Izvor: Politika | Utorak, 06.11.2018.| 11:01
Izdvojite članak Odštampajte vest

Tek svaka peta mlađa osoba u Srbiji pokrene sopstveni biznis - Gde je nestao preduzetnički duh?

(Foto: Pressmaster/shutterstock.com)
Tek svaka peta mlađa osoba u Srbiji je vlasnik firme ili preduzetničke radnje. Sopstveni biznis najčešće započinje u tridesetim, za razliku od "kolega" početnika iz Evrope, koji u tim vodama plivaju kao deset godina mlađi ljudi, piše Politika.

I pored toga što je Vlada Srbije u jedan od fokusa svoje politike postavila unapređenje preduzetništva i razvoj preduzetničkog duha usvajanjem Strategije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, građani i dalje u velikom broju nisu skloni pokretanju privatnog biznisa. Najčešće strahuju od neuspeha, nestabilnog tržišta, parafiskalnih nameta…

To potvrđuju i podaci iz sveta, pa tako prema Globalnom indeksu preduzetništva američkog Instituta za globalno preduzetništvo i razvoj, Srbija zauzima 74. mesto od 137 ekonomija u svetu. Na evropskom kontinentu je na nepopularnom 34. mestu, od 38 ekonomija. Iza nje su Rusija, Albanija, Moldavija i BiH. Od zemalja iz okruženja Slovenija dominira na 25. poziciji u svetu. I prema izvorima Svetskog ekonomskog foruma, preduzetništvo u Srbiji nije bazirano na ključnim elementima preduzetničkog sistema.

Jedino čime Srbija raspolaže, po pitanju preduzetništva, jesu obrazovana populacija, veštine radnika i otvorenost prema svetu. Stoga, indeks preduzetništva je na rangu od svega 0,4 od mogućih 10, pa je Srbija po ovom podindeksu 58. od 80 ekonomija. Nadležni ističu da se ograničenja, za unapređenje preduzetništva, ogledaju u nedovoljnom rastu privredne aktivnosti, nepovoljnom asortimanu proizvoda iz izvoza, niskom nivou investicija, nedovoljnim izdvajanjima za nauku, odlivom visokoobrazovnog kadra…

Ipak, u Privrednoj komori Srbije (PKS) podsećaju da su mladi danas okrenuti preduzetništvu, da žele da započnu sopstveni posao, kao i da je država usvojila brojne izmene i dopune zakonskih rešenja, čiji je cilj stvaranja povoljnijeg poslovnog ambijenta za njihov rad.

– Prve tri godine su najteže u poslovanju, ali PKS podržava ovaj sektor. Formiran je Savet za omladinsko preduzetništvo, pokrenuta je i kampanja "Srbija – zemlja uspešnih priča", kojom se promovišu primeri dobre prakse i uspešne priče naših preduzetnika, organizuju se radionice… – ističe Branislava Simanić, direktorka sektora preduzetništva u PKS-u i podseća da je država usvojila brojne finansijske mere podrške za otvaranje novih startap preduzeća i radnih mesta, mere koje se odnose na unapređenje poslovanja i nabavku proizvodne opreme, oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa za početnike u poslovanju...

U Srbiji je registrovano više od 148.000 malih i srednjih preduzeća i oko 255.000 preduzetnika, podaci su Agencije za privredne registre. U tim sektorima radi više od 1,3 miliona radnika. Da među njima novajlije u biznisu ne bi ubrzo stavile katanac na radnju ili preduzeće, u društvu mora da se stvori neka vrsta male predvidivosti, početne sigurnosti da će početnik biti dobro primljen od strane države, smatra ekonomista Jurij Bajec.

– Dobra stvar je barem to što je država počela aktivno da razmišlja da početnike u poslovanju oslobodi od plaćanja nekih poreza, ali i dalje postoje razlozi za manjak preduzetničkog duha kod nas. Jedan se krije u školskom sistemu koji ne stvara ljude koji spremno uleću u taj svet. Jer, početi neki posao bez sredstava je maltene nemoguće, isto kao dobiti kredit u banci. Da bi se to prevazišlo, banke bi trebalo da budu spreme da finansiraju nove ideje, ali ni one ne vole da preuzimaju rizik – kaže Bajec.

Istraživanja pokazuju da je motivacija za ulazak u preduzetništvo najčešće određena ekonomskom nuždom, odnosno slabim šansama da se na drugi način dođe do posla. Dr Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka, smatra da preduzetništvo ipak nije za svakoga, iako se veštine vođenja biznisa mogu naučiti.

– Poznato je da je u proseku svaki treći muškarac u Srbiji uspeo u svojoj poslovnoj nameri, dok je to slučaj sa svakom desetom ženom. Muškarci koji nisu uspeli vraćaju se starim poslovima, dok dame nemaju tu odstupnicu – podseća dr Mršević u svom radu "Žene preduzetnice – mogućnosti i ograničenja". Ipak, strah od neuspeha u započinjanju sopstvenog biznisa ne treba dovoditi u vezu sa srpskim mentalitetom, smatra ona.

– I u mnogim evropskim zemljama, pa i u okruženju, veća atrakcija je imati državni posao, nego privatni biznis, tako da to ne možemo povezivati sa našim podnebljem. Doduše, kod nas je prisutno i to nasleđe socijalizma gde se znaju pravila: radiš za državu gde si komotniji, pa tako savetuješ i svoje dete, a ukoliko radiš za sebe, znaš da te čeka danonoćni rad gde nema mesta za opuštanje, niti radnog vremena – ističe Mrševićeva, i podseća da su posebno ugrožene žene preduzetnice, jer od ukupnog broja malih i srednjih preduzeća u Srbiji samo petinu čine ženska preduzeća.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.