Izvor: Euronews Srbija | Utorak, 24.05.2022.| 15:45
Izdvojite članak Odštampajte vest

Stručnjaci tvrde: Nije najbolje vreme za podizanje stambenih kredita

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Narong Jongsirikul/shutterstock.com )
U ovom trenutku nije najbolje vreme za podizanje stambenih kredita. Dva su razloga za to, ocenjuju stručnjaci za Euronews veče - prvi je taj što su nekretnine sada dosta precenjene, a drugi podrazumava neizvesnost kako će se u narednom periodu kretati kamatne stope.

Onima koji razmišljaju o kupovini nekretnine, savetuju da treba da se povedu poslovicom da je "strpljen, spasen", dok oni koji uveliko "otplaćuju stan kod banke" treba da budu spremni na to da će se u narednom periodu žrtvovati više nego inače.

Stručnjaci takođe ocenjuju da visoke cene nekretina neće moći dugo da traju, kao i da postoji velika verovatnoća da će one u jednom trenutku početi postepno da padaju.

Milan Nedeljković dekan FEFA kaže za Euronews veče da kupovina stana na kredit, u ovom trenutku nije preporučiljva, jer se zapravo na taj način određuje visona cene koja će se narednih godina plaćati svakog meseca.

- Sada imate situaciju gde su visoke cene nekretnitna koje direktno utiče na to kakav kredit treba da uzmete, a on zapravo podrazumeva ratu koju ćete mesečno plaćati. Moj savet građanima je da malo sačekaju kako će sve ovo izgledati. Sa druge strane, onaj ko već ima stambeni kredit može da očekuje rast svoje kamate, tačnije izonsa koji plaća mesečno - kaže Nedeljković.

Sličnog mišljenja je i ekonomsta Aleksandar Stevanović, koji kaže da svakom ko razmišlja o kupovini nekretina savetuje strpljenje.

- I ja bih preporučio čekanje. Mislim da su cene nekretnina dosigle nivo koji će neko vreme trajati. Verovatno će biti blaga korekcija naniže, ali neće to biti nešto značajno. Za jedno sedam - osam godina ćemo verovatno imati novi ciklus rasta. Nije loše sačekati neko vreme. Na taj način ne kupujete precenjenu nekretninu a takođe ćete izbeći period kada će kamatne stope svakako biti visoke. Možda se ovaj put treba voditi onom "stpljen, spasen", i sačekati period koji je bio pre dve, tri godine kada je zapravo bilo dobro kupovati nekretinte - objašnajva Stevanović.

Upitan da proceni koliko bi EURIBOR bio u plusu, kaže tako nešto ne može sa preciznošću da predividi, već samo da pretpostavlja.

- Kamatne stope mogu da budu i više nego što su sada. Mi to ne možemo sa preciznošću da predvidimo. Moguće je da naše kamate, koje se plaćaju na godišnjem nivou, izađu preko pet ili šest procenata. Međutim, to neće biti trajno stanje. Vi uzimate kredit na oko 30 godina. Tu imate dobrih i loših godina. Mi se lako naviknemo kada je godina dobro i mislimo da nam je to bogom dato stanje, ali nije. Sada ćemo imati nekoliko godina kada će ljudi za svoj stan morati malo više da se žrtvuju nego u nekim narednim godinama - kaže on i dodaje da je ekonomija inače takva i da je logično da ima određene skokove, ili kako kaže, šokove.

Upitan da li je pre za fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu pri kupovini stana, Stevanović kaže da je on uvek za onu koja je promenljiva (varijabilna).

- Ja sam uvek za promeljivu i to na 30 godina. Platite manje. Banka kada nudi fiksnu kamatu malo se bolje obezbedi, zaračuna malo više rizika nego kada je u pitanju varijabilna stopa - kaže.

Na pitanje šta raditi sa novcem ukoliko ga neko ima, Stevanović kaže da bi, u ovom trenutku, za one koji ne žele da rizikuju pametno bilo ulaganje u obveznice.

- To zavisi od životnih preferenca. Većina ne želi da rizikuje, zato mislim da je ulaganje u srpske obveznice dobra stvar. To je možda i bolje od štednje u banci. Donosiće siguran prihod. To je dobra opcija. Ako ulažete u investicione fondove znači i veći rizik, jer to zavisi od vremena na berzama. Tu možete da budete u gubitku nekolio godina. Mada, ko zna kako se dobro zarađuje, on ne otkriva tako lako - kaže.

Nedeljković kaže da su njemu interesantna finasiranja Start-up, koji podrazumava ulaganje u više kompanija, a ne samo u jednu.

- Vi na taj načn možete da ulažete u više kompanija istovereno. Ako uložite u jednu i ona izgubi, vi ste izgubili sve. Ako uložite u njih 10 ili 20, neke od njih uspeju, vi zarađujete. To naravno zahteva određen nivo rizika - smatra Nedeljović.

Sa druge strane, što se stabilnosti deviznog kursa tiče, Nedeljković kaže da tu ima i dobrih i loših strana ako se on stavi u kontekst inflacije.

- Kurs je roba kao i svaka druga. Ukoliko postoje kapitalni prilivi onda će biti veća potražnja za dinarom. Ukoliko postoji višak kapitala koj izlazi iz zemlje onda će to voditi depresijaciji deviznog kursa. U ovom trenutku imamo i trećeg igrača a to je Centralna banka, ona pegla taj disbalans ponude i tražnje. Teško je proceniti koliko je realističan devizni kurs, ali stabilnost ima svoje prednosti da se prelivanje spoljnih šokova na inflaciju je manje ukoliko kurs ne reaguje. I obruntuo. Tako da imamo dobril i lošijih starna - kaže on.

To što su u poslednje vreme visoke cena hrane i goriva, Stevanović kaže da nas to očekuje bar još neki period jer kako objašnjavju, inflacija ne može tako brzo da se smanji.

- Jedno od iskustava je da se inflacija snizi. Nemoguće je brzo je sniziti osim ako se ne koriste monetarne sekire, a to proizvodi mnogo više štete nego koristi. Trebaće vreme da se inflacija dovede na tih 3% ili ono na šta se cilja. Za to treba dve do tri godine, ako se ne dese katastrofalne stvari u svetskoj politici. Do kraja godine bi trebalo da imamo pad koji će se nastaviti naredne godine ali to ne znači povratak na staro. Oni koji imaju fiksna primanja u dinarima mogu da očekuju da će im standard trpeti zbog inflacije - kaže Stevaović.

Što se cene struje tiče, i najave predsednika Srbije Aleksandar Vučića da bi poskupljenje moglo da se desi kada nova Vlada Srbije zauzda inflaciju, Stevanović kaže da je činjenica ta da država određuje njenu cenu, ali smatra da je glavni problem u EPS-u.

- Ako je država ta koja određuje poskupljenje, bilo bi pogrešno ići sa promenom. Međutim mi imao EPS koji je u velikom problemu. Zimus smo imali velike troškove i to u trenutku kada je struja bila najskuplja. Imamo priznanje da kasnimo sa novim nalazištima uglja i da ćemo trpeti i uvoziti struju. Nemamo ideju šta da radimo. Trpićemo na uvoz struje, sa obnovljivim izvorima ne možemo da postignemo ništa, možda nuklarne elektrane ali to je planiranje do 10 godina. Ključni problem je taj kako se rukovodi EPS-om - smatra on.


Posledice pandemije i rata u Ukrajini

Sagovornici Euronews veče saglasni su da su globalna dešavanja ostavila značajne posledice u svetu, pa i kod nas, i da je zapravo svetska inflacija samo eskalacija svega toga. Na žalost, dodaju to su stvari koje nisu mogle da se tek tako predvide.

Nedeljković kaže da je svet nakon što je počeo da se oporavlja od posledica pandemije koronavirusa naleteo na novi izazov, pa je ekonomija koja je već bila ranjiva, doživela, kaže još jedan značajan udarac.

- Ovde imamo više faktora. Imamo situaciju da je pandemija dovela do kratkoročnog šoka u svetu. Države su intervenisale sa značajnom dozom likvidnosti. Nakon stabilizacije, dobili smo disbalans nakon početka sukoba u Ukrajini. Rat je nešto što je sve to pospešilo - kaže on.

Upitan da li je ovo sve moglo da se predvidi, Nedeljković kaže da nije i da su svi pandemiju shvatili kao privremeni disbalans, međutim na već krhu ekonomiju usledila je kriza izazvana ratom u Ukrajini.

- Moglo je da se proceni da ćemo imati disbalans, ali je činjenica da je rat u Ukrajii sve dodatno pospešio. Mi smo očekivali privremeni poremećaj. Taj poremećaj se odrazio prvo na cene jer je pitanje da li bi neko sačekao stabilizaciju pa onda video šta bi sa cenama. Pravilo je da ako ih jedan podigne, učiniće to i drugi i treći -rekao je.

Stevanović smatra da su mnoge svetske vlade olako shvatile probleme sa kojima su se sučovale kada je nastala prva kriza nakon izbijanja pandemije, a onda je usledio jači udarac, neočekivani, u vidu rata u Ukrjani.

- Reagovanje na kovid je dalo neke rezultate koje su zapravo uništavanje ekonomije. Vlade su tada jako široko emitovale novac, u tim uslovima bio je čak i rast i to je bio problem. Došlo je nakon toga rast inflacije. Kada je trebalo da zatežemo situaciju, zbog posledica korone, dobijamo rat i veći deo svetske ekonomije u velikom sukobu i to kroz sankcije. Čekaju vas porblemi sa energentima, sa hranom, vama su ruke vezane, i došli smo do toga da ni jedna odluka ne može da bude prijatna. Dvocifrena inflacija nikome neće biti prijatna - kaže.

U svakom slučaju, Nedeljković smatra da i u Srbiji treba biti oprezan, jer se sada svi suočavamo sa velikim izazovom kao što je rast inflacije.

- Ima prostora za mere, nisu lake ali mogu da se donesu. Infalicja je kao drekavac. Nije je dugo bilo i sada se pojavila. Postoji prostor da se ide za monetarno zatezanje, ali vidimo da ono može da utiče na privrednu aktivnost. One moraju biti selektivne. Zatezanje bi se reflektovalo na građane. Država treba da uspori sa neefikasnim projektima. Takođe da ne bude novca iz helikoptera, davanja 100 EUR za mlade kao što je bilo, projekta koji su se najavljili a čija je efikasnost upitna kao što je Nacionalni stadon i slično. Važno je i poboljšanje budžetskih prihoda", rekao je Nedeljković.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE