Zoran Janković, bivši direktor Mercatora, gradonačelnik Ljubljane... - "Najbolji komšija"

Zoran Janković

Zoran Janković, po rečima premijera Janše najbogatiji slovenački biznismen, dugogodišnji direktor "Merkatora" koji je lansirao slogan "najbolji komšija", rođen je 1953. u selu Saraorci kod Smedereva, gde su ga baba i deda podizali u straćari od blata sve do puberteta, kad se seli kod roditelja u Ljubljanu. Život u različitim kulturama ostavio je pečat na vjeruju Zorana Jankovića, pa prezire sve nacionalizme izuzev privrednog, a za sebe kaže da je po narodnosti "čistokrvni mešanac".

Žilicu za posao otkriva kao kamiondžija. Prokrstario je jugo-drumovima, odustao od belog mantila i diplomirao ekonomiju na temu "Preprodavci poljoprivrednih proizvoda". Posle serije otkaza, koje je davao poslodavcima osetljiv što karijera ne napreduje onako kako bi hteo, 1997. pronalazi "Mercator". Ili "Mercator" njega.

Zoran Janković

Tada počinje vrtoglavi uspon Zorana Jankovića i preduzeća koje je preuzeo u teškim gubicima. Udvostručio je "Merkatorovo" učešće na tržištu s početnih 15 na 37 odsto, uz Stipu Mesića otvara dućane "Merkatora" po Hrvatskoj, a u društvu Milana Kučana isto čini u Sarajevu. Prodor u Srbiju počinje pošto je Zorana Đinđića odveo u ljubljansko predgrađe gde mu je pokazao prvu megasamoposlugu. Dve godine kasnije najveći "Merkatorov" centar otvoren je na Novom Beogradu.

Ono što zemljaci "s juga" poštuju kod Zorana jeste da uprkos nedaćama nije izbrisao ć u prezimenu niti ga pretvorio u č, što je "demografska politika" osamostaljene Slovenije. Priznaje da mu je ć stvaralo probleme, jer su ga nazivali "Bosancem", što je pejorativna oznaka za populaciju koja radi manje plaćene i poštovane poslove. Celog veka od strane državotvornih novinara podnosi opaske na temu svog balkanskog porekla.

Zoran Janković

"Podsećali su javnost da sam Srbin, pretvarajući me u nekakvog ’neprijatelja’. To su ekstremi na koje sam oguglao. Kratkoročno, bilo bi lakše da sam u prezime stavio č, ali to nikud ne vodi. Želeo sam da me sinovi i sredina poštuju takvog kakav sam, sa prezimenom mog oca."

Iako je vešt da kritike na svoj račun preokrene u ličnu korist, besprekorna karijera vremenom dobija mrlje. Jankovićeva porodična firma "Volos" pod lupom je medija, naročito zbog sumnjivih poduhvata s "Merkatorom", za Zoranovog vakta. Desnica ga naziva tajkunom, ali najviše mu šteti levica koja ga ostavlja na cedilu i ne dozvoljava da privatizuje "Merkator". Mekan na muke bližnjih, 1998. zgražava javnost pošto je otkriveno da je intervenisao kod ministra da sin, uprkos jedinicama, s vršnjacima položi maturu. "Sramota za oca i sina" tu nije završena, jer su novinari nedavno otkrili da je porodično preduzeće 99 odsto živelo na grbi "Merkatora". To je bio argumenat desnice protiv njegovog izbora za gradonačelnika metropole – da više brine za korist najbližih, nego za opšti interes.

Zoran Janković

Neguje prijateljstvo s bivšim predsednikom Kučanom, stoga Janšina nomenklatura posle osvajanja vlasti bez obrazloženja smenjuje Jankovića u "Merkatoru", lane. Branio je funkciju, ali neuspešno, uz realsocijalistički štimung, uplakane radnice i parole "Predsedniče, ne ostavljaj nas!". Godinu dana kasnije ulazi u politiku i pobeđuje kao nezavisni kandidat za gradonačelnika Ljubljane. Vest da je na izborni dan ručao s Kučanom i jednim liderom LDS, alarmirala je desnu opciju da opozicija s Jankovićem na čelu snuje novu partiju levice, iako se zna da mu je na prvom mestu kapital, a ne socijalna pravda. Svi se slažu u jednom – Jankovićevo vreme dolazi.

tekt u celosti preuzet iz lista Politika, 29.10.2006
autor : Svetlana Vasović-Mekina