet ostvaruje saradnju sa domaćim kompanijama kroz Centar za virtuelnu proizvodnju CeVIP, koji je 2006. osnovan na Fakultetu inženjerskih nauka, kao i kroz Kooperativni trening centar na nivou univerziteta, koji je osnovan tri godine kasnije. Cilj ovih centara je povećanje konkurentnosti i inovativnosti domaćih preduzeća, oni se 80% finansiraju iz sredstava EU, a ostatak iz usluga koje pružaju firmama.

Kako za "eKapiju" kaže Vesna Mandić, redovni professor Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, CeVIP malim i srednjim preduzećima nudi inovativnu uslugu testiranja proizvoda. CeVIP raspolaže neophodnim resursima za primenu inovativnih tehnologija virtuelnog inženjeringa, kojima se pomoću softvera modeliraju i proizvode delovi bez kupovine materijala, alata i proizvodnih hala. Brzi prototipovi gotovi su za nekoliko sati, što smanjuje troškove i vreme proizvodnje, a firmama se nudi kvalitetan proizvod bez rizika ulaganja.

- Usluge i projekti koje smo ponudili preduzećima bili su u skladu sa njihovim potrebama. Kvalitet isporučenih rezultata je nešto što je napravilo održivost naše saradnje, a to je najbolja reklama. Ono što mi nudimo je jedinstveno u Srbiji i regionu – ističe Mandić i dodaje da su među klijentima Centra kompanije "Zastava Kovačnica" Kragujevac, "Nissal" Niš, "Metalac INKO" Gornji Milanovac, "Toza Marković" Kikinda, "Sloboda" Čačak, "Metalka Majur" Jagodina, "Milanović inženjering" Kragujevac, "Prva petoletka" Trstenika, beogradska preduzeća "Mikroelektronika", "Vlatakom", "Belit" i ostali.

U želji da se što više stručnjaka, istraživača, profesora uključe u slične procese, nastao je projekat WBCInno koji je obuhvata univerzitete u Novom Sadu i Kragujevcu, zatim u BiH (Banja Luka i Zenica), a u Crnoj Gori Univerzitet u Podgorici koji će kroz pilot projekte i inicijative napraviti održive mehanizme za približavanje nauke i privrede.

- Potrebno je da se pre svega izmeni regulativa, koja postoji ali nije adekvatno spuštena na nivo univerziteta, pa treba doneti nove pravilnike, uredbe i druge podzakonske akte. Neophodno je da se promeni i kultura da osim toga što smo predavači, kao profesori univerziteta treba da se posvetimo inovacijama, kao i trasferu znanja i tehnologija, odnosno otvaranju univerziteta za tržišta - naglašava naša sagovornica, dodajući da je neophodna saradnja sa inkubatorima i tehnološkim parkovima.

Mreža tehnoloških brokera Srbije

U cilju promocije i razvoja saradnje između preduzeća i naučno-istraživačkih institucija u Srbiji, krajem prošle godine nastala je Mreža tehnoloških brokera Srbije koju čini grupa fakulteta, instituta i centara za transfer tehnologije. Mreža je nastala u okviru projekta koji je sprovela nemačka konsultantska firma GFA, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva privrede i EU IPA Programa integrisane podrške inovacijama (IISP), kako bi olakšala i ubrzala transfer inovativnih tehnologija i znanja ka malim i srednjim preduzećima u Srbiji.

- U sklopu Mreže tehnoloških brokera Srbije uključeno je 11 fakulteta i naučno-istraživačkih institucija, koje pružaju pomoć malim i srednjim preduzećima da primenom novih i postojećih tehnologija i rezultata istraživanja budu inovativnija i konkurentnija na domaćem i međunarodnom tržištu. Ukupno 27 brokera obučeno je da svako na svojoj instituciji mapira resurse, potencijal, prepozna inovativne projekte I tehnologije koji mogu biti komercijalizovani – zaključila je Vesna Mandić.

Inovacija "KreativTeh"-a čeka partnera

"KreativTeh" je "spin off" kompanija Tehnološko-metaulrškog fakulteta u Beogradu, osnovana sa namerom da izvrši transfer naučnih dostignuća, znanja i tehnologija sa fakulteta u industriju prvenstveno iz oblasti biomedicine i farmacije. Osnivači su univerzitetske profesorke Bojana Obradović i Vesna Mišković-Stanković i dva studenta doktorskih studija koji su u okviru zajedničkih istraživanja došli do inovativnih tehnologija i materijala. Cilj kompanije je da razvija kreativnu atmosferu za razvoj novih pristupa i rešenja održavajući jake veze sa akademskom i naučnom zajednicom i stvarajući mrežu industrijskih partnera.

Proizvod "KreativTeh"-a su NanoAktiv obloge za tretnman rana i to naročito dubokih i nekrotičnih, kao što je dekubikus, od koje pate stari ljudi "vezani za krevet", a koje trenutno niko ne proizvodi u Srbiji i regionu. Tehnološko-metalurški fakultet je vlasnik patenta, a "KreativTeh" ima ekskluzivno pravo na korišćenje.

