Izvor: infopress.rs | Nedelja, 26.07.2020.| 13:14
Izdvojite članak Odštampajte vest

Počelo rušenje Tekstilne fabrike Cveta Dabić u Užicu - Na prostoru od oko jednog hektara planira se gradnja savremenog poslovno-stambenog objekta

Ilustracija (Foto: miamia/shutterstock.com)
Deceniju i po nakon privatizacije, a tačno 119 godina od osnivanja, krajem juna ove godine počelo je rušenje fabričkih zidova prve užičke Tkačke radionice, kasnije Tekstilne fabrike Cveta Dabić. Na fabričkom prostoru od oko jednog hektara planira se izgradnja savremenog poslovno – stambenog objekta. Ova fabrika svojevremeno je zapošljavala između 2.500 i 3.000 radnika i proizvodila je najkvalietnije peškire na prostoru bivše Jugoslavije.

- Godine 1897. grupa velikih trgovaca u Užicu na čelu sa Mališanom Atanackovićem, Aleksom Popovićem, Tomom Naumovićem, Jovanom Golubovićem i drugim industrijalcima tog vremena, osniva akcionarsko društvo sa ciljem da pokrenu tkačku radionicu u Užicu, što se označava kao početak prve, ozbiljne industrijalizacije grada. U prethodnom periodu sve se svodilo na manje radionice po nekoliko zaposlenih. Njihova je takođe bila ideja da fabrika energiju dobija sa hidrocentrale na reci Đetinji, pa je i prva hidroelektrana po Teslinim principima polifazne struje u Srbiji svečano puštena u rad 02. avgusta 1900. godine. Tkačka radionica sa radom počinje 3. maja 1901 - navodi istorijske podatke početka rada ove fabrike i modernog industrijskog razvoja Užica, Goran Novaković, kustos istoričar Narodnog muzeja Užice.

Bila je ova fabrika i kroz dalju istoriju simbol idustrijskog razvoja Užica, ženskog preduzetništva, u datim istorijskim okolnostima otpora okupatoru i kasnije socijalističkog samoupravljanja i posleratnog industrijskog razvoja grada. 1946. godine kada i Užice dobija prefiks Titovo, Tkačka radionica poneće ime Cvete Dabić, koja je od svoje 13 godine bila radnik u tkačnici, a kao član KPJ 1942. godine, streljana je u logoru Banjica u Beogradu.

U posleratnom periodu, nacionalizovana fabrika, kao i sam grad, doživljava nagli uspon, vremenom sa vrlo širokim i kvalitetnim asortimanom proizvoda i izvoznim programom za Zapadnu Evropu. Krajem 80-godina Cveta ima oko 2.500 do 3.000 zaposlenih. Problemi u poslovanju ove fabrike kreću, međutim, već početkom 90-tih.

- Moja firma kada je propala mi nismo znali da je to bila preteča sloma države - sa setom, ali i izvesnom dozom gorčine - kaže bivša radnica Cvete Dabić, Rada Karaičić, gledajući sa ulazne kapije kako se zidovi fabrike ruše.

Godine 2006. posle skoro decenije stečajnog postupka, ova fabrika je konačno bankrotirala, prestala sa radom, a po sprovedenom procesu privatitzacije, vlasnik nekadašnjih tkačkih pogona postaje firma MPP Jedinstvo iz Užica. Ipak, skoro deceniju i po nakon privatizacije , na izvestan način, iako više simbolično, fabrika nastavlja da živi.

- Užičko Kolo srpskih sestara deset godina koristilo je ovaj prostor, potpuno besplatno, isključivo zahvaljući dobroj volji vlasnika kompanije Jednstvo, Miće Mićića - uz veliku zahvalnost, ističe Slađana Vasiljević iz ovog udruženja žena grada Užica.

Više od deset godina ovaj prostor, takođe, bez finasijske nadokade, koristilo je i udrženje Ženski centar Užice gde su pokrenuli program reciklaže tekstila u gradu i zaposlili, zahvaljujći tome, veliki broj žena iz socijalno ranjivih grupa.

Iako bi ova fabrika danas brojala 119 godina, dela pod zaštitom države nema. Za sada je izvesno da će biti sačuvane spomen-ploče Cveti Dabić, zatim radnicima fabrike koji su izginuli u Drugom svetskom ratu, potom tabla na kojoj piše da je fabrika 1950. godine predata radnicima na rukovođenje i tabla posvećena edinici 1. 300 kaplara. Ove spomen-ploče, pod nadzorom stručnjaka užičkog Narodnog muzeja čuvaće se dok ne budu ponovo vraćene na ovu lokaciju. Za sada, kao brana vremenu i svedočanstvo jedne epohe, neposredno uz fabriku stoji stambena zgrada građena sredstvima fabrike i to za njene radnike.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.