Zorana Mihajlović, ministarka građevine - Radna grupa usvojila konačan izveštaj o Koridoru 10

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović izjavila je u intervjuu za Betu da je Radna grupa usvojila konačan izveštaj o deonici Koridora 10 na kojima radi grčka kompanija Aktor i da će izveštaj dobiti u ponedeljak, 6. februara.

Ona je kazala da Ministarstvo bilo prinuđeno da se uključi u problem s kašnjenjem radova na delu Koridora 10 zato što investitor, Koridori Srbije, nije radio svoj posao. Predsednik Aktora je dostavio novi plan dinamike radova, a odluka o tome da li će biti nastavljena saradnja s tom firmom biće doneta, kako je najavila ministarka, posle sastanka 8. februara.

- Sa Aktorom postoji četiri ugovora. Nije to mala firma, radi svuda u regionu, ali čini mi se da ima određenih finansijskih problema i da nije angažovala dovoljno radnika da bi završila tu deonicu, već sele radnike s jednog na drugo mesto. Od ukupno 48 kilometara autoputa na koliko rade, do sada je završeno nešto više od polovine - rekla je Mihajlovićeva.

U izgradnji Koridora 10 se, prema njenim rečima, kasnilo više od 30 godina, pa je deo saobraćaja prešao na Koridor 4 kroz Bugarsku i Rumuniju. Ali, Srbija je u poslednje dve godine uspela da vrati deo vozila i sada ih je 1,5 miliona više nego ranije, jer je put kroz Srbiju kraći 150 kilometara od puta kroz Rumuniju i Bugarsku.

- Sigurno je da ćemo do kraja ove godine završiti Koridor 10 i imaćemo autoput od Obrenovca do Preljine na Koridoru 11 - rekla je ministarka.

Ona je dodala da u martu počinje gradnja autoputa od Surčina do Obrenovca, sve je od dokumentacije do finansiranja spremno i nema razloga da kasni, a vode se razgovori i oko načina finansiranja obilaznice oko Beograda.

- Uskoro bi trebalo da se završi projektna dokumentacija za izgradnju autoputa Niš-Merdare, a na Samitu zemalja Zapadnog Balkana će se razgovarati o načinu finansiranja, jer je to izuzetno skupa deonica - rekla je ministarka i dodala da će ove godine započeti i gradnja Fruškogorskog koridora.

Mihajlović je rekla da su prioriteti Vlade Srbije da u naredne tri godine rehabilituje železnički Koridor 10, s minimalnom brzinom vozova od 110 kilometara na sat, a sa okolnim zemljama razgovaramo kako da smanjimo granične ispostave i skratimo dužinu putovanja.

Dodala je da bi tako roba brže putovala kroz Srbiju nego sada kada transport traje 40 sati, dok Koridorom 4 kroz Rumuniju traje - 26 sati.

Legalizacija

Ministarka Mihahlović rekla je i da je do sada popisano 650.000 objekata, a legalizovano 50.000.

- Plan je da se popis nelegalnih objekata završi za nekoliko meseci i zato je lokalnim samoupravama i gradovima, koji su nadležni za taj posao, Vlada Srbije pritekla u pomoć i odobrila zapošljavanje 1.100 ljudi koji imaju zadate kvote koliko rešenja dnevno treba da potpišu - objasnila je ministarka.

Kada se završi popis to će, kako je dodala, do sada biti prva baza podataka o izgrađenim objektima u Srbiji.

Upitana da li će država morati da pritekne u pomoć lokalnim samoupravama i gradovima kada započne rušenje nelegalnih objekata, kojima su zauzete obale reka, ona je rekla da Zakon o ozakonjenju nije zakon o rušenju, već pomoć građanima da jeftino ozakone svoje nelegalne objekte. S druge strane, opštine treba da naprave spisak onih objekata koji ne mogu po zakonu biti ozakonjeni, i to su već mogle da naprave, jer je zakon donet u novembru 2015. godine.

Doing business lista

Ministarstvo Zorane Mihajlović u nedelju (5. februara 2017. godine) je saopštilo da očekuje za dve godine napredak Srbije na Doing business listi Svetske banke. Kako je objavljeno, očekuje se da Srbija sa 47. mesta uđe među 20 najuspešnijih država po uslovima poslovanja.

Taj cilj zacrtan je u Programu za unapređenje Srbije na listi, koji je sa Akcionim planom za 2017. i 2018. godinu usvojila Vlada Srbije, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infratrukture.



Mihajlović, koja je i predsednica ministarske Radne grupe za unapređenje Srbije na Doing business listi, tim povodom je rekla da će zakonom o e-poslovanju privredicima još više biti olakšano poslovanje, jer će usluge državi moći će da plaćaju elektronski, a umesto na šalterima dokumenta će moći da se predaju i arhiviraju u elektronskom obliku.

Kada je reč o elektronskim dozvolama, Mihajlović je istakla da one treba da postanu model načina rada administracije, jer obezbeđuju transparentnost, efikasnost i odgovornost javne uprave, za šta Svetska banka daje najviše ocene.

Ona je naglasila i da bi uskoro mogle da budu usvojene izmene Zakona o državnom premeru i katastru, koje bi omogućile da upis imovine ne traje duže od nekoliko dana.

Prvi od tri prioriteta u ovoj godini biće reforma katastra i skraćenje procedura i vremena za upis prava svojine sa 21 na pet dana. Drugi je ubrzavanje postupka od podnošenja zahteva za lokacijske uslove do uknjižbe, kako bi sa sadašnih 156 dana postupak bio završen za 100 dana, dok je treći uvođenje elektronskog osnivanja firme u Agenciji za privredne registre.

Programom su predviđene i mere za smanjenje troškova poslovanja, kao što su ukidanje pečata, snižavanje takse za upis prava svojine u katastru za 40%, smanjenje troškova naplate potraživanja za četvrtinu. Takođe, predviđene su i naplata takse za upotrebnu dozvolu prema stvarnim troškovima za izdavanje i ukidanje naknade za zaštitu životne sredine po kvadratu poslovnog prostora.

Pomak u poslovanju privrede trebalo bi da donese i uspostavljanje elektronskog sistema za prijavu poreza na imovinu za firme koje vode poslovne knjige, sistema elektronskog carinjenja, kao i automatizacija povraćaja PDV-a koji će biti skraćen sa osam na šest nedelja.

Predloženo je i da tokom 2017. bude pripremljen model za smanjenje poreza i doprinosa na zarade, skraćeni rokovi za stečajni postupak, ukidanje firmarine i njeno integrisanje u porez na imovinu i olakšano dobijanje priključka na električnu mrežu.