Mima Fazlagić, ginekolog i naučni saradnik kompanije "Cryo-Save" - Otvorila vrata lečenju matičnim ćelijama u Srbiji

Mima Fazlagić

Medicinom se "zarazila" od malena, u ginekologiju i čudesni svet matičnih ćelija zakoračila je slučajno, a titulu "Žena godine" u kategoriji ambasadora zdravlja nedavno je ponela sasvim opravdano.

Prijatna i spremna za saradnju, doktorka Mima Fazlagić dočekuje nas u radnom okruženju, u beogradskom predstavništvu belgijske banke matičnih ćelija "Cryo-Save", gde se poslednjih godina bori da regenerativna medicina u Srbiji dobije mesto kakvo zaslužuje.

Pričamo o Zemunu gde je odrasla, lidu, keju, mestima gde i danas sa svojim prijateljima provodi slobodno vreme, o putovanjima, studentskim danima i sitnicama koje život znače, ali Mima se najviše osmehuje kada govori o svojim pacijentima i malim pobedama u porodilištu.

Rođena je u "Narodnom frontu", klinici gde je kasnije provela više od dve decenije radnog veka. Kroz ceo život je, po sopstvenom priznanju vodi enorman rad. U bolnici, privatnoj ordinaciji i dežurstvima znala je da sastavi i po dva dana bez sna, ali se na kraju, kako kaže, isplatilo.

- Mnogo napornog rada u mom slučaju donelo je satisfakciju.

Profesionalnog uzora našla je u svojoj majci, danas lekaru opšte medicine u penziji, zbog koje se veoma rano vezala za tu profesiju. Uprkos želji svojih roditelja da studira nešto drugo, Mima je od 9 godine znala da će otići na medicinu.

Uz čvrst stav i upornost Medicinski fakultet je završila za manje od 5 godina, te joj je studiranje kako sama kaže, palo mnogo lakše nego Zemunska gimnazija.

Da su se ispunile želje mlade studentkinje, Mima Fazlagić danas bila bi kardiolog. Okolnosti su htele drugačije.

Kad se oznoje kolena

Iako jedna od tri najbolja studenta svoje generacije, dugo je nakon završenog fakulteta lutala tražeći posao kojim bi bila zadovoljna. Radila je kao lekar hitne pomoći, terenski i ambulatni lekar, u Stacionaru za nepokretne. Odbili su je kada je prvi put konkurisala za "Narodni front", ali pošto je jedan od kandidata odustao, kao "prva ispod crte" dobila je posao.

- U životu sam radila dosta različitih stvari - u profesuri, u privatnoj ordinaciji, na terenu. Sada se bavim nekom vrstom medicinskog menadžmenta, ali ništa se ne može porediti sa jednim dežurstvom u porodilištu. U ginekologiji sam se našla slučajno i zavolela je onako kako nikad ne bih mogla voleti kardiologiju ili internu medicinu. Zbog toga sam se potpuno predala svom poslu.

U "Narodnom frontu" je specijalizirala, magistrirala i doktorirala, doživela "emocija za tri života", a broj trudnoća koje je vodila meri se hiljadama.

- U dežurstvu smo znali da imamo prosečno dvadesetak porođaja a rekord nam je bio 38. Često mi se desi da me na ulici sretnu i kažu ovo je vaše dete, a dete na fakultetu. To je velika satisfakcija.

U najpoznatijem beogradskom porodilištu ostala je više od dve decenije. Kada je ministartvo pre nekoliko godina reklo da se mora izabrati privatno ili državno, verujući da tako zaista i mora biti, odabrala je da karijeru nastavi u svojoj privatnoj odinaciji "Medison Plus", koja će ove godine navršiti punih 17 godina.

Porođajna sala joj, priznaje, još nedostaje.

- Osećaj kada ste non-stop na adrenalinu i brinete istovremeno o dva života je nezamenljiv. Ko nije doživeo ne zna kako je kada se oznoje kolena u operacionoj sali.

Neponovljiva iskustva

Još za vreme rada u "Narodnom frontu" Mima Fazlagić se susrela sa konceptom medicine, koji će u velikoj meri odrediti njen dalji poslovni put. Kada je jedna pacijentkinja upitala o uzimanju i čuvanju matičnih ćelija, sagovornica "eKapije" nije znala mnogo o tome.

- Sa terapijom matičnim ćelijama, prvi put sam se susrela kad je jedno dete iz moje porodice obolelo od leukemije i u Milanu se izlečilo transplantacijom. Tada smo čuli za "Cryo-Save", a s obzirom na to da sam imala i jedno iskustvo na poslu krenula sam ozbiljnije da ih proučavam i shvatila da je to medicina budućnosti. U poslednjih 6 godina to se i dokazalo.

Ubrzo, Mima je postala stručna saradnica belgijske banke matičnih ćelija i sa svojim partnerima utemeljila priču o regenerativnoj medicini u Srbiji.

- Te 2006. godine izboriti se da se kod nas uvede program lečenja matičnim ćelijama izgledalo je kao nemoguća misija. Većina ljudi ako nešto ne poznaje u startu je protiv toga. Bilo je mnogo predrasuda i sto puta je izgledalo kao uzaludno ali sam imala elana jer sam prva koja je tako nešto dovela u Srbiju i bila sam spremna da to izguram do kraja.

Vremenom stvari su se menjale, a trud isplatio. Priče kako neponovljive ćelije leče mnogobrojne bolesti uvlačile se u svest ljudi. Od osnivanja, u beogradskom predstavništvu kompanije "Cryo-Save" više od 3.000 parova je zaveštalo matične ćelije svojih novorođenčadi, a stručnjaci iz Srbije uključeni su u neka od najznačajnijih kliničkih ispitivanja u ovoj oblasti.

(Foto: Photobank gallery/shutterstock.com)

Biti prijatelj

I pored svakodnevnog angažmana u "Cryo-Save"-u, Mima se ne odriče rada u svojoj privatnoj ordinaciji. Pacijenti su joj, kaže, primarni.

- Oni su izvor mog velikog zadovoljstva.

U odnosu sa njima i danas se pridržava saveta svoje majke, da biti lekar znači imati empatiju sa svojim pacijentom, razumeti ga, a tek onda mu pomoći.

- Obično ljudi misle da je neophodno raditi velike operacije ali ja sam shvatila da ste dobri onoliko koliko pomognete čoveku da reši problem. U ovom poslu ima mnogo malih ali lepih trenutaka koje sam doživljavala kao svoju istinsku sreću. Najdraže su mi male pobede u bolnici kada su se loše stvari pretvarale u dobre.

Zbog velike ljubavi prema svom poslu ni mnogo prekovremenog rada joj ne predstavlja problem. Postoji, kaže, disciplina na koju se čovek navikne.

- Ja sam već u toj fazi kad mislim da ne bih znala drugačije.

Predah

Druželjubiva, komunikativna, okružena prijateljima, kada završi mnogobrojne poslovne obaveze, Mima Fazlagić energiju usmerava na organizacuju svog slobodnog vremena. Uvek planira neko putovanje, izlazak, večeru sa prijateljima, ide u pozorište i puno čita jer je uz medicinu njena velika ljubav knjiženost.

I dalje se druži sa "ekipom iz detinjstva", evocirajući uspomene na dane provedene na Dunavu i šetalištu pored njega. Zemun, gde je odrasla, je i dalje prvi izbor za izlaske, jer je, kako kaže, "apsolutno vezana za njega".

- Zemunci kao nacija, njima pripadam.

Ovih dana priprema se za nastup u Kini, gde je pozvana da krajem novembra izloži mogućnosti razvoja regenerativne medicine u Srbiji. Osim sto će prikazati našu zemlju kao dobro mesto za investicije, raduje se što će posetiti Daleki istok.

Sa suprugom je proputovala dobar deo sveta. Najlepše uspomene nosi sa Bermudskih ostrva, iz Njujorka i Majamija, ali se najradije vraća u Rim, grad u kome se posle Beograda oseća najviše domaće. U prestonici Italije provela je neko vreme na usavršavanju i upoznala je, kako kaže, na poseban način.

Vremena nalazi i za učešće u aktinostima "Rotary Club"-a Zemun čiji je član već sedam godina, ali i da o temama u vezi sa medicinom piše za "Lilly", "Blic", "Politiku"...

Život po meri

Minulog septembra, od magazina "The man" i "The Best Shop", Mima Fazlagić je rame uz rame sa Slavicom Đukić Dejanović, Ljubicom Gojgić, Milicom Delević, olimpijskim pobednicama, proglašena za "Ženu godine 2012".

Iako rezultati govore drugačije sagovornica "eKapije" nije verovala da će napraviti karijeru koja je iza nje i poneti priznanje poput ovog.

- Svaki život ima i lepih i tužnih trenutaka, pa kada se osvrnem mislim da sam bila nagrađena sa mnogo više dobrih. Nisam verovala da ću napraviti karijeru kakva je iza mene i postati jedan od utemeljivača priče o matičnim ćelijama u Srbiji. Zato mislim da je život bio velikodušan prema meni.

Velikih planova nema. Posao i ordinacija joj ostaju primarni, a kao potpredsednik Nacionalne asocijacije za unapređenje i razvoj regenerativne medicine boriće se da što više pomogne njen razvoj i postavi Srbiju na svetsku mapu u toj oblasti.

- Živim život koji mi je taman po meri i jedino što bih želela je da budem zdrava. Ljudi nikad nisu zadovoljni i stalno žele više, a u stvari najveću sreću čini jedno pozitivno okruženje i ravnoteža duha koju nosimo u sebi.

Ivana Bezarević