Izvor: eKapija | Sreda, 09.12.2009.| 12:59

Ostrvo Čaplja - Park reke Dunav na Novoj adi u Beogradu

Iako se u javnosti često govori o izvanrednom geografskom položaju naše prestonice i potencijalima koje reka Dunav nudi, malo ko, osim stručne javnosti, zna da bi Beograd mogao u budućnosti dobiti još jedno "more", skoro dva puta veće od Ade Ciganlije i šest puta prostranije od Velikog ratnog ostrva.

Naime, Generalnim planom Beograda 2021 previđeno je novo ostrvo na Dunavu, koje bi se dobilo izgradnjom velikog kanala između Vojne bašte i Pančevačkog mosta. Na dragocenom prostoru od čak 582 ha, uz maksimalnu zaštitu svih prirodnih dragocenosti, pažljivo je osmišljena buduća gradnja turističko-sportskih objekata, tako koncipiranih da budu u funkciji tokom cele godine. Takođe, planirana je i izgradnja saobraćajnice koja bi obezbedila vezu sa Zrenjaninskim putem i budućim "Kineskim mostom", a na tom području predviđeno je i pristanište za putničke brodove, jahte i čamce. Druga strane nasipa, na potezu između Koteža i Borče, površine oko 100 ha, ograničavaće buduće, elitne golf terene.

Na konceptu Čaplja, kako je nazvana buduća Ada na banatskoj zoni Ušća, već više godina radi tim Urbanističkog zavoda Beograda, i taj projekat je, kako u razgovoru sa urednicima "eKapije" naglašava mr arh. Miodrag Freneček, jedan od najsuptilnijih i najzahtevnijih budućih investicija u prestonici.

Miodrag Ferenčak (Foto: ekapija)

Zemljište budućeg bisera Beograda u vlasništvu je "Srbijašuma", a trenutno se koristi u naučne svrhe, za uzgoj topola i za preradu drveta, kao i za proizvodnju papira.

Prema rečima Ferenčeka, glavni pokretač i organizator projekta "Čaplja" biće grad Beograd, koji će u budućnosti definisati optimalne koncepte finansiranja, vlasničkih statusa, koncesija, zakupa, odnosno neophodnog javno-privatnog partnerstva (PPP) za svaku zonu i aktivnost.

- Projekat "Čaplja" je u Generalnom planu definisan još 2003. godine, a aktuelni koncept je rezultat dugoročne i uspešne saradnje stručnjaka za urbanističko planiranje iz pokrajine Toskane, posebno grada Firence, sa kolegama iz Urbanističkog zavoda Beograda. Saradnja je bila pokrenuta kroz projekat "Grad – gradu" u okviru međunarodne saradnje italijanske vlade i UNOPS-a (Kancelarija UN za vođenje projekata) sa gradom Beogradom, prema protokolu iz juna 2001. godine - objasnio je Ferenček.

Budući izgled Čaplje

Ivice novog ostrva definišu dve glavne celine - odbrambeni nasip od poplave ispred naselja Krnjača, Kotež, Borča, Crvenka i glavni tok Dunava. Između njih, veliki rečni forland sa mešovitim prostorom prirode, šumom, malim kanalima, jezercima, barama i rukavcima, koji se prostire na oko 120 hektara vodene površine, pravi veliki zeleni luk i segment zatvoren tetivom, koji gleda u pravcu ušća i grada. Tri šumska puta presecaju nasip iz pravaca naselja Krnjače, Borče i Crvenke. Prva dva vode do današnjeg, improvizanog stovarišta šljunka i pogona za separaciju na dunavskoj obali, a treći put se završava u naselju sa individualnim vikendicama.

Sistem parkiranja vozila i prihvat posetilaca biće organizovan uz odbrambeni nasip, a na ostrvo će pristup imati pešaci, biciklisti, specijalna vozila za interni grupni prevoz, kao i plovila na vesla i jedra.

- Velika saobraćajnica nalaziće se uz nasip sa kopnene strane. Odmah iza nasipa je zona močvarnog pojasa, takozvani močvarni kubici ili bazenčići, koji će ostati kao mrtvaje. Oni su međusobno lako povezani, ali se u njima ne očekuje nikakva aktivnost, jer su to mrestilišta i tu u određenom periodu godine može biti samo pecanja. Uz tu zonu, nalaziće se dugački veštački kanal za rekreaciju, za jedranje i veslanje, a njegova uloga biće i da drenira vodu iz pančevačkog rita. Taj kanal neće biti direktno vezan sa jezercima, već će protok vode obezbeđivati ustave - objašnjava Ferenček.

Turistička sela

delimična razrada Sela "B"

Prema rečima sagovornika "eKapije", kanal će imati veze nizvodno i uzvodno, a na dve tačke na obali nove Ade spojiće se pristup sa vode i pristup sa kopna. Tu će se, okružena zelenilom i vodom, nalaziti "turistička sela" sa malim lukama, zabavni i sportski punktovi sa smeštajnim jedinicama, sale za fitnes i treninge, veliki broj otvorenih terena, trgovi, marine, sale za kulturne priredbe i drugi aktivni, edukativni i zabavni sadržaji.

Nova jezera i "morske" plaže

- Planirana je izgradnja pet tzv. "sela" koja neće biti tipska, a smatramo da bi bilo dobro da ih kreiraju različiti investitori i projektanti. Čaplja će imati i dva unutrašnja jezera i na njima očekujemo rekreativne aktivnosti kao na Adi Ciganliji, ali i ograničenu izgradnju kuća, sojenica i splavova. Uz obalu Dunava će, na povišenim kotama, biti formirani na stotine metara dugački uređeni bazeni – prave "morske" plaže za veliki broj kupača, sa jugozapadnim pogledom na vodeno ogledalo Ušća.

Čamci sa motorom i druga motorna vozila moćiće da pristupaju samo u određeno vreme, pod određenim uslovima.

Elitna sportsko-rekreaciona zona

U pozadini, a izvan nove Ade, između Crvenke, Koteža i Borče, Generalnim planom je predviđena još jedna velika sportsko rekreaciona zona, koja bi bila skup tradicionalnih elitnih klubova kojima treba veliki prirodni prostor (jaht klub, džokej klub, polo klub,lovački klub, golf klub, tenis klub i drugi).

- Ukoliko se odlučujemo za elitni ili masovni turizam, prednost se daje masovnom, ali je cilj je da se elitnost i masovnost složno i harmonično organizuju.

Tim koji je vodio projekat "Čaplja"

Projekat "Čaplja" su sa italijanske strane razrađivali arh. Pjera Moskato (Pierra Moscato), koordinator, arh. Đovani Rufini (Giovanni Ruffini), izvršni rukovodilac projekta, dok je srpsku stranu, ispred Urbanističkog zavoda Beograda vodio arh. Antonije Antić, tadašnji direktor, mr arh. Miodrag Ferenčak, rukovodilac projekta i arh. Emil Dimitrov, urbanista planer. Ispred opštine Firenca i Univerziteta u Firenci, prezentaciju su pratili i u ocenama učestvovali član gradskog veća arh. Đani Bjađi (Gianni Biagi) i prof. arh. Rafaele Paloša (Raffaele Paloscia).

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.