Uvođenje reda i upravnik po meri stanara - Šta je stambenim zajednicama doneo novi Zakon o stanovanju

Novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada po prvi put je uveo funkciju upravnika zgrade, a stanarima je ostavljeno da izaberu da li će to biti neko od komšija ili će plaćati profesionalca. Brojne novine građani su u većini slučajeva dočekali nespremni, pa tako još uvek nisu dovoljno upoznati sa prednostima angažovanja profesionalnih upravnika, zbog čega i oklevaju da ih angažuju.

Od ukupno 39.120 registrovanih stambenih zajednica u Srbiji, 32% se odlučilo da poslove upravljanja poveri profesionalnom upravniku, a u 68% registrovanih zgrada upravnik je postao neko od komšija. Oni koji žele da angažuju profesionalca, mogu to da učine birajući ga iz Registra koji vodi Privredna komora Srbije. PKS organizuje i obuke za profesionalne upravnike i dodeljuje licence, a kako navode, zainteresovanih još ima, iako manje nego na početku.

U resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za eKapiju kažu da je Zakon o stanovanju i održavanju zgrada prvi put uveo jedinstven sistem elektronske registracije stambenih zajednica u celoj Srbiji.

U Srbiji trenutno postoji 780 licenciranih profesionalnih upravnika upisanih u Registar koji vodi Privredna komora Srbije, nadležna i za organizovanje obuke i polaganja ispita, i izdavanje licenci za obavljanje tog posla.

Rukovodilac centra za edukaciju i dualno obrazovanje u PKS Mirjana Kovačević kaže za eKapiju da je obuku za licenciranog upravnika zgrada do sada pohađalo oko 910 polaznika.

- Obuke se sprovode, zainteresovanost postoji , ali je manja nego u prvim danima organizacije i realizacije. Tada ih je bilo 50 do 60 po obuci, a sada ih ima u proseku oko 20 do 25 – navodi naša sagovornica.

Prema njenim rečima, tražnja za profesionalnim upravnicima nije velika.

- Verovatno plašeći se velikih troškova angažovanja profesionalnih upravnika, članovi stanbenih zajednica su se uglavnom opredeljivali za izbor među komšijama - navodi Kovačević.

Na terenu je situacija komplikovanija, pa se tako oni upravnici koji su do sada obavljali dužnost predsednika kućnog saveta lakše snalaze u novim pravilima, dok je novima često potrebna dodatna pomoć. Kovačević navodi da među profesionalnim upravnicima ima onih koji su ranije obavljali poslove održavanja i da su to činili veoma dobro.

- Obukom ili spremajući se za ispit oni su samo unapredili znanja koja su imali i nastavili odlično da posao rade. Što se tiče drugih, javljaju se problemi u nedostatku nekih znanja ili veština, pa se tako sporadično javljaju Komori sa molbom da im se pomogne ili traže dodatnu obuku iz oblasti knjigovodstva i finansija – objašnjava i dodaje da građani još uvek nisu dovoljno upoznati sa prednostima angažovanja profesionalnih upravnika.

Upravnici se bave organizovanjem održavanja zgrade, a u PKS navode da upravnik organizuje i radove hitnih intervencija, zbog čega mora biti dostupan 24 časa dnevno. Profesionalni upravnici, osim svakodnevne komunikacije sa stanarima, javnim i komunalnim preduzećima, nadležni su, prema rečima Mirjane Kovačević, i da odgovaraju na zahteve građevinske inspekcije, komunalne policije i inspekcije, poreske uprave, a moraju da poznaju i finansijske i računovodstvene poslove.

- Dotrajali krovovi koji prokišnjavaju, oronule fasade čiji su delovi skloni padu, zapušena kanalizacija, krađa oluka i delova slivnika, neispravni interfoni i ulazna vrata zgrade, nepostojanje video nadzora, neadekvatno održavanje higijene samo su neki od zadataka koje upravnici u dogovoru sa stanarima moraju da reše – ističe Kovačević.

Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda Ljubiša Banovački rekao je za eKapiju da profesionalnih upravnika nema dovoljno i da je interesovanje za taj posao i obuke manje nego što je bilo na početku primene Zakona o stanovanju. On dodaje da je problem i isplativost tog posla, jer je prosečna cena za profesionalnog upravnika po stanu 400 dinara, a procenat naplate je oko 70%.

Od problema u praksi na koje nailaze profesionalni upravnici, Banovački je izdvojio registraciju stambene zajednice za prinudnu upravu, naplatu redovnog investicionog održavanja zgrade, jer stanari deo već plaćaju Gradskom stambenom preduzeću, kao i dogovor oko održavanja zgrada koje su na ugovoru sa Gradskim stambenim.

Sprovođenje Zakona i rad profesionalnih upravnika kontroliše komunalni inspektor, a kako navode u resornom ministarstvu, u toku je kontrola da li su svi organizovali upravljanje u zgradama. Za one koje nisu, izdaje se nalog za uvođenje prinudne uprave.

Naglašavaju i da prinudna uprava nije kazna, već način da se obezbedi upravljanje i održavanje u zgradama do trenutka kada se članovi stambene zajednice ne odluče da izaberu upravnika ili profesionalnog upravnika.

Rezultati ankete, koju je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sprovelo u svim jedinicama lokalnih samouprava, a koja se odnosila na registraciju stambenih zajednica i inspekcijskog nadzora, pokazuju da je do sada registrovano oko 92% stambenih zajednica.

U Registru je trenutno 550 stambenih zajednica kojima je uvedena prinudna uprava, navode u ministarstvu i dodaju i da je broj donetih rešenja o uvođenju prinudne uprave od strane lokalnih samouprava i duplo veći.

U Ministarstvu građevinarstva ocenjuju da ostvareni rezultati od početka primene novog Zakona ukazuju da je u javnosti prepoznat značaj ovog propisa, ali su neophodni i dalji napori svih učesnika kako bi se omogućila efikasna primena Zakona.