Izvor: Nova ekonomija | Ponedeljak, 25.03.2019.| 15:26
Izdvojite članak Odštampajte vest

Može li Srbija da postane startap centar Balkana?

(Foto: Ditty_about_summer/shutterstock.com)
Srbija ima oko 200 startap kompanija, od čega je 71% u Beogradu, dok je 17% u Novom Sadu. One predstavljaju ogroman potencijal i mogu pomoći da Srbija postane startap centar Balkana. Da bi se to postiglo mora se raditi na unapređenju razvoja ekosistema, na privlačenju investitora, razvijanju preduzetničke svesti, a od velike pomoći bi bila i pomoć dijaspore. Četvrta industrijska revolucija mogla bi da bude prilika za našu zemlju.

To je rečeno na Forumu "Može li Srbija da postane start-up centar Balkana", koji je održan u organizaciji Business Info Group i nemačke fondacije Friedrich Ebert Stiftung (FES).

Govornici na forumu bili su Nenad Paunović, savetnik za digitalizaciju u Vladi Srbije, Nebojša Đurđević, generalni direktor Inicijative Digitalna Srbija, Jan Kobler, partner SC Ventures, i Vukašin Stojkov, preduzetnik i tehnološki aktivista Startit.rs. Moderator je bio Marko Mudrinić, suosnivač i direktor Netokracija.rs

Vukašin Stojkov iz Startit-a rekao je da je u početku bilo veoma teško razvijati startapove i da je današnja situacija drastično drugačija.

- Kada smo pokrenuli startap akademiju imali smo problem da nađemo ljude. Bilo je vrlo teško. Danas imamo stotine prijava, i uz to luksuz da od njih sada biramo najbolje i damo im znanje - rekao je.

Nije bilo bolje ni što se tiče investicija. Godine 2010. u startape je bilo investirano svega 50.000 EUR, dok je prošle godine ta suma iznosila čak 70 mil EUR.

Pre deset godina, kada se počelo s razvojem, niko nije znao ni šta je to, a preduzetništvo se svodilo na priču o preduzetništvu kroz tranziciju.

- Nije bilo mnogo toga novog što se stvaralo ni iz čega, a danas je to standard. Ono što je najbitnije, a što se promenilo ovde jeste promena svesti u doživljavanju startapa od strane preduzetnika. Danas su ljudi shvatili da oni rešavaju problem, da nisu svrha sami sebi, nego da treba da vode računa o tome za koga rešavaju problem, ko će biti kupac, šta će biti aplikacija koju rade... - rekao je Jan Kobler.

Po njemu, odliv mozgova nije negativan sve dok postoji konekcija sa ljudima koji odlaze.

- Treba da pozivamo programere i biznismene iz drugih zemalja da rade u Srbiji. Beograd je tranzicijski grad, i to je deo njegovog šarma.

Nenad Paunović istakao je da država ima veoma važnu ulogu.

- Mit o samostalnom preduzetniku, kome niko ne treba, i koji na kraju dana odjaše sa torbom punom para, zvuči romantično i privlačno, ali to prosto nije tačno - naveo je.

Bilo da se govori o tome kako država da uspostavi sistem obrazovanja da bi građani bili što pripremljeniji za učešće u globalnoj utakmici, bilo da se govori o finansiranju, poreskoj politici, regulatorno-pravnom okviru, o državi kao jednom od najvećih klijenata, koji pomaže da se rešenje implementirano u svojoj zemlji prodaje širom sveta, svuda je tu uloga države značajna, rekao je Paunović.

Istakao je da aktuelna vlada zajedno sa privredom kreira nova rešenja i nove načine podrške, kako bi bili što konkurentniji na svetskoj sceni.

- Ove godine imamo pet puta više IT odeljenja nego što smo imali ranije. Trenutno je 44 IT odeljenja, nadam se da ćemo stići na 55 od 1. septembra. Tehnološki fakulteti dobili su povećane kvote za studente - kazao je Paunović.

Nebojša Đurđević, iz Inicijative Digitalna Srbija, rekao je da je jedan od njihovih prioriteta razvoj startap ekosistema. Narednih pet do deset godina Četvrte industrijske revolucije ključni su za ekosistem i zahtevaju ozbiljan proces transformacije, tokom kog će se one transformisati u digitalne ekonomije sa velikom dodatnom vrednošću, ili će biti male ekonomije sa niskom dodatnom vrednošću.

- Ovo je jedna velika prilika, koju treba da iskoristimo. Naš cilj je da delujemo u ekosistemu tako da Srbija bude na strani pobednika, digitalne ekonomije velike dodatne vrednosti - rekao je Đurđević.

Digitalni ekosistem ima i druge sisteme, koji su važni za njegov razvoj, a to su telekom kompanije koje daju infrastrukturu, banke, koje daju finansijsku infrastrukturu, startap support organizacije, investicioni fondovi i država koja daje pravno-regulatorni okvir, koji je ključni element eko sistema.

- Treba da razvijemo mehanizme za izvore finansiranja i da radimo na startapima, da podignu njihovu zrelost. Pare rešavaju razne probleme za startape. Brzina je sve. Prikupili su 143 mil EUR za 10 godina, od toga tri kompanije 120 mil EUR. Imamo problem sa ranim finansiranjem - kazao je.

Političari, dodao je, najčešće insistiraju da su startapi decentralizovani, po celoj zemlji, ali se pokazalo da je najbolji rezultat kad je sve skoncentrisano u prečniku od 100 kilometara.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.