Do građevinske dozvole na jednom umesto na 20 mesta - Da li je država konačno odlučila da ne tera investitore sporom administracijom?

Goran Vuković

Investitor u Srbiji treba da obezbedi 20 "građevinskih dozvola" i za taj posao mu treba 279 dana. Jedna je građevinska dozvola, ali kompaniji koja želi da ulaže treba da se obrati u 20 državnih tela, tako da se suočava sa dugotrajnim postupkom, sa nepredvidivom i komplikovanom procedurom, a ni ishod o odobrenju gradnje nije izvestan. Zbog tih mnogobrojnih problema Srbija je svrstana na 175. mesto od ukupno 183. zemlje po efikasnosti izdavanja građevinskih dozvola u studiji "Doing Business" Svetske banke.

Investitori i organi državne i lokalne samouprave su saglasni da bi se unapređenjem postupaka izdavanja građevinskih dozvola povećale investicije, pokrenula građevinska industrija i smanjila korupcija. Kako bi identifikovali pravne i administrativne prepreke u izdavanju dozvola za gradnju, USAID-ov Projekat za bolje uslove poslovanja izradio je "Analizu efikasnosti postupaka izdavanja građevinskih dozvola", koja je 24. septembra predstavljena javnosti u hotelu "Metropol Palace".

Na predstavljanju analize bio je prisutan i ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić, i najavio je izradu zakona koji će da donese novine u izdavanju građevinskih dozvola.

Goran Vuković

- Imali smo mnogo problema u prethodnom periodu kada je reč o dobijanju građevinskih dozvola tako da su potrebne radikalne promene. Prethodne vlade su pokušavale da reše problem, ali su to radile blago i nenametljivo. Dosadašnji način izdavanja dozvola je bio komplikovan, skup i podsticao je mito i korupciju. Pripremamo novi zakon koji će biti u skupštinskoj proceduri za najviše mesec dana – rekao je Ilić.

Ministar nije precizirao šta će sve doneti novi zakon, ali je istakao da država uskoro omogućiti da se građevinske dozvole dobijaju na jednom mestu.

- Ako je već jednom od svih nadležnih institucija data saglasnost za jedan urbanistički plan, nema potrebe da investitor ide kod svih preduzeća ponovo da skuplja saglasnosti. Želimo da proceduru dobijanja dozvola skratimo. Biće omogućeno i da se sve naknade za gradnju plaćaju nakon što se dobije građevinska dozvola, čime će se omogućiti da u Srbiji grade svi, a ne samo bogati i tajkuni – napomenuo je Ilić.

Direktor misije USAID u Srbiji Suzan Fric (Susan Fritz) rekla je na skupu da bilo koja strana ili domaća kompanija koja želi da ulaže u Srbiji suočava se sa mnogobrojnim, komplikovanim procedurama, nepredvidivom trajanju postupka, ali i sa neizvesnosti da će joj gradnja biti odobrena.

Goran Vuković

- Nikada se neće znati koliko je potencijalnih ulagača odustalo od investiranja u Srbiji zbog administrativnih prepreka za izdavanje dozvola ili koliko ih je odložilo investicije. Neizvesnost investitora utiče na privredni rast zemlje i otvaranje novih radnih mesta - izjavila je Fric.

Fric je ocenila da je mesto Srbije na listi Svetske banke razlog za zabrinutost države i investitora koji već posluju u Srbiji, ali i onih koji planiraju da to učine. Zbog toga je, kako je rekla Fric, USAID uradio analizu efikasnosti izdavanja građevinskih dozvola, gde su predstavljene glavne prepreke i date konkretne preporuke i rešenja da se stanje u toj oblasti poboljša.

Konsultant u "MP and Associates" i saradnik na izradi studije Dorđe Mančić je ukazao na osnovne probleme u procesu izdavanja građevinske dozvole.

- Najznačajniji problemi sa kojima se suočavaju investitori su neusklađenost različitih propisa koji regulišu tu oblast, nepostojanje jednog kanala komunikacije sa investitorom i jasne institucionalne odgovornosti, institucije koje svoj posao rade neodgovorno kršeći propise i rokove. Takođe, veliki je problem u birokratskom mentalitetu zaposlenih u javnim službama, kao i u monopolu nadležnosti na izradi planske dokumentacije.

Ovom studijom date su i preporuke za pojednostavljivanje izdavanja građevinskih dozvola i skraćivanje vremena. Predloženo je da se ograniči ili eliminiše uloga nekoliko državnih tela od ukupno 20 koliko ih je sada uključeno u postupak izdavanja građevinskih dozvola. Preporuka je da sa investitorima sarađuju opštine, a ne sva ova pojedinačna državna tela. Takođe, predlaže se povećanje transparentosti postupka izdavanja građevinskih dozvola, edukacija državnih službenika za inovativno koriščenje informacionih tehnologija u ovom postupku i izmena načina na koji agencije izdaju dozvole.

Iskustva sa investitorima

Da investitori imaju problema sa dobijanjem građevinskih dozvola nije nikakva novost. Neki su odustali od ulaganja u našu zemlju, neki su odložili ulaganje, dok su neki ipak odlučili da se izbore sa srpskom administracijom.

Predsednik Rume Goran Vuković za "eKapiju" kaže da u toj opštini imaju dobra iskustva kada je u pitanju izdavanje građevinskih dozvola.

- Mislim da i u postojećem sistemu opštine dosta mogu da urade kako bi unapredile i ubrzale postupak izdavanja dozvola. Na primer, u našoj opštini "Calzedonia" je podnela u maju zahtev za građevinsku dozvolu, a početkom oktobra ta kompanija dobiće upotrebnu dozvolu. Imamo i loših primera kao što je slučaj sa "Mitasom" gde opština nije bila nadležna za dovole pa je to potrajalo dosta duže, ali smo uspeli sve da regulišemo u nekom roku koji je investitoru bio prihvatljiv – objašnjava prvi čovek Rume.

Goran Vuković

Osvrćući se na predloge USAID-a i najave novog zakona, Vuković kaže da bi usvajanje najavljenih predloga bilo dobro i za opštinu i za investitore jer bi dobijanje dozvola postala ustaljena procedura a ne veliki napor za sve učesnike kao do sada.

Da se izlaženje u susret investitorima što se tiče izdavanja sve neophodne dokumentacije isplati potvrđuju velike investicije u Rumi. Vuković je najavio da "Calzedonia" počinje proizvodnju u oktobru, do kraja godine pogon završava i firma "Agena Technology", a biće otvorena i fabrika obuće. Ove investicije omogući će novih 500-600 radnih mesta u ovoj sremskoj opštini do kraja godine.

Da investitori odustaju od ulaganja u Srbiju zbog komplikovanih procedura potvrdila je za naš portal Nataša Bajc, direktorka "Urbis design"-a, međunarodnog studija za dizajn, sa predstavništvima u Beogradu i Los Anđelesu.

- Moji potencijalni klijenti se razbeže kada saznaju da je proces dobijanje dozvola veoma komplikovan. Austrijanci su mi rekli da će sačekati da se država uozbilji, jer ne mogu da ulažu ako je cela procedura neizvesna. Strane klijente ovde izluđuje što ne znaju kako funkcioniše ceo proces. Domaćim ulagačima smeta što kad stignu do 4. koraka ispostavi se da nešto iz prvog nije u redu. Kompanije ne mogu da čekaju neodređeno na dobijanje dozvola.

Bajc kaže da bi situacija u ovoj oblasti trebalo korak po korak da se menja, jer smatra da će najavljen zakon samo zakočiti investicije.

- Najavljivanje novog zakona odložiće sve investicije dok se ne vidi šta će sve doneti. Novi zakon mora da bude usvojen, i posle kordinisan što će dovesti do odlaganja ulaganja. To znači da prvu sliku da nešto možemo da radimo imaćemo za tri godine, u najboljem slučaju za dve godine – objašnjava naša sagovornica.

Ostaje da vidimo kad će biti doneti novi propisi i šta će doneti potencijalnim investitorima. Krajnji efekat bi trebalo da bude veća ponuda lokacija za izgradnju, efikasnija i odgovornija javna uprava i skraćenje postupka dobijanja građevinske dozvole za najmanje sto dana.

Nakon preduzimanja predloženih reformi, kako je ocenio USAID, ukupan rejting Srbije bi se popravio i ona bi dospela na 109. mesto na listi "Doing Business".

Suzana Obradović