Novom Sadu nedostaju porodični stanovi - kupcima neophodna doza sigurnosti

U ekspanziji izgradnje kroz koju Novi Sad prolazi poslednjih desetak godina investitor Milenko Popović, uz malobrojne kolege, izdvojio se kao jedan od retkih koji svoje zgrade završava na vreme, ne vara kupce i poštuje standarde kvaliteta. U građevinski posao se upustio pre desetak godina, a naspram kvantiteta, prednost daje kvalitetu.

Njegovo kompanija stoji iza više stambenih zgrada na Grbavici i u Železničkoj ulici, a trenutno gradi još tri nova objekta na prestižnim gradskim lokacijama. Ideja mu je da Novosađanima vrati stanove kakvi su se svojevremeno gradili: kvalitetne životne prostore sa ostavama, odvojenim kupatilima i funkcionalnim rasporedom prostorija.

- Svojevremeno kada sam za sebe kupovao stan, uzeo sam loše urađen stan, tako da sam na svojoj koži osetio kako je biti prevareni kupac. Naknadno, kada sam ušao u priču s građevinom, svaki stan koji sam gradio pravio sam kao da ću ja sutra živeti u njemu - kaže Popović, napominjući da je kvalitetom i poštovanjem rokova stekao poverenje svojih kupaca.

Koliko vašem poslovanju štete ljudi iz građevinske branše za koje se vezuju brojne afere, desetine prevarenih kupaca i višestruko prodati stanovi?

- Kupcima je neophodno dati dozu sigurnosti kada kupuju nekretninu. Ja sam čak išao dotle da sam svojim kupcima davao menice kao garanciju da će im stan biti završen na vreme. Trenutno, u zgradi koju uskoro završavamo u Ulici vojvode Bojovića nemam nijedan stan prodat u preprodaji jer nisam bio siguran zbog svetske ekonomske krize da li će izgradnja biti završena u roku. Mada su svi stanovi praktično već rezervisani, novac od kupaca ćemo uzeti tek kada zgrada bude u potpunosti završena - kaže Popović, napominjući da će pomenuta zgrada ipak biti gotova u predviđenom roku.

Koje su to prepreke na koje investitor nailazi prilikom izgradnje i koliko one utiču na rok izgradnje?

- Administracija je ta koja bukvalno ubija građevinu. Jedna od najslabijih karika administracije je Republički geodetski zavod. Za najobičnije spajanje dve parcele katastru je potrebno i do sedam meseci, a bez tog dokumenta je nemoguće ići dalje - tvrdi Popović, napominjući da je u građevinskom poslovanju neophodno pojednostavljivanje administracije.

Među Novosađanima je uvreženo mišljenje da su cene kvadrata u Novom Sadu nerealno visoke. U jednom periodu cene kvadrata su bile izjednačene bez obzira na lokalitet, te je cena bila podjednaka za stan u širem centru grada i za onaj na manje atraktivnoj lokaciji.

- Za uravnilovku cena su umnogome bile krive banke koje su imale nerealne planove za ovo tržište i sa lakoćom odobravale kredite, te je kupovna moć građana naglo skočila, uporedo sa potražnjom stanova. Na to su uticali i vlasnici parcela koji su tražili često nerealno velike sume za njih. U jednom momentu evro je bio toliko degradiran da je milion evra za njih postao sitan novac. Danas su se stvari znatno promenile, uslovi za kredit su drastično promenjeni, pa se očekuje i da će se stanje na tržištu iznivelisati.

Koja je realna cena kvadrata stana u Novom Sadu?

- Mora se imati u vidu da lokalitet učestvuje u ceni kvadrata između 25 do 40% ukupne izgrađenosti, što u startu cenu kvadrata penje od 200 do 400 EUR. Tu su, zatim, i izvođači radova, kvalitet završnih radova, kao i troškovi investitora za komunalno opremanje koje ima prema gradu. Pod svim ovim uslovima cena kvadrata u prosečnoj izvedbi realno ne može biti ispod 850 EUR. Ukoliko se ide na bolji kvalitet, cena koštanja kvadrata prelazi i 1.200 EUR. Sve ispod toga je nerealno, što potvrđuju i brojni primeri investitora koji su prodavali stanove za 700, 800 EUR po kvadratu. Te firme su ili propale ili je izgradnja stanova koji su po toj ceni dati u preprodaji stala na pola, jer nije realno da prodajete kvadrat stana po nabavnoj ili čak ispod nabavne cene. Investitor nema novca da dovrši zgradu, a kupci su primorani na čekanje, sudske postupke...

Koliko investitor u proseku zaradi po zgradi?

- Pod svim navedenim uslovima zarada investitora, za koju napominjem da trenutno ne možemo da dostignemo, u proseku iznosi od 15 do 20% od ukupne vrednosti zgrade. Zaradu, kao i cenu diktira kvalitet gradnje. Vi u stanove možete postaviti slavine od 100, ali možete i one za 300 EUR. Možete staviti parket ili laminat. Kineske pločice ili italijansku keramiku. Samo na ovim detaljima investitor po jednoj zgradi može da uštedi i do pola miliona evra (naravno, zavisi od veličine zgrade). Neki će investitor to smatrati uštedom, dok će drugi tih pola miliona shvatiti kao investiciju, garanciju kvaliteta koji će mu se opravdati kroz poverenje kupaca.

U ekspanziji izgradnje i s nedostatkom kriterijuma u Novom Sadu su poslednjih godina iznikle zgrade koje grubo odstupaju od urbanističkih zakona i po izgledu, ali i po kvalitetu života. Postoje stanovi od nepunih 15 kvadrata, bez ijednog prozora.

- Veliki sam protivnik nehumane gradnje. Ja sam od onih koji se zalažu da se u Novom Sadu ponovo zidaju funkcionalni, porodični stanovi koji imaju svoju ostavu, špajz, terasu, odvojene toalete... Takođe je neophodno voditi računa i o uklapanju u urbanističku celinu, parking mestima, zelenilu.

Koliko subvencionisani krediti države utiču na potražnju stanova u Novom Sadu?

- Pozdravljam ovaj potez države jer olakšava mladim ljudima da na lakši način dođu u posed nekretnine. Međutim, problem oko subvencionisanih kredita je u tome što ne postoje konkretni kriterijumi koji se odnose na investitore. Svaka banka ima svoje kriterijume i nigde sa preciznošću ne znaju da odgovore šta se podrazumeva pod tih 80% izgrađenosti. Preciznom definicijom od drazave, a ne banaka, šta je to 80% izgrađenosti mnogo više stanova biće prodato po povoljnijoj kamatnoj stopi, a samim tim i brže punjenje budžeta kroz naplatu PDV-a.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 13.1.10.)