Georgije Mihajlović, Stefan Krneta, Goran Radosavljević, Bojana Omerović, Srđan Ožegović (Foto: SET)
Ključni trendovi u energetici na Zapadnom Balkanu mogu se pratiti kroz takozvanu
4D matricu - dekarbonizacija, decentralizacija, digitalizacija i demokratizacija, čulo se na panelu o aktuelnim trendovima u energetici ovogodišnjeg Samita energetike Trebinje 2022, a panelom je moderirao
Goran Radosavljević, direktor beogradskog Instituta FEFA.
Kako su poentirali njegovi sagovornici, svi ovi procesi u transformaciji energetskog sektora neće moći uspešno da se obave ako ne bude sinergije znanja, obrazovanja, stručnog kadra i donosioca odluka. Ako je cilj imati stabilan i siguran energetski sektor, onda i kreatori IT rešenja i menadžeri elektroprivrednih preduzeća moraju sarađivati i imati svest o važnosti sinergije.
- Rokovi za sprovođenje procesa dekarbonizacije su nam preblizu i biće pravi izazov da ih ispoštujemo. Nameće se pitanje kako sva rešenja implementirati, a da ne prekoračimo rokove. Moj savet je da upotrebimo znanje i tehnologiju kako bi se izazovi savladali - poručio je direktor kompanije Telegroup Georgije Mihajlović.
Prema njegovim rečima, evidentna je decentralizacija proizvodnje struje, u smislu postavljanja solarnih panela, gradnje vetroparkova i slično, te je mnogo različitih izvora energije i onda se možda i i ne može lako predvideti kakva će biti proizvodnja i koliko struje će biti proizvedeno.
- Zato nam trebaju adekvatna softverska rešenja, mašinsko učenje, veštačka inteligencija, kako bismo imali alate za predviđanje. Distribuirana arhitektura električne energije podrazumeva i distribuiranu arhitekturu IT sistema koja bi pratila tu oblast. Tu se nameće i blokčejn kao jedna potencijalno interesantna tehnilogija. Bitno je i uključiti naučnu zajednicu i fakultete u celokupan proces transformacije energetskog sektora - rekao je Mihajlović.
On smatra da se već sada mora razmišljati o fomiranju određenih obrazovnih programa koji bi podržali razvoj kadrova koji će biti važni u razvoju projekata za energetski sektor. Taj kadar, kako on kaže, biće kasnije ključan kada se bude privodio kraju proces transformacije, jer će oni preuzimati određene uloge, zajedno sa donosioma odluka u elektroprivrednim preduzećima
- Mi, kao Telegroup, smo servis na usluzi, sa specifičnim znanjima i ekspertizima. Međutim, bilo koja impelentacija projekata digitalizacije u energetskom sektoru nije moguća bez težine specifičnih domenskih znanja ljudi koji rade u elektroprivrednim preduzećima. Dakle, mi raspolažamo znanjima i alatima kako se nešto može uraditi, ali bez znanja ljudi kod kojih se to implementira to nije moguće.
Stefan Krneta, osnivač startapa Dwelt, kaže da je famozno 4D u energetici nastalo zbog nutlog D ili petog D, koje se izgubilo negde, a to je deregulacija tržišta. Ponovio je da je 2019. u Republici Srpskoj započet proces razdvajanja distribucije i snabdevanja strujom i uspešno je završen. To je, kaže on, svetski trend koji je ovde dobro napravljen i dobro funkcioniše.
Uvođenje prozjumera u zakonsku regulativu u RS podariće ovom sektoru dodatnu agilnost, jer će prozumeri biti motivisani da proizvode i trguju strujom. Da bi trgovali, međutim, potrebno je regulisano tržište i lokalne berze struje. Pravni okvir za te berze još nije prepoznat kod nas, nije ni u Evropi, kako kaže Krneta, ali je dobro promišljati o tome i biti spreman na inovativnost.
- Primena blokčejna u energetici je započela sa zelenim sertifikatima da bi se definisalo koja struja dolazi iz obnovljivih izvora energije. To je dalje nastavljeno kreiranjem energetskih novčanika, i u tom novčaniku će biti sve ono što zaradite prodajom električne struje koju ste proizveli, kao i ono što ste prodali ili kupili od nekog iz vaše energetske zajednice - pojasnio je Krneta kakva nas budućnost čeka u ovom sektoru.
Nauka je, smatra Krneta, neizbežna u ovom procesu.
- Mislim da imamo dobru osnovu za razvoj i držimo korak sa svetom. Trebamo širiti ovu temu, priča se dosta i o naprednim algoritmima. Danas ta analitika ne treba da bude dostupna samo operatorima distributivnih sistema, trend je da onda bude dostupna kupcu tj. krajnjem korisniku.
Ilustracija (Foto: PhotographyByMK/shutterstock.com)
Prointer ITSS, kao jedna od najvećih domaćih IT kompanija, za šest godina uspešno je implementirala više projekata, osmišljavajući i kreirajući alate i ješenja koja su pomogla elektrodistrucijama u procesu digitalizacije. To je možda još nedovoljno da bi se pričalo o transformaciji, ali smo dosta naučili u ovoim projektima, poručila je
Bojana Omerović, direktor Prointer ITSS Sarajevo.
- Uslov bez koga se ne može u ovim procesima je dobra infrastruktura, pametna mreža koja će upravljati distrubicijom, proizvodnjom i prodajom struje. Kada sagledamo tržišta regiona, veliki problem pravi nepostojanje strategija na najvišem nivou, ili ako ih ima, nisu usaglašane sa onima na lokalnom nivou. Digitalna transformacija je jako skupa, i to je veliki izazov za elelektroprivredna preduzeća. Jako je važno da potrebe tržišta prati i edukovan kadar, da postoje inženjeri koji će znanjem pratiti ovaj proces. IT u sprezi sa energetikom može da napravi čuda, i već ih pravi. Ne može se sprovesti transformacija bez pametnih rešenja - istakla je Omerović.
IoT je zapravo način kako napraviti vezu između velikog energetskog sektora i običnih građana.
- Nadamo se da će donosioci odluka prepoznati važnost spoja IT i energetike. Digitalan i digitalizovan stabilan energetski sistem može donijeti velike koristi državama, jer jaka mreža i optika ne mora da se koristi samo za energetiku,već i kod telekom operatera, prenosnika i ostalih.
Srđan Ožegović, član Uprave ProCredit banke, kaže da su oni još 2015. godine doneli odluku da budu digitalna banka. Postojala je bojazan kako će to prihvatiti klijenti, ali ih je reakcija iznenadila. Svi su rado prihvatili promene, pogotovo mala i srednja preduzeća. Bili su i prva banka koja je počela poslovanje sa digitalnim potpisom.
Kasnije, ProCredit se orijentisao i na finansiranje projekata ulaganja u obnovljive izvore energije, i sve više zahteva im stiže za to pitanje. Niže su cene ulaganja u solarne elektrane, pa je sve veći broj kompanija koji žele postaviti panele radi sopstvene proizvodnje. Kada zaživi regulativa oko prozumjera, očekuje se da će biti veće angažovanje fizičkih lica na polju ulaganja. Za sada, građanima je to velika investicija, a nije im izvesno da će moći prodati struju.
- Privreda je spremna za sve nove trendove, a otpor se vidi u regulativi, jer se ona sporo razvija u odnosu na trendove koji dolaze.
ProCredit je razvila finansijske proizvode za projekte iz OIE, a u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama razvili su i program grantova, ne samo za ulaganja u solarne panele, već i u energetsku efikasnost.
Sajber sigurnost
Krajnji cilj energetske transofrmacije, kako je istako Georgije Mihajlović iz Telegroup, je da budemo energetski stabilni i sigurni, pogotovo u situacijama kada cene energenata divljaju i kada se mora obezbediti isporuka energenata.
- Pod pritiskom regulative i rokova ne smemo izgubiti potrebu za sajber sigurnošću, jer pre ratova obični prete sajber napadi. Struja je jako važan resurs, moramo ga imati, i evo šta pokazuje situacija kada ste zavisni od uvoza energenata. Važno je da možemo upravljati energetskim sistemom, a ako u svemu tome nemamo zaštitu, onda možemo propustiti neke stvari i da neko upravlja našim resursima a da mi to ne znamo.
Krneta je pojasnio kako se inovativnost u energetici najpre testira u skandinavskim zemljama ili Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, jer ako se tu potvrdi da nešto dobro funkcioniše, onda će ih pratiti cela Evropa, jer to je nešto što je nama blisko.
- Ono što mi pokušavamo raditi u Dweltu jeste da omogućimo formiranje energetskih zajednica, lokalne berze struje, da bi se omogućila veća upotreba energije dobijene iz OIE. Zadatak tehnologije je da omogući upotrebu struje - zaključio je Krneta.
Podsetimo,
Samit energetike Trebinje 2022 održan je od 16. do 18. marta u organizaciji Elektroprivrede RS, Grada Trebinja i firme SET.
Portal eKapija bio je medijski sponzor Samita. O učesnicima i temama Samita čitajte
OVDE.
Teodora Brnjoš
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Utorak, 22.03.2022.
Komentari