Naučnice iz "KreativTeh"-a su uradile sva laboratorijska ispitivanja, a od 1. februara prošle godine u okviru projekta ranog razvoja Fonda za inovacionu delatnost počele su i istraživanja na životinjama, kako bi njihovi proizvodi dobili medicinsku primenu. Kako za naš portal kaže Bojana Obradović, trenutno se završavaju eksperimenti.

- Pošto "KreativTeh" nije proizvodna firma, već se bavi istraživanjem i razvojem proizvoda, potrebno je da pronađemo partnere kaji bi pokrenuli proizvodnju medikamenata. Još smo u pregovorima sa potencijalnim partnerima – ističe Obradović.

Naša sagovornica ističe i da ima mnogo projekata mladih naučnika koje čekaju da budu prepoznatiljiv proizvod.

- Mladi doktoranti imaju mnogo inovativnih ideja i želja nam je da njihove inovacije uđu najpre u mala preduzeća, a onda da postanu i međunarodno priznate. Mi imamo dosta inovativnih projekata koji su u procesu eksperimenata, mada je teško inkorporirati ih u farmaceutskoj industriji – zaključuje sagovornica "eKapije".

Kako to rade komšije?

Do pre tri godine projekat RUCONBAR (Rubberissed Concrete Noise Barriers) bio je na laboratorijskom nivou, a uskoro bi ova tehnologija mogla da bude implementirana u preko 16 država širom sveta. Reč je o apsorbujućem betonu od reciklirane auto-gume za zaštitu od buke, što je jedna od od 20 najboljih inovacija u Hrvatskoj. Projekat vredan 1,2 mil EUR finansiran je iz EU programa CIP Eko-inovacije.

Prema rečima idejnog tvorca Stjepana Lakušića, šefa katedre za železnice Građevinskog fakulteta u Zagrebu, glavni partner je proizvođač "Beton Lučko", zatim "Gumiimpex" iz Varaždina, koji se bavi reciklažom. Tu je Institut građevinarstva koji radi laboratorijsko ispitivanje kvaliteta materijala i naravno Građevinski fakultet u Zagrebu koji je koordinator projekta i koji je idejni tvorac ovog projekta koji je okupio privredu i akademsku zajednicu kako bi ponudio nov proizvod tržištu.

- Naš proizvod je prepoznat na međunarodnom tržištu, a nadamo se da ćemo proširiti svoju proizvodnju. Zato ćemo krajem maja ili početkom juna organizovati radionicu u Beogradu u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, gde ćemo ovdašnjim kompanijama iz sektora niskoradnje i građevinarstva predstaviti prednosti našeg proizvoda – najavljuje Lakušić i dodaje da je Srbija među prvim državama koje su prepoznale važnost ovog projekta, a uskoro očekuje potpisivanje sporazuma sa jednom niškom kompanijom.

Prvobitno je plan projekta bio da se fokusiraju na tržište regiona – države bivše Jugoslavije i Rumuniju, Bugarsku i Albaniju, međutim tvorci projekta RUCONBAR su u pregovorima sa državama širom sveta koji su spremni da kupe tu tehnologiju.

- Trenutno smo u pregovorima sa Katarom, Rusijom, Austrija, Italija, Latvija, Francuska, Mađarska, Australija, Indija, Kanada, Turska – kaže sagovornik našeg portala i dodaje da se do kraja aprila očekuje da počne izgradnja puta na ostrvu Krk, a uskoro i puteva u Zagrebu koji će koristiti RUCONBAR.

Otvaranje akadamske i naučne zajednice ka tržištu, predstavlja prvi korak ka povezivanju sa privredom, a implementacija inovativnih projekata u industrijsku prouzvodnju ključ je za izlazak iz krize.

Irina Milošević

Univerzitet u Kragujevcu

Fakultet inženjerskih nauka Kragujevac

Centar za virtuelnu proizvodnju Kragujevac

Zastava kovačnica a.d. Kragujevac

Nissal doo Sremska Mitrovica u stečaju

Metalac Inko d.o.o. Gornji Milanovac

Toza Marković Kikinda

Prva Petoletka a.d. Trstenik

Siemens Mobility d.o.o. Cerovac

MIKROE doo Beograd

METALKA MAJUR d.o.o. Jagodina

Sloboda a.d. Čačak

Ministarstvo privrede Republike Srbije

Ministarstvo prosvete Republike Srbije

GFA South East Europe d.o.o. Beograd

KreativTeh d.o.o. Beograd

Tehnološko metalurški fakultet Beograd

Program integrisane podrške inovacijama IISP Ministarstvo finansija i privrede Republike Srbije

Fond za inovacionu delatnost Beograd

INSTITUT GRAĐEVINARSTVA HRVATSKE d.d. Zagreb

BETON-LUČKO d.o.o.

Građevinski fakultet Zagreb

Gumiimpex Varaždin

AcademiLink

Vesna Mandić

Mašinski fakultet u Kragujevcu

WBCInno

Mreža tehnoloških brokera Srbije

EU IPA Program integrisane podrške inovacijama

KreativTeh

Bojana Obradović

Vesna Mišković Stanković

NanoAktiv obloge

RUCONBAR

Rubberissed Concrete Noise Barriers

beton od reciklirane autogume za zaštitu od buke

beton od reciklirane gume

Stjepan Lakušić

inovacije

nauka

preduzetništvo

Vlatakom

Belit