Veliki potencijali za razvoj nautičkog turizma - Oživljavanje reka i jezera donosi posao za više od 5.000 ljudi

Nautički turizam u Srbiji mogao bi da obuhvati 3.500 km plovnih puteva i 50 km vodne površine na raznim vrstama jezera, uz korišćenje najmanje 6.000 km priobalja. Ova privredna grana predstavlja veliki potencijal za Beograd i Srbiju, a na njegovom daljem razvoju neophodno je da rade svi zajedno - lokalne samouprave, privatni sektor i država, smatraju stručnjaci za ovu oblast.

Prema podacima Agencije za upravljanje lukama, u Srbiji je tokom 2017. godine registrovano 996 pristajanja putničkih plovila, a Gradska uprava Beograda zabeležila je više od 530 pristajanja brodova kojima je doplovilo više od 70.000 stranih turista.

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kažu da konstantno ulažu u poboljšanje postojeće i izgradnju nove infrastrukture namenjene nautičkom turizmu.

- Do sada smo finansijski podržali izgradnju velikog broja pristana, poput onih u Kladovu, Golupcu, Smederevu. Takođe, potpisan je i ugovor za izgradnju međunarodnog putničkog pristaništa u Zemunu koje će uticati na znatno povećanje turističkog prometa - kaže pomoćnica ministra Renata Pindžo, i dodaje da je Dunav naš veliki ekonomski, ali i turistički resurs koji u narednom periodu moramo još više i bolje valorizovati.

Sekretar Udruženja za turizam Privredne komore Srbije Tijana Maljković ističe da se svake godine beleži porast broja kruzera za oko pet odsto. Prvi veliki rečni kruzer sa gostima iz inostranstva ove godine je doplovio za Uskrs, 8. aprila, do pristana kod Golubačke tvrđave. Na brodu River Beatrice američke kompanije bilo je oko 100 turista.

Članovi Grupacije za nautičku privredu i turizam Privredne komore Srbije (PKS) smatraju da bi se oživljavanjem ove nerazvijene privredne grane i dobijanjem statusa privredne grane u razvoju u Srbiji omogućio razvoj malih preduzeća u kojima bi se zaposlilo više od 5.000 ljudi.

Grupacija je, kao jedan od preduslova razvoja nautičkog turizma, predložila mesta na kojima je neophodno postaviti plutajuće objekte, pontone za pristajanje turističkih brodova, i to - na levoj obali Save kod Muzeja savremene umetnosti i Bloka 70, na desnoj obali Save kod Brankovog mosta i na Adi Ciganliji, kao i na desnoj obali Dunava u Zemunu.

Maljković je nedavno medijima rekla da Ministarstvo turizma, trgovine i telekomunikacija već godinama daje različite vrste subvencija lokalnim samoupravama, ali i privatnom sektoru, za razvoj nautičke privrede.

- Lokalne samouprave mogu da se prijave na konkurs kako bi dobile sredstva za uređivanje priobalja, a Beograd se prijavio za sredstva za postavljanje pontona - rekla je Maljković.

Ona naglašava da je proces izgradnje pristana komplikovan i dugotrajan i na tome rade javna komunalna preduzeća, grad, opštine, ministarstva i radne grupe, koje daju savete kako pristani treba da izgledaju.

Takođe navodi da je potrebno raditi i na promociji naših reka i jezera, a neophodno je urediti i podzakonske akte koji bi omogućili bezbedniju plovidbu u Srbiji.

Iz Grupacije su predložili Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da donese Pravilnik o plovilima koja se koriste u privredno-turističke svrhe, kako bi se smanjio uticaj sive ekonomije u toj oblasti, a povećala bezbednost turista.

Nautički turizam je nešto što privlači turiste širom sveta, kaže Maljković, iako zahteva velika ulaganja zbog skupe opreme.

- To je grana od koje gradovi mnogo zarađuju, pa bi se i Beograd mogao pridružiti Parizu i Budimpešti koji svoju gradsku kasu pune od turizma sa reka - kaže Maljković.