Izvor: Politika | Ponedeljak, 21.06.2010.| 09:57
Izdvojite članak Odštampajte vest

Golupčani spasavaju utvrđenje - Za novi izgled i sadržaje tvrđave na Dunavu potrebno oko 6 mil EUR

Idejno rešenje tvrđave u Golupcu

Legenda kaže da je za ime Golubac zaslužna vizantijska kraljica Jelena, koja je, zarobljena, samovala na najvišoj kuli utvrđenja, i golubove hranila. Golupčani znaju i druge legende o svom gradu, ali im se ova najviše dopada, pa će, nakon planirane rekonstrukcije srednjovekovnog utvrđenja, na samoj obali Dunava, jednu od devet kula pretvoriti u uzgajivačnicu golubova.

Građevinski inženjer Snežana Oreščanin-Jovanović kaže da je osnova svih aktivnosti na realizaciji projekta revitalizacije golubačke tvrđave, koji je i finansijski podržala Evropska unija – izmeštanje trase magistralnog puta, koji sada prolazi kroz tvrđavu. Svakodnevno ovom magistralom, od Velikog Gradišta do Kladova, prođe i hiljadu vozila, a više od stotinu je drumskih krstarica, čiji motori dodatno remete inače oslabljenu stabilnost čitavog Starog golubačkog grada.

– Izmeštanje puta južnije od zidina utvrđenja podrazumeva i kopanje tunela u dužini od 147 metara. Mi novca nemamo, jer smo siromašna opština, a ove planove moramo da ostvarimo, pošto nam oni omogućavaju opstanak i nastavak života Golupca – kaže Snežana Oreščanin-Jovanović, menadžer projekta unapređenja turističke ponude, koji je, takođe, EU podržala.

– Izlaz vidimo i u domaćim i inostranim finansijerima. Znamo da smo dosadni, ali stalno zapomažemo u NIP-u i Ministarstvu za ekonomiju, kako bismo obezbedili novac za deo projekta, čije nam ostvarenje obećava prekid migracije sugrađana, pa sada grad broji jedva 2.000 stanovnika.

Golupčani računaju da će im u poslovima izmeštanja puta pomoći JP "Putevi Srbije".

Sudeći prema idejnom projektu, čiji je glavni i odgovorni projektant Marija Jovin, a konsultanti dr Miomir Korać i Siniša Temerinski, uz doprinos još devetoro projektanata, na pragu je najveća revitalizacija, rekonstrukcija i konzervacija srednjovekovnog grada-utvrđenja na našem toku Dunava. Stari golubački grad, na 1040. kilometru (meri se od ušća) jedno je od sedam utvrđenja na Dunavu, pored Bača, Petrovaradinske, Beogradske, Smederevske, Ramske i tvrđave u Kladovu. Sve ove tvrđave su u žiži interesovanja ne samo Vlade Srbije, već i podunavskih zemalja i Uneska.

Čitav projekat rekonstrukcije, konzervacije utvrđenja, izgradnje apartmanskog naselja, pa amfiteatra sa 300 sedišta, unutar zidina, prijemnog centra, muzejskog, galerijskog i prostora za odmor... procenjeno je da će koštati oko 6 mil EUR. Sve projektovano moglo bi da se završi za tri godine, najmanje. Tada bi, osim sa Dunava, Stari golubački grad mogao da se doživi i izbliza, a turistima bi bilo omogućeno raznovrsno osveženje, osmišljeni kulturni programi, pa čak i noćenje u restauriranom ambijentu od pre sedam vekova (računa se da je Stari grad nastao u drugoj polovini 13. i početkom 14. veka). Takođe, u sadašnjim tunelima Đerdapske magistrale biće posebno uređeni restorani i kafići, sa jelima i pićima po recepturama iz davnih vremena.

U tvrđavi, čije će kule dobiti drvene krovove, jer su ih nekada koristili za osmatranje, odbranu i stanovanje posada, predviđen je i muzejski prostor, budući da se očekuje obilje slojevitog arheološkog materijala.

Već godinama je Stari golubački grad zarastao u korov, pun zmija, nepristupačan za namernike, a za one smelije opasan zbog dotrajalih zidina. I kao takav, privlači izletnike i turiste, jer pred ovom neimarskom lepotom zastaje dah. Samo 1. maja, kaže Rade Bogdanović, iz Turističke organizacije, ovde je stiglo – 50 autobusa.

Na turističkoj mapi Evrope

- Sve naše snage usmerili smo da Golupcu obezbedimo trajanje i važno mesto na turističkoj mapi Evrope. Želimo da budemo nezaobilazni, da turistički brodovi pristaju uz našu obalu, putnici da se iskrcavaju, a nakon razgledanja i trošenja da nastave plovidbu, srećni što su novac potrošili i bogatiji za izuzetan doživljaj – kaže dr Nebojša Mijović, predsednik golubačke opštine.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 21.6.2010.)


Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.