|
| (Foto: Pressmaster/shutterstock.com) |
Ovaj tekst svakako ne pretenduje da pruži iscrpnu listu mogućih rizika i postupaka za njihovo otkrivanje. Ipak, potrudićemo se da Vas uvedemo u jedan svet gledan očima advokata koji nastoji da otkrije, smanji i kontroliše rizike u okviru transakcije, dakle očima čuvara interesa investitora u transakciji koji proverava pravna pitanja relevantna za planiranu transakciju.
Pravni due diligence jeste temeljni deo due diligence postupka (uz poreski, finansijski, tehnički/tehnološki i sl.) i bavi se analizom pravnih pitanja koja su standardna za svaku transakciju, ali i onima koja su specifična za određenu vrstu transakcije (primera radi, transakcije u regulisanim delatnostima poput farmaceutske industrije, telekomunikacija ili finansijskog sektora uvek imaju i specifična pitanja u vezi sa određenom delatnošću). Cilj pravnog due diligence-a jeste otkrivanje rizika koji iz analiziranih pravnih pitanja postoje ili u budućnosti izvesno mogu da proisteknu za investitora.
Značajna pravna pitanja, koja moraju biti predmet analize pre svake transakcije, jesu, primera radi, korporativna pitanja, koja daju investitoru odgovore na pitanja kao što su: koja je potrebna većina investitoru za kontrolu odlučivanja u određenim, za njega ključnim, pitanjima (promena delatnosti, povećanje/smanjenje kapitala, isplata dobiti, likvidacija društva i slično); kakva je zaštita manjinskih akcionara i koje su obaveze investitora s tim u vezi; da li postoje odluke o povećanju ili smanjenju kapitala u ciljnom društvu i sl. Odgovor na ova i slična pitanja ukazuje na rizike i obaveze investitora u svojstvu budućeg akcionara.
Imovinsko-pravna pitanja, kao što su pitanja svojine i tereta na pokretnim stvarima (oprema, proizvodne linije, zalihe i slično) i nepokretnostima, jesu standardni deo pravnog ispitivanja. Na ovom mestu se pravni nalazi obavezno ukrštaju sa finansijskim nalazima (stanje otplate duga kredita/lizinga), kako bi se ocenio stepen rizika za investitora. U slučaju planiranja proširenja postojećeg poslovanja (npr. proizvodnog pogona), analiza nepokretnosti mora obuhvatiti i analizu urbanističkih uslova na lokaciji postojećih nepokretnosti.
Praksa je pokazala da su, osim imovinsko-pravnih pitanja, i pitanja iz oblasti radnog prava veoma bitna za ocenu finansijskog rizika za investitora. Primera radi, od značaja je proveriti da li je bilo, kada je bilo i koliko je bilo otkaza u prethodnom periodu kod društva koje se kupuje, kako bi se kvantifikovao rizik od potencijalnih tužbi bivših zaposlenih. Treba imati u vidu da i tema prekovremenog rada zaslužuje posebnu pravnu analizu, imajući u vidu pravo svih zaposlenih da podnesu tužbu za naknadu za prekovremeni rad, i to za poslednje 3 godine.
Svi ugovori koje je ciljno društvo u koje se investira zaključilo, moraju biti predmet detaljne (ne samo komercijalne već i pravne) analize, bilo da su dobavljački ugovori ili ugovori o prodaji/distribuciji/pružanju usluga ciljnog društva. Pravni rizici se mogu kriti u mnogobrojnim odredbama ovakvih ugovora od sredstava obezbeđenja (blanko menice, bankarske garancije, hipoteke, zaloge i slično) do kaznenih odredbi (npr. penali, ugovorena šteta) i zastarelosti potraživanja. Pažnja se mora obratiti na sadržinu ugovora pojedinačno, ali i povezano sistemskim razumevanjem više povezanih ugovora (npr. ugovori distributerske mreže), jer se mora proceniti i rizik da li su neke od odredbi koje ovi ugovori sadrže rizični sa aspekta propisa o zaštiti konkurencije, imajući u vidu da u toj oblasti propisana novčana kazna može ići čak i do 10% godišnjeg prihoda ciljnog društva.
Ovo su samo neka od pitanja, čija brižljiva pravna analiza jeste od ključnog značaja za otkrivanje i razumevanje rizika prilikom transakcije. U rukama advokata jeste pravna ekspertiza u pogledu toga koja su to ključna pitanja za zaštitu interesa investitora u konkretnoj transakciji, a što predstavlja preduslov za smanjenje i kontrolu rizika za investitora.
Autor teksta: advokat Ljubica Tomić, Advokatska kancelarija TSG Tomić Sinđelić Groza