I Korejanci otkrili bakinu tajnu - "Foodland" iz podnožja Kopaonika kreće u pohod na Bliski istok

(Foto: Jelena Đelić)

Kada podvuku crtu, do kraja ove godine rukovodstvo kompanije "Foodland" očekuje da će ostvariti prihod od 12 mil EUR, gde bi izvoz trebalo da čini 40%. Tome je doprineo i izuzetan uspeh u Japanu, nakon čega se ova kompanija sprema u pohod i na Bliski istok.

Prva tura proizvoda zdrave hrane krenula je prošlog meseca ka Južnoj Koreji, a već narednog ajvar, slatko i sokovi iz okoline Brusa, krenuće ka Kataru.

"Foodland" izvozi na preko 25 različitih tržišta. Iako je tek prošle godine kompanija počela plasman robe na tržište Japana, danas je zemlja izlazećeg sunca jedno od tri najbrže rastuća tržišta. Trenutno se izvozi 65% kompletne proizvodnje, a do 2014. godine postavljeni su planovi da kompanija "Foodland" bude pretežan izvoznik, i da u 2015. realizuje izvoz u vrednosti od 7,5 mil EUR.

Preduslov za realizaciju izvoza bilo je ulaganje u nove kapacitete fabrike i opremu u selu Igroš u opštini Brus. Novim pogonom godišnje je moguće proizvoditi 5.000t u odnosu na prethodnih 2.000t.

I pored uspeha u inostranstvu u kompaniji "Foodland" za naš portal naglašavju da za njih i dalje veliki značaj ima domaće tržište. Kao dokaz tome, ne prestaje se sa ulaganjem i zapošljavanjem lokalnog stanovništva. Takođe razvijaju se odnosi sa poslovnim partnerima u Srbiji, ali se, kako kažu, i nesprestano komunicira direktno sa domaćim finalnim potrošačima.

Izvoz u porastu

(Foto: Jelena Đelić)

Prosečni rast izvoza od 2010. godine je 40%, u 2013. u odnosu na 2012. je 50%, a najveći rast beleže tržišta Rusije, Australije i SAD-a. U naredne tri godine pored razvoja postojećih tržišta planira se intenzivan razvoj tržišta Bliskog istoka sa željom da već u 2014. i 2015. godini izvoz bude preko milion evra godišnje.

Iako proizvode ono što je većina naših baka pravila, oni su po mnogo čemu jedinstveni. "Foodland" je uspeo da svetu proda nešto izvorno, pripremljeno na starinski način, a opet u ambalaži koja upućuje na kvalitet.

Iz "Foodland"-a izađe oko 160 različitih proizvoda. U njihovoj fabrici krčka se ajvar, pekmez, džem, sokovi, slatka... Hrana se priprema po tradicionalnoj recepturi, od više od 50 vrsta domaćeg voća i povrća koje je ručno brano, uglavnom pod obroncima Kopaonika i u obližnjem kraju Vlasine i Golije.

Zaposleni u marketing sektoru, na poslovima brend menadžmenta i razvoja, u šali nam kažu da su u strahu svaki put kada njihov direktor Vaso Lekić ode negde gde bi mogao da vidi neki drugačiji ukus ili ambalažu.

Iz fabrike u Brusu uskoro će izaći i dva nova proizvoda- ajvar sa maslinovim uljem i ajvar sa vrganjima. U pripremi su i matični sokovi, a menadžment razmišlja i o novoj liniji proizvoda.

Srpski ajvar za kanadskog Džejmi Olivera

(Foto: Jelena Đelić)

Manje je poznato da iz ove fabrike izlaze i proizvodi posebno razvijeni za strana tržišta. Takvo je na primer, slatko od kore pomorandži ili smokvi, koje ne možete naći u našim radnjama. Takođe, "Foodland" priprema po specijalnoj narudžbi i ajvar za kanadskog Džejmi Olivera.

Različite zemlje, različite kulture nose i drugačije navike u ishrani. Tako Japanci obožavaju sok od borovnice i ajvar koji jedu uz pirinač. Francuzi najviše kupuju sok od paradajza i slatko od belih trešanja. Rusi najviše vole slatko od maline i šumskih jagoda.

Najprodavaniji proizvodi su sok od borovnice i čuveni ajvar Bakina tajna. Kada je u pitanju konkurencija, za "eKapiju" kažu da je njihova najveća konkurencija "domaća radinost".

Zašto su skuplji?

Da su skuplji od drugih, jesu. Cenovna politika opravdana je kvalitetom gotovog proizvoda, ali kada uživo vidite ceo tok proizvodnje i broj radnika angažovan na samo jednom proizvodu, bude vam jasno otkuda ta razlika u ceni.

Naime, sve što se može napraviti ručno, kod njih se pravi. Tako se u ajvaru ponekad i namerno ostavi malo crne oguljine od pečenih paprika, kako bi potrošač znao da je ajvar napravljen od domaćih pečenih paprika. Takođe, zaposleni, uglavnom žene, ručno iz bokala pune svaku flašicu soka koja kasnije završi na policama.

Krčka se slatko (Foto: Jelena Đelić)

Mnogo pažnje posvećuje se odabiru sirovina. Ipak, jedna od ključnih tačaka procesa proizvodnje jeste kuvanje proizvoda u vakum ukuvačima koja omogućava kuvanje pod pritiskom nižim od atmosferskog i kuvanja na niskoj temperaturi, od 40 do 50 stepeni u odnosu na druge metode gde se kuvanje vrši na preko 100 stepeni. Kuvanje na niskoj temperaturi omogućava kvalitetnije čuvanje sirovine, čuvanje strukture ploda i svih njegovih komponenti i u gotovom proizvodu.

I dalje se kuva u velikim plavim, emajliranim šerpama, kakve su domaćice decenijama unazad koristile.

Nakon kuvanja sledi pasterizacija proizvoda i to je jedini princip konzervisanja koji se primenjuje u kompaniji "Foodland". Pasterizacija omogućava da proizvod bude bezbedan i da može da se koristi u skladu sa definisanim i navedenim rokom trajanja. Nakon završenog procesa proizvodnje, proizvodi se čuvaju u magacinu na propisanim temperaturnim režimima.

Kompanija "Foodland" u Srbiji zapošljava više od 200 radnika. U pogonu u selu Igroš, radi oko 120 stalno zaposlenih, a tu su i "sezonci". Među zaposlenima su uglavnom žene, a kako nam kažu "sve su tu iz kraja, iz sela nadomak Brusa".

Najveća vrednost ove greenfild investicije, je što je uposlila lokalno stanovništvo i to iz one starosne strukture koja najteže dolazi do posla, a koja sa sobom nosi najviše iskustva u ovakvom vidu proizvodnje.

J.Đ.