Japanski "leteći" vozovi

Japanski vozovi važe za najbrže i najbezbednije u svetu. Ova zemlja čvrsto "drži" prvu poziciju u svetu kada je u pitanju razvoj brzih pruga. Infrastruktura je razvijena do te mere da dnevno imaju na stotine polazaka, a kašnjenja vozova su minimalna.

Prvi "voz metak", kako ga popularno zove stručna javnost, tamo je napravljen još daleke 1964. godine. "Šinkansen"u prevodu označava "novu magistralu", a ovi vozovi su se kretali maksimalnom brzinom od oko 300 kilometara na čas. Prosečno imaju 342 dnevnih polazaka, kao i 1.323 mesta po vozu. Današnji kapacitet Šinkansena između Tokija i Osake je oko 330.000 putnika dnevno, navodi se na sajtu japanskih železnica.

Najbrži voz "Nozomi" povezuje Tokio i Šin-Osaku, a vreme putovanja je dva sata i i 22 minuta, što je skoro isto vreme kao kada se ova ruta kreće vazdušnim putem. Unutrašnjost vozova je veoma komforna, a dostupan je i bežični internet. Ono na čemu se stalno radi je renoviranje stanica i postavljanje novih objekata kao što su liftovi, eskalatori, sobe za pušenje...

Ipak, vreme i tehnologije u ovoj oblasti se menjaju, pa je najbrži putnički voz na svetu trenutno Maglev. Tokom prve probne vožnje 2015. godine, kako su preneli mnogi mediji, praktično je "leteo" brzinom od 603 kilometara na sat.

Princip rada ovog voza je magnetna levitacija, a zahvaljujući dejstvu elektromagnetne sile, voz praktično "lebdi" nad posebnom vrstom šina. Vozilo se podiže iznad šina uz pomoć magneta i tako se eliminiše i trenje. Zahvaljujući tome, razumljivo je i zašto je brzina od 500 ili 600 kilometara na sat sada sasvim dostižna.

Zanimljivo je i da ti vozovi nemaju točkove.

Planirano je da prva komercijalna linija, koja će spajati Tokio i Nagoju, bude otvorena 2027. godine.

Japanske železnice planiraju da do 2045. izgrade prugu od Tokija do Osake i tako "povežu" celu zemlju - od severa do juga.

Proizvođači i stručnjaci kažu da Maglev tehnologija nije samo brža opcija prevoza, već je i znatno manje štetna za životnu sredinu.

Kompletan sadržaj biltena Saobraćaj - motor razvoja privrede pročitajte OVDE.